Zdravo inovatori
Nema obavljenog posla bez motike . Ovu spravicu moze da koristi neko ko ima 2 kvadrata baste a i tada ne mora jer nije velika parcela .
Obicna metalna sipka i drzalje .
Ima moticica i kopaca pa ko voli nek izvoli.
Pogledajte slike .

Evo jos nekoliko slika

Ne znam odakle ti ta ideja za 2 kvadrata bašte? a bilo bi dobro da ne komentarišeš nešto o čemu nemaš veze.

Tacno da ne mam veze o cemu se radi ali ovom zajebancijom obradjivati bastu je stvarno smesno a i zalosno ljudi moji , moji Srbijanci .
Pozdrav

Vojvodo moram se složiti sa tobom u potpunosti.
Ona alatljika PLOSKOREZ FOKINA izgleda kao da će se slomiti jednom kad ga zabodeš u zemlju.

U pješčanoj zemlji zamjena za motiku, ja sam probao.

E ovo je druga prica. Ova naprava moze odlicno da posluzi .
Samo napred nego ne razumem poruku na pp. Sta si hteo da me pitas.

Gore levo rubrika MINICHAT

Trazio sam pomoc i hvala ti drug.
Pozdrav.

Pa ljudi pustite čoveka...Ta pljoska Fokina je Ruski izum, jedna vrsta motike ...
I ne vidim neku razliku u odnosu na našu klasičnu motiku...i neke operacije koje sam video na nekim video prezantacijama mnooogo efikasnije može izvesti naša motika...Meni lično je motika sveto oruđe i sa njom možeš svašta da uradiš...a za dodatne neke operacije imaš brate i drugih oblika motike, sem klasične...
Ne sporim da je ova Fokina motika ( jer valjda ono "pljoskorez" po meni u prevodu znači pljosnati rez ( u al sam pametan i cepam po ruski) što je u suštini motika, samo malo šira) dobro i korisno oruđe, ali mislim da u poređenju sa našom motikom nema šanse...Jer veliki Njegoš je davno rekao:"boj ne bije svetlo oružje...".
Ali ipak je ovo malo"fensi" oruđe...
Zar ne...?

A od kolege Hanza@ može se dosta toga naučiti...i nemojte ga dirati , nego podsticati da iznosi stavove EM-tehnologije, jer ima dosta toga poučnog što se može primeniti i u dosadašnjoj tehnologiji gajenja kultura ( da li povrća ili voća , svejedno).
Ja sam našao mnoge sličnosti sa nekadašnjim načinom proizvodnje kod nas , kad nije bilo ovoliko traktora , hemije i veštaka...možda poneka vršalica ili samovezačica...pričam o vremenima sa kraja šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka...
A mislim da na malim parcelama za "male" potrebe( uglavnom za jednu porodicu i uz minim tržnih viškova) i u budućnosti će se vratiti "stari" način proizvodnje ili sada nazvano "organski" ili ova EM-tehnologija, iz koje se mogu izvući jako lepi principi...
Zato pustite kolegu neka iznosi svoje...

JESENJI RADOVI U PRIRODNOJ BAŠTI
U prirodnoj bašti u jesen i nema baš nešto mnogo posla. Alikoliko vi sve jedno hoćete nešto da uradite- uradite nešto vrlo korisno! Šta je to što je nižno uraditi u jesen u bašti, da bi bila zdrava i radovala vas visokim prinosom plodova u sledećoj godini?
1) Ne prekopavajmo zemlju već napravimo trajne leje

Ogradite bilo čime-leje: daskama, balvanima, šiferom, šta vam je ustvari naj ugodnije. To nije zbog biljaka. To je ustvari nešto da vama bude lakše, da nikada ne gazite taj deo baštge gde će rasti vaše biljke i neće biti potrebno protresati zemljište.
Prohode naspite debelim slojem, piljevine, peska, slame, položite karton, posejte travu, belu detelinu- nije ni važno šta od toga, ali će to da isključi rast korova i olakšati vam rad. U leje dodajte EM-kompost ili neki drugi organski materijal i polijte je Bajkalom EM-1. Kasnije ćete imati samo da unosite organski materijal i laganim protresanjem zemljišta ploskorezom. I to je sve.
A dalje, naši neumorni pomoćnici: mikrobi, gljivice, gliste će sve sami da nam odrade, samo nemojmo im smetati. Oni će protresati zemljište, napraviće je strukturnom, „đubriće“ je najkvalitetnijim „đubrivom“ bez svake hemije. A ono najglavnije, oni će nam „izlečiti“ zemljište od svih parazita i patogena. Ne samo za jedno vreme nego za stalno za večno. A za sve to ne treba da trošimo mnogo para.

2) NE PALIMO NEGO ČUVAJMO ORGANSKI ODPAD!!

Grane od cveća, paradajza, krompira i drugo, stavljamo u tople leje, ili u kompostnu gomilu.
Ukoliko ne sejete svuda siderate, najbolje je ostaviti stabla biljaka na površini, u debelim slojevima, leje, politi je Bajkalom EM-1, i tako napravite toplu leju sa najmanje truda.
Lišće ispod voća ne uklanjamo. Ono će pokrivati zemlju oko drveća kao topli pokrivač a kada se fermentiše biće odlično đubrivo.
3) NE UNOSIMO ĐUBRIVO, VEĆ POSEJMO SIDERATE

Posle ubiranja prinosa zemlja je istrošena. Treba joj vratiti plodnost. Moguće je i da su se u njoj nakupile fitopatogene - štetne bakterije, koje izazivaju razne bolesti. Ova pitanja rešavamo putem jesenje obrade zemlje.
Za ovu namenu treba pokositi korov, i protresti zemlju do dubine 5-7 sm. Zatim je prekriti organikom (bilo kojom). Ako su tu bili siderati, pokositi ih, isitniti i rasuti po površini. Ako ne postoji opasnost od prerastanja i odrvenljavanja, možemo siderat ostaviti preko zime, ne seći ga, nailaskom prvih mrazeva on će se sam osušiti i pokriti i zaštititi zemlju od mrazeva. Koristimo i Bajkal EM-1 u razmeri 1.100, odnosno na 10 l vode pola čaše (100 ml) preparata i time polijemo zemlju: na tri kvadratna metra - 10 litara rastvora.

4) BOLESTI

Ako smo u toku proleća i leta koristili biopreparate ( Bajkal EM-1, ekstrakt trava), na parceli će preovladavati korisna mikroflora. Količina patogenih mikroba će se smanjiti 9 puta, a korisnih uvećati 25000 puta!
Ako leti niste koristili biopreparate, onda lišće sa drveća i žbunja (ili već opalo) trba istretirati farmajodom (1 supena kašika na vedro vode). Farmajod se odlikuje visokim antimikrobnim svojstvom na razne gljivice, viruse, bakterije. Osim toga, kod korišćenja ima i plus efekat - suzbija neke vrste štetočina (krpelje, nematode) Posle tretmana farmajodom obavezno je da posle 3 dana tretiranje preparatima sa živim mikroorganizmima, kao što su "Bajkal EM-1", da bi se obnovila mikroflora.

Hanza citat:

http://ecominded.net/news/fokin-s-ploskorez.html

I Sep Holzer je prihvatio PLOSKOREZ, kao odličan alat za obradu zemlje.

Prihvatila ga i moja drugarica, naručila, isprobala...i ostavila u šupi da skuplja prašinu. Ploskorez nije loša alatka za izuzetno meko, peskovito tlo. Ako to nije slučaj, kao što najčešće u Srbiji i nije, ploskorez je beskoristan. Isprobao i odgovorno tvrdim.