Kad sam se priključio ovom forumu pročitao sam sve postove koji su bili postavljenim i ,nadam se ,tom prilikom dosta naučio.Kamo sreče da sam ga pročitao pre sadnje.Ovde se znanje deli za ĐŽ.Nema ljutnje kad nema odgovora,jer je on ,recimo,na strani 179.Doduše,i ja ponekad pitam po dvaput.Što se rezidbe tiče Nenad je to napisao prilično davno,a i opet,moj savet je da pročitaš sve njegove postove.

Ne da je pisano ,nego i nacrtano
www.svetbiljaka.com/Fo...=3075.html

Da li je neko primenjivao zeolit u svojim lešnicima? Pošto vidim u postu koji je Srba okačio da gospodin Stanša govori da ga treba primenjivati.
Da li je to samo dobra reklama ili stvarno ima nekog efekta ?

Ja sam ga ubacivao tokom jeseni, imao sam da dosadim nesto lesnika, pa sam iskoristio situaciju. Efekte cu moci da znam tek polovinom godine. Uglavnom kazu ljudi da pomaze, ali daleko od toga da je svemoguc.

"Leska traži peskovito i rastresito zemljište, sa dosta humusa. U Francuskoj, na primer, humus u lešnikarima dostiže 5%, što omogućava prinose do 9 tona zrna po hektaru, dok je u našim lešnikarima sadržaj humusa neuporedivo manji, kao i prinosi."


Sta su Fracuzi i sta je iskustvo

Anubias citat:

HorreumMagnum citat: Anubias pre nekoliko stranica je po ko zna koji put bilo reči o centralnoj grani i nema ko nije rekao seci. Sada ti pošto ne čitaš optužuješ nas da se ne bavimo leskom (pretpostavljam ne na način koji tebi odgovara). Na ovom forumu je rečeno sve što se tiče formiranja žbuna. Ups, izgleda da je ovaj forum privatna prćija nekolicine ličnih poznanika, koji su prisutni u svim temama i ne prihvataju druge ljude koji žele da se uključe u diskusiju. Ako tako nastavite, ostaće samo vas 5-6 koji ćete sami među sobom ovde da razgovarate. Drugi vam očigledno nisu potrebni. Ja vas napuštam.

Grešiš u proceni, ja ne znam nikoga sa foruma lično. I kao što možeš da vidiš cesto se ovde prepucavamo, nije ovo nikakva koherentna grupa. A ti si se uvredio pa bi da ideš umesto da pročitaš sve što se pisalo do sada. Očigledno je da ne zna niko ništa o savijanju centralne grane ili sađenju ukoso ali informacija o formiranju žbuna ima u izobilju. Ti možeš da eksperimentišeš na par sadnica (ja imam jedno 10a površine za te potrebe) pa vidi šta je bolje. Javi da i mi znamo.

Pozdrav svima!

Pre svega zamolio bih sve učesnike da ako je to maguće smanje upotrbu "citiraj"jer samo zatrpava temu. U redu je citirati nešto sa npr.str.105-200 ali sa predhodne je bez veze.Sorry.

Sada će opet barski slavuj malo da tupi.
Leska ne traži peskovito zemljište" jer da je tako u Deliblatskoj peščari bi rasla leska a ne kleka ili pak u Velikom Središtu (okolina Vršća).
U prirodnom okruženju Leska opstaje i uspeva na račnim nanosima, koji uglavnom nisu zbijeni i različtog su mineralnog sastava. To su "topla tla"sa velikim udelom organske materije u različitim fazama raspadanja i u kojima je vlaga uvek dovoljna i dostupna, a mikrolokacija obezbeđuje dovoljno vazdušne vlage i ujedno strujanje vazduha obezbeđuje "suv"list.

O kom "zrnu" je reč pa ne pišemo o kukuruzu. I opet kažem ostavimo se I turaka i francuza i italijana. Oni nisu Mi a Mi smo još manje oni.

Pčele kao ni bilo koji insekti ne utiču na uspešnost oprašivanja lešnika pa ni na njegovo plodonošenje. Ženski cvet je neatraktivan za njih, čak ni Trophinota hirta ne ugrožava lešnik.
Na nekoliko predhodnih strana se dosta pisalo o randmanu i ako su učesnici bili iskreni a čini mi se da jesu jer su rezultati poražavajući, mene baš čudi da je odnos tako nepovoljan. Posmatrajući neke podatke po sortama na netu se navodi da je randman kod pojedinih 40-45-50 i čini mi se da je viđen podatak 53%. nebitne su mi sada sorte. Po onom što je pisano od prilike stoji da se od 3 dobije 1 što je 33,333% zašto je to tako?

jeftic citat:

HorreumMagnum citat: Ne kažem da neću da koristim herbicide, ako nemam izbora hoću. Ali ne Total. Ima mnogo manjih zla na tržiltu. Svi smo čuli priče da je glifosat kancerogen i da postoje tendencije da se zabrani u EU. Može li predlog koji herbicid?

Koliko ja znam o tome da li je kancerogen se još uvek spore ali ono oko čega se slažu i što je naučno dokazano je da uništava mikrobiom koji razlaže materije biljkama za usvajanje te tako dovodi zemlju u loše stanje, pogotovo za višegodišnje kulture.

Herbicid za voćnjak svakako treba da bude selektivni (total je neselektivni, ubija sve) i takozvanog translokacijskog delovanja (suprotno od kontaktnog). Koliko znam takvi se herbicidi nanose pre kretanja vegetacije (jesen, zima, proleće). Ja nemam nikakvog ličnog iskustva sa herbicidima tako da ne bi bilo u redu da preporučujem konkretan preparat. Ako dođem u situaciju da koristim herbicide informisaću se detaljno pa javim

Hvala.

