A jel ima bodlji na tom sipurku?

Zdravo Dragane
Ima ali veoma malo i nekako su meke . Nisu kao kod divljeg.
na jednom zbunu starosti otprilike 5 godina koja ima preko 30 lastara od po 2 metra mozes naci ispod 100 trna koji jedva da lice na trnje.
Nisu uopste opasni. Pisao sam da mogu rukama obuhvatiti ceo zbun i da ga stegnem a da ne budem u odelu i nema povreda. To govorim za sortu Smit ideal.

Pozdrav

Druze vojvoda kakav je ovo onda sipak sto sam ja nabavio (znas i od koga), on ima bodje koje bome bodu ko da je divlja ruza i kad te zakace odma te raskrvare a trebale su biti sadnice pitomog plantaznog sipka za caj.
Sadnice su stare oko 2-3 godine i trebale bi cvetati nadam se naredne godine.

Zdravo Miso
Ako igde na forumu nadjes da sam napisao da te sadnice uopste nemaju bodlje ti mi kazi. Lepo govorim da pitomi bestrni sipurak ima ali po malo bodlje. Nema tog sipurka koji nema barem 10 bodlji. Ima ali u poredjenju sa divljim je mnogo malo. Nemoj da brines ,videces kada poraste koliko ce imati bodlji u poredjenju sa ovim sipurcima sto rastu po sumama i livadama .

Pozdrav Nenad

A i kod mene ih ima...
Ajde da vidimo pa da uporedimo, kad porastu...

Nema sta da uporedjujete jer ta vrsta sipurka ima po malo bodlje ali u poredjenju sa divljim je veoma malo.

Dinicu , nista ne brini videces kako lepo radja i to svake godine dok divlji ne radja svake godine .
Pozdrav.

Pozdrav i tebi druze...
kod mene u komsiluku ( tu gde mi je vocnjak i vinograd) i sa lve i sa desne strane su zapustene parcele...i gore samo dve njive preskocis i onda cele livade zapustene...Ja mislim da tamo ima nekoliko vrsta divljeg sipurka, znam po boji plodova, a tu su zastupljene skoro sve nijanse , od zutih , preko vise nijansi narandzastih do vise nijansi crvenih...a i po obliku ima dosta razlika...tako kad jedni rode a drugi ne i obrnuto...Uglavnom UVEK ima da se nabere dooosta sipka...samo ako imas vremena i volje ...a i strpljenja da trpis ubode...pa oni su neminovni ako hoces da ih beres...
Nadam se da ovaj "pitomi" kad je u punom rodu , ne bode kao ovaj divlji...ili mozda bode redje ili plice, tjt ne zagrebe kozu toliko duboko...i da... da moras da koristis ruzne reci u vidu psovke, ne daj Boze...

Dragance , polako videces da postoji razlika izmedju te sorte i svih onih tamo po livadama ...

Pozdrav Nenad

Meni se cini da su aprilski mrazevi ostavili trag i na sipurcima. Vidim da na livadama gde ga ja berem ima sad manje zelenih plodova.

Zemo u pravu si . Svuda po brdskoplaninskim livadama je izmrzo ali u livadama u ravnicarskom delu nije bilo mraza.
Pozdrav

Pozdrav ljudi.

Poceo bih sa sadnjom sipurka od jeseni pa me zanimaju 2 stvari.

1. Zemljiste (na kome bih sadio) :

Trenutno je pod livadom, koja je delom pokosena delom ostavljena za ispasu goveda. Zanima me, kako ga tretirati. Da li ga za pocetak preorati, posto mislim da ima i kamenja, ostaviti malo, a potom baciti stajnjak i jos jednom preorati i zatim saditi ili kako sam jos jedansavet dobio, u opste ne orati nego samo praviti rupe sa sadnicu i nju djubriti i naravno postaviti sadnicu?

2. Koju sortu odabrati:

Po onome sto sam citao i cuo kod nas se mogu naci sledece sorte (unapred izvinjenje ako gresim u vezi sa nekim imenima): poimeriano, laksa, irvis laksa i smit ideal.
Dakle koju odabrati, koja je najotpornija na bolesti i vremenske prilike i koja daje veci prinos.

Hvala unapred i pozdrav

Ako budem imao vremena do tancina cu objasniti sve od pripreme zemljista za sadnju pa do branja plodova . Unapred se izvinjavam na jezickim i stilskim greskama kao i slozenim recenicama . Razumecete sta hocu u tekstu da iskazem i da dam pravedan savet za sve one koji zele da se bave gajenjem sipurka . Bice smesnih i nedovrsenih recenica ali to je stvarnost u Srbiji. Mnogi koji prodaju sadnice bice uvredjeni jer cu u tekstu izneti neke tajne koje oni cuvaju godinama . Pa bas me i briga jer kako da kazem ja sam covek a ne neko ko samo sanja o novcu i ne preza niodcega samo da bih zaradio.

S postovanjem Nenad Sinadinovic .

Mene zanima najpre priprema zamljista, jer ako se ore prvo oranje bih odradio pocetkom septembra

Pre nego pocnem da pisem savetujem vam da se batalite oranja . Da oranja i pripreme zemljista .
To je samo fraza kako bi se pojedinci ogradili ako ne uspe primanje sadnica . Sipurak nije sljiva, kruska, borovnica ili vinova loza pa da treba nesto konkretno raditi sa parcelom na kojoj mislite da sadite . Trn je trn i ostace trn ,bilo ga sadili u ravnici na pesku ili ilovaci ili ga sadili na golom tipcu na preko 1000 metara nad.visine . Strucna literatura za uzgajanje sipurka je konacno izasla i bice u ponudi . Ono najvaznije sto sam nasao u knjizi ja zapravo sav moj trud i preveliko pamcenje necega od pre 30 i kusur godina . Nista novo a ni znacajno. Za pocetnike veoma vazna i korisna literatura a za nas koji sipurak poznajemo nista posebno .

