Ako se dobro sećam Nenad je 2012 imao 6t.po ha,našao sam u literaturi da francuzi imaju 5t.Trudim se da provedem sve što sam pročitao sa njegovog posta,daleko od toga da im ne dajem sve što treba,amaterska je samo površina.I ja mislim,Jeftiću,da je naš rod negde u normali za prošlu godinu,videćemo šta će biti ove,nijedna nije ista.Nek oni rode,prodaće se bez problema.I sa ovom cenom oni su skupa grickalica,ljudi ih vole,ali nemaju pare.Sad reklamiraju jezgraste plodove kao preventivu za srčane bolesti i krvne sudove,itd..Floridinih 80gr.košta 320 din.,pitam prodavačicu kupuje li to neko,ona kaže kupuju za grickanje ovi što ne gledaju cene,a i gospođe za mešenje(samo da su pečeni da se ne bi mučile).Kod nas je uvoz 90%,hrvati imaju veće površine,i to istarski koji i nije nešto,pa im cena ne pada.

Da,da Nenad je sto kaze Jeftic profi i posto zivi od toga naravno da gleda svaki utroseni dinar!Mi koji smo hobisti i koji nemamo neke povrsine, verovatno se vodimo time da ce to biti onako -dodatni dinar,da kapne sa strane vajda je neka ali opet se mora gledati sa neke strane isplativosti.Meni licno zasad je blizu,u mogucnosti sam svaki dan otici,5-6 km od kuce.Zemlju sam vec imao pa sam resio da se oprobam.Za ovu jednu godinu iskustva video sam da ima dosta posla u smislu odrzavanja-kosenja,freziranja,navodnjavanja,prskanja,okopavanja oko njih itd,i to sve postizem u principu sam.Jedino mi cale i keva pomognu oko okopavanja ponekad.Okopavao sam 4-5 puta ja mislim.Kosio sigurno 7-8 puta.Frezirao ja mislim 4 puta po 3000 din(ono izm.redova 20 ari).Sto se tice prskanja hemija me nije izlazila mnogo ali to je za sad,kako raste videcu sta ce biti.E sto se tice djubriva,za sad je bilo po jedan dzak KANa i Yare od po 25 kg.I sad na prolece ide ponovo KAN i ici cu sa Yarinim kompleksom.Za ovo grubo do sad sam potrosio oko 2500 eura.Tu mislim na one stubove,onu mrezu sto sam ogradio,trimer,pumpa za navodnjavanje ,creva,kamp prikolica i busenje bunara.Ide takodje poprilicno goriva za mesavinu za trimer i za pumpu ali to nisam bacao na papir,ali ode poprilicno.I to bi bilo to za sad kod mene.

jeftic citat:

HorreumMagnum citat: [quote="jeftic" 1 t ljuske je oko 50 €.[/quote] Jel znaš možda ko kupuje? Ne znam, po toj cijeni ljudi prodaju (nude) po oglasima. Tvoj prinos u prošloj godini je ekstra dobar (ako se ne varam oko 4,5 kg/žbunu), a Pavičević i ja imamo približno isto oko 1,6 kg/žbunu što je po meni realno u 6. godini. Da nisam pravio toliko grešaka u početku možda bi prinos bio oko 2,5 kg. Nenad je druga priča, on je profesionalac potpuno posvećen lješniku, a mi smo amateri i ovo nam je hobi. Kad sve baciš na papir računica je u plusu, ali da li taj plus vrijedi uloženog truda i rada to je pitanje. Za 5-6 godina će biti još teže kad svi novi zasadi dođu u rod. Nadam se da ćeš i u ovoj godini imati dobar prinos i prihod.

Zanimljivo je da ste ti i Pavićević u petoj godini imali značajno više prinosa od mene. Mogu jedino da primetim sa slika da su moji malo razvijeniji od vaših-možda su ušli u rodnost ranije. Kažem vam da ni sam nisam očekivao ovakav prinos, nadam se da nije alternativno rađanje mada nije ni to strašno jer dobiješ isto gledano na interval od 2 godine.

HorreumMagnum citat:

Nenade mašine što si video su se značajno unapredile. Krckalicu sam nazubio na oba valjka i sada je jako efikasna. Moraću još da ugradim selektor/kalibrator iznad valjka za krckanje-to mi je jedino što bih dodao. Duvaljka radi odlično tako da tu nemam problema. Jedino gubim vreme na one koje prođu neiskrckani (zato dograđujem kalibrator). Pitao si me i kako ja zamišljam pogon za preradu pa evo da ti kažem: Lešnik u ljusci ispada kroz otvor na gornjem nivou direktno u sušaru iz koje dalje izlazi na kalibrisanje, lupanje, duvanje i to sve automatski. Naravno sve ovo radi na solarne panele ili eventualno vetrenjaču E sada što se tiče đubriva stvari stoje drugačije u mom i u tvom zasadu. Ti možeš da sipaš koliko hoćeš veštaka ali ti je slaba vajda od toga zato što će ga tvoje biljke usvojiti samo u malom procentu ponajviše usled sistematskog uništavanja ekosistema zemlje totalom. Taj azot koji pominješ je makroelement i biljka ne može da ga usvoji u takvom obliku već ga apsorbuje u obliku jona. Da bi se joni oslobodili potrebni su mikroorganizmi koje total uništava (literature i citata za ovo ima koliko hoćeš, stranu literaturu sam već navodio ovde na forumu a evo pogledaj ovo na našem: scindeks-clanci.ceon.r...011R.pdf). Mislim da je upravo malapsorpcija razlog opadanja prinosa kod tebe. Takođe, mislim da zbog tog umanjenog prinosa sada projektuješ apokaliptični scenario za lesku uopšte. Još u startu si omanuo što se tiče apsorpcije jer si zasad stavio na neodgovarajuću Ph vrednosti zemlje.

Pokusavam da te razumem ali mi ne ide.
Ne znam o kojem opadanju rodnosti pricas.Vec 4-5 godina imam ekstra rodnost i ne bih se ljutio da ovakva kakva je ostane do kraja zivota zasada.
Pad rodnosti ocekujem zbog toga sto sam ove godine prvi put izveo temeljitije proredjivanje ,tacnije izbacivanje svakog drugog zbuna a uz put pocinjem da kod ovih sto ostaju zamenjujem stare za mlade rodne grane.Tacnije ove godine sam drzsticno smanjio bujnost zasada(samim tim smanjice se i rodnost u pocetku sigurno) i ocekujem da se za koju godinu to vrati nazad kada zbunovi koji su ostali popune praznine koje su zauzimali zbunovi do njih .Ne razumem te sta nije jasno.
Total koristim samo pred berbu i to mogu da se kladim da ces ga ti vise koristiti od mene, sto zbog toga sto znam koje sorte imas i zbog same lokacije tvog zasada.Znam da mislis da to nece ici tako ali videces kada budes prvi put radio masinsku berbu.
Inace jako slicnu rodnost sam imao kao i ti u 6-toj godini a cini mi se da sam ti i slike bio kacio kada su mu sadnice bile u rodu.Drugo ,nikada nisam imao takav randman kao ti (trecina).Pretpostavljam zbog toga sto ti je rod iako ti je zasad mlad ,narodskim recima ostao neuhranjen jer je padavina bilo i vise nego dovoljno.
I nemoj misliti da je alternativna rodnost takva da jedne godine ti zasad rodi a druge ne pa ponovo tako.Na duze staze i sa samim orezivanjem izgubices mnogo vise.Ovo sto ti pisem pisem iz dobre namere ,pogotovo i zbog drugih clanova.Tvoj je problem sta ces usvojiti a sta ne.
Samo ne mozes reci kako si dao 200 a dobio 7000e jer tako nesto ne postoji.
P.S. Reci za masinu koja ima dva valjka da je efikasna.......tu sam skolu prosao odavno i nikada joj se vise ne bih vratio.

pavicevic citat:

Ako se dobro sećam Nenad je 2012 imao 6t.po ha,našao sam u literaturi da francuzi imaju 5t.