Kasnije cu jednom za svagda napisati sve sta treba raditi i sa najmanje truda postici cilj. Ko hoce neka cita i neka primenjuje ono sto ja kazem a ko misli bolje neka radi onako kako to rade englezi ili amerikanci ili balafurdija iz famozne evropske zajednice.....


Pozdrav svima .

Ukratko o sipurku kao biljci

Govorimo o Rosi canini i to se u Srbiji zove sipurak ili sipak. To sto ga u Crnoj gori i Hrvatskoj tako zovu a misle na nar to je njihov problem. Ovde je rec o sipurku a ne o naru...

Postoje mnoge vrste sipurka koje se razlikuju po rodnosti , obliku plodova, boji plodova , sa vise ili sa manje bodlji i td. Svi dobro znamo [ ako nas interesuje ] pa pamtimo da ruze u basti koje gajimo ako ne zalivamo imaju vise bodlji od onih koje zalivamo. Sta hocu da kazem . U prirodi po livadama i sumskim proplancima nailazimo na razne sorte sipurka , raznih velicina i sa vise ili manje bodlji. Tamo gde divlji sipurak raste na ilovaci ili po obodima njiva ima krupan plod i malo trnja a onaj koji raste na peskovitom zemljistu je sitnog ploda i sa velikim ostrim trnjem.

Pored svih tih oblika i sorti divljih sipuraka ljudi su selekcijom uspeli da stvore na desetine novih sorti koje imaju vecu rodnost a manje trnja .

Mnogi kalemari tj. proizvodjaci ruza gaje odredjene sorte sipurka kako bi na njih kasnije kalemili ruze i tako prodavali.
Od vodecih novijih sorti koje se koriste u kalemarstvu su : Laxa , Polimerijana, Inermis i jos neke .
Primer [ ne poznajem ovu materiju ] na laksi se kaleme stubaste ruze jer nemaju izdanke iz korena . Na polimerijani ili Inermisu se kaleme ruze cajevke dok se na jednu od ovih podloga kaleme i patuljaste ruze. ne moze npr. stubasta ruza da se kalemi na divljoj ruzi koja ima jaku izdanacku snagu i veliki broj lastara iz korena . Sve ima svoje .

Ali idemo dalje .
,, Jedina sorta sipurka ,, koja ima najacu izdanacku snagu je sorta Smit ideal . Ona se ne koristi za kalemljenje izuzev kada je potrebno kalemiti neku od hibridnih sorti iz vrste cajevki.

Znaci Smit ideal.
da ne zaboravimo i ovo. Sve ove sorte kao laxa, Polimerijana i Inermis daju rod ali nije to to . Zamislite koliko grama moze najvise da da Inermis ako ima samo jedan lastar iz korena . Koliko ce dati Polimerijana ili laxa . laxa i moze ako se redovno zaliva i prihranjuje .

Vratimo se prici o sorti Smit ideal . Stara sorta koja je stvorena u nemackoj pa je preneta sedamdesetih godina u Bugarskoj. Te 70 te godine su mnoge Z.zadruge pa i firme koje su se bavile preradom voca sadile samo tu sortu jer je davala najbolje prinose . Ogromna biljka sa preko 50 lastara ko ruka debeli nicu iz jednog korena . nakon 20 godina ,ako resite da ih vadite necete uspeti. samo uz pomoc buldozera mozete izvaditi korenove . Toliko je snazan koren da se to tesko vadi ili unistava ..

I jos ovo. Dobro zapamtite svi vi koji zelite da sadite sipurak. Poslusajte me jer sam isto tako delio savete na ovom forumu i u vezi aronije i u vezi godzi bobica . Ko me je poslusao sada nema problema a oni koji su mislili da znaju ili mogu bolje upustili sus e u avanturu ...

Zapamtite i ovo.
ne postoji sorta sipurka koja nema bodlji . Smit ideal ima najmanje . ne postoji sorta sipurka koja moze da se sadi na 70 cm ili na 1 metara kako neki strucnjaci kazu. Mozda su oni i strucnjaci ali sta nude. Nude Polimerijanu ikli Inermis kao i laksu koje nemaju izdanke iz korena . pa prosto , najprostije , stavite prst na celo i zamislite sadnicu sipurka u petoj godini koja ima samo jedan jedini lastar tj. stablo. Neka krosnja bude metar u precniku i neka ima 300 plodova . Opet je to jedno veliko nista u poredjenju sa Smitom koji ima u 3. godini i preko 10 lastara iz korena i cije se grane savijaju od roda ka zemlji.
Nemojte drugari rasadnicari ili strucnjaci [ ako ovo citate ] da mislite da gresim ili lupam gluposti. Nema sorte sipurka bio divlji ili pitomi da da veci rod od Smit ideala . Ne postoji u to me ne moze niko ubediti ma koliko bio strucan. Moze samo da nagadja i nista vise .

Opet , pre nego pocnem na moj nacin da opisujem pripremu zemljista i samo gajenje savetujem vas da me poslusate da me nebi nakon nekoliko godina zvali da mi postavljate ista pitanja . A sta sa rodom, tj. plodovima gde svaka sadnica ima po saku plodova i nista vise ....

Idemo dalje .
Pozdrav