Nikada nisam imao 6t po hektaru ali 4 jesam i smatram da je do 5t moguce doci u izuzetnim godinama sa dobro razvijenim, zrelim zasadom.

HorreumMagnum citat:

Takođe, mislim da zbog tog umanjenog prinosa sada projektuješ apokaliptični scenario za lesku uopšte.

Ovde te tek ne razumem ,napominjem da uopste nemam umanjenu rodnost (nadam se i zelim ti da i ti imas takvu),cak sta vise..... mislim da si se necim nasao uvredjenim jer ovo shvatam kao nisko i podlo pisanje.Da li ce moj zasad radjati dobro ili ne to ne moze uticati ni na sta a kamoli na "apokalipticni" scenario.Los scenario za lesku je prosto trzisno ponasanje-ponude i potraznje.

U pravu si za randman, zalivaću ga značajno više ove godine Za troškove ne znam tačno, možda nije 200, možda je 300 ali 1000 nije, objasnio sam ti kakvi su mi uslovi održavanja.
Koliko ja znam zasad koji alternativno rađa jedne godine rodi mnogo više nego prosečno a sledeće mnogo manje nego prosečno. Ovo ne mora da se ponavlja svake godine.
Za krckalicu ne znam šta da ti kažem, nemam iskustva sa drugačijom nego što je ova moja sa kojom sam zadovoljan. Mogao sam za par dana da izlupam količinu koju sam imao. Valjci su metar dugački-kapacitet je ekstra!
I ja dobronamerno prenosim što znam, nema ljutiš 

HorreumMagnum citat:

U pravu si za randman, zalivaću ga značajno više ove godine Za troškove ne znam tačno, možda nije 200, možda je 300 ali 1000 nije, objasnio sam ti kakvi su mi uslovi održavanja. Koliko ja znam zasad koji alternativno rađa jedne godine rodi mnogo više nego prosečno a sledeće mnogo manje nego prosečno. Ovo ne mora da se ponavlja svake godine. Za krckalicu ne znam šta da ti kažem, nemam iskustva sa drugačijom nego što je ova moja sa kojom sam zadovoljan. Mogao sam za par dana da izlupam količinu koju sam imao. Valjci su metar dugački-kapacitet je ekstra! I ja dobronamerno prenosim što znam, nema ljutiš 

Samo zalivaj ,ove godine je kise bas bilo malo.
Valjci mogu biti i tri metra dugacki ne uticu na nista,osim da kazes kako imas veliki kapacitet samog lupanja.
Kada od dva valjka posle bacis na sto za rucno prebiranje ucinak je porazavajuci na psihu pogotovo posle desetak dana.Ali da se izdrzati na tu kolicinu pogotovo kada ti pomaze ista ona rodbina sa skupljanja.

nenadb citat:

HorreumMagnum citat: Takođe, mislim da zbog tog umanjenog prinosa sada projektuješ apokaliptični scenario za lesku uopšte. Ovde te tek ne razumem ,napominjem da uopste nemam umanjenu rodnost (nadam se i zelim ti da i ti imas takvu),cak sta vise..... mislim da si se necim nasao uvredjenim jer ovo shvatam kao nisko i podlo pisanje.Da li ce moj zasad radjati dobro ili ne to ne moze uticati ni na sta a kamoli na "apokalipticni" scenario.Los scenario za lesku je prosto trzisno ponasanje-ponude i potraznje.

Kakvo bre nisko i podlo pisanje, ne radi se o tome. Rekoh pošto očekuješ manji rod podsvesno mračiš i širi kontekst u vezi lešnika ali ajde da to smatramo detinjastim od mene, pusti uvrede, nisam taj tip. A manji rod, što sam pokušao da ti prenesem, u budućnosti pre možeš da očekuješ zbog malapsorpcije nego zbog proređivanja. Proređivanje očekujem da će na duže staze da poveća prinos.

Veci rod mi nije potreban ,neka ostane ovakav ali i moje misljenje je da ce na duze staze to biti mnogo bolje za samog mene.Manje rada a mozda i veceg roda.
Danas pricao sa covekom koji ima preko 100 hektara, treba da vidis sta je mracenje.

Ucinak masine bez dva valjka (siroka 25cm) slikano direktno posle lupanja ,nije jos probrano rucno(mada i nema sta osim po kojeg budjavog i sasusenog).Ucinaki sa ovom starom masinom koju imam do 300kg jezgre na dan.Sa novom se nadam da cu dobiti na brzini da stignem tu kolicinu i rucno da pregledam.

Hristos se rodi!! Srećan Božić svima koji ga slave.
Hoću da prokomentarišem otkupne/prodajne cene o kojima pričate. Zašto se lešnik uvozi iz Turske kada se ovde može kupiti povoljnije , a da pri tome ne bude na štetu domaćeg prodavca?
Ukoliko lešnik u Turskoj košta 5-6-7 eur, uvoznik mora platiti I prevoz istog do Srbije (npr. 1.500-2.000 Eur za šleper), pdv prilikom uvoza (nisam siguran da li je 10 ili 20%), zatim fito-sanitarni I trzisni pregled/analize, spediciju, magacinske troskove I sl., pri čemu nije siguran koji kvalitet robe ce dobiti. Uglavnom se I roba placa avansno tako da sve ovo dodje na ulaznu/nabavnu cenu ... Eur.
Mislim da se za ovu kalkulaciju odlucuju samo firme kojima treba veca kolicina bez obzira na kvalitet robe koji dobiju...
Sustina je da ukoliko bi se uveo I postovao standard za domaci lesnik onda bi I domaci lesnik imao svoj lakši plasman jer bi fabrika/proizvodjac bio u mogucnosti da se licno uveri u kvalitet proizvoda, kolicinu I rokove isporuke (roba se nalazi takoreći u komšiluku I spremna za isporuku), novcana transakcija je domaca/dinarska, isporuka brža I kontrola jednostavnija.
Misljenja sam da bi se fabrike/proizvodjaci prvo odlucivale za domaci/srpski proizvod nego za uvozni/turski I da bi to moglo biti na obostrano zadovoljstvo.

Pa što kažeš Nenade neka rađa i isto ali uz duplo manje posla to je veliki napredak! Verujem da nisi na celoj površini odjednom proređivao?

Znači ta mašina odvoji ljusku prilikom krckanja ? Ne treba posebno duvaljka? Izgleda ekstra iskrckano, ne vidim lomove ili cele. Kaži mi molim te jer to fabrička proizvodnja ili ručni rad?

Džoda ne znam ni ja koje su računice za uvoz ali i ne vidim kako bi se taj uvoz isplatio ako domaćeg lešnika bude dovoljno za naše tržište.
Mislim da mi mali proizvođači treba da se udružimo i zajedno izađemo na tržište radi lakšeg i sigurnijeg plasmana kao i radi delimične kontrole cene.
Inače ovaj turski Enis koji je u prvom talasu preplavio Srbiju ima ukus kao da žvaćeš koru drveta punu vode. Jedino što privlači ljude (uprkos mutantskom izgledu) je njegova veličina koja je značajno veća od recimo sremskog Enisa (koji je ukusniji od turskog).

Za Nenada:pretpostavljam da je ova tvoja stara mašina integrisana od kalibratora,krckalice i duvaljke,gledajući ove lešnike.Vidim da nema loma,kod mene je bilo najmanje 5%.Da li ih sušiš veštački i kako?Ako budeš prodavao tu staru mašinu kakva će da bude cena?Imaš li mogućnost da radiš kalibraciju jezgre?