Čovek je osmislio i proizveo preko 45000 hemijskih jedinjenja koja ne postoje u prirodi, mada su mnoga prorodna poslužila kao osnov ili tema za rad. Šta je od svega toga mutageno, kancerogeno, teratogeno ili šta već e to ni Bog na zna. Mi smo tako mali i bedni da sebi ne možemo ni da priuštimo nekakve ozbiljne naučne studije. Ustanove koje bi time trebalo da se bave ili "ne postoje" ili su na nečijem platnom spisku ili...
Setite se da je pre nekoliko godina uvezen sok borovnice iz Poljske, koji je na našu sreću ili nesreću završio u CG a za koji je kasnije utvrđeno da svetli u mraku. Isto tako znam pouzdano da su svojevremeno uveženi kontigenti pvc granulata za preradu u folije pa i kese za zamrzivače, pri čijem istovaru vozači nisu želeli da prisustvuju jer to na granici pišti. A mi smo u to vreme imali naj strožije propise o radijaciji i jonizujućem zračenju, koje smo sda naravno morali da "omekanimo" i prilagodimo direktivama eU.

A sda malo o herbicidima. Ne postoji bezopasan to stoji. Voćarstvo i proizvodnja sena ne idu zajedno (osim) postoje novi pristupi tom "problemu"
Selektivnost ili ne koga je briga, u zasadu Lešnika sve osim njega je korov.
Još jedna stvar vrlo bitna a to je ne postoji total. Naš zakonodavac propisuje da puštanje u promet zaštitnih sredstava u poljoprivredi može obavljati lice sa VII stepenom stručnosti iz oblasti Agronomije i šumarstva kao i sub.specijalizanti "zaštitari" a samu primenu na terenu mogu da obavljju polu pismene ili čak ne pismene babe.Izvinjavam se ako se neko prepoznao, npr. kao onaj slavuj što ne čita knjige.
Još crnja stver je npr. što u Galenikinom programu zaštite za ovu godinu 2017 ne postoji razrađen program zaštite za Lešnik,orah i sl. kulture. I koga sitno zabole što nam tuča(grad) skoro svake godine napravi tolike štete a Mi imamo dve fabrike protiv gradnih raketa, što nas poplave čiste gore nego kireta a plaćamo redovno danak za odvodnjavanje.

Pričaste o uvozu ili izvozu što je OK, a ja smem da se kladim da mi ponekad uvozimo i svoje proizvode a da ne pričam da se domaća proizvodnja naj bolje guši, davi i gasi uz pomoć uvozničkog lobija koji kao umiljato jagnje sisa (šiša) dve ovce. Samo se nadam da će doći dan kad će uspešno posisati i ovna na obostrano zadovoljstvo.

Scotch citat:

Na nekoliko predhodnih strana se dosta pisalo o randmanu i ako su učesnici bili iskreni a čini mi se da jesu jer su rezultati poražavajući, mene baš čudi da je odnos tako nepovoljan. Posmatrajući neke podatke po sortama na netu se navodi da je randman kod pojedinih 40-45-50 i čini mi se da je viđen podatak 53%. nebitne su mi sada sorte. Po onom što je pisano od prilike stoji da se od 3 dobije 1 što je 33,333% zašto je to tako?

Vidi, i mene to zanima, ali treba uzeti u obzir lom prilikom krcanja, pa onda smanjenje težine sušenjem, pa odstranjivanje loših plodova (trulih i sl.).....
Još ako dominira sorta sa niskim randmanom (Halški, npr), lako ispada da je odnos tešine lešnika u ljusci i iskrcanog 3:1

Evo opet citat,čemu brate samo se zatrpavamo, ko želi on će shvatiti.

Opet se sve svodi na bedu i resavsku školu. Znači podaci sa neta su nepouzdani, nekompletni i kao takvi ne primenljivi. Na više mesta sam tražeći engleske sorte lešnika nailazio na čitav sortiment zastupljen ili kod naših odgajivača ili rasadničara i pod stavkom randman su cifre samo take i svi su podaci manje više isti, što upućuje na Resavu i njenu prepisivačku školu.

U pokojnim Nam državama bejaše sijaset konditorskih džinova od Šumi-LJubljana do Evropa-Skoplje, Zvečevo,Kraš,Štark,Takovo,Sarko,Agrokomerc,Pionir,Paraćinka,Kandit. i ko zna koga sam izostavio i pored svih njih u to vreme su se plantaže lešnika mogle izbrojati na prste. I to samo zato jer je bilo lakše poslati nekog u beli svet da za debelu lovu i proviziju kupi nego da investira i proizvođaču pruži malo sigurnosti. Lešnik-Leska se sadila kao vetrozaštitni pojas ili kao biljka koja treba da "veže" nasipe ili klizišta. Zašto Mi i zato nemamo balkansku selekciju pa makar se zvala "Osječki meki",Zagrebački,Čačanski, Novosadski ... Što se randmana tiče, po meni tu nešto debelo ne štima. Definitivno oprašivanje i oplodnja nisu u pitanju. Postoji mogućnost da su plodovi ne ishranjeni pa ostali šturi, da su zaraženi nekim sranjem pa su jezgra ostala mala,zbijena i mumificirana i naravno da su jezgra ijedena iznutra.
Pokazalo se da plodovi koji teško ispadaju iz ovojnice u sebi skoro da nemaju jezgro. Bilo bi dobro kad bi se posedovao centrifugalni "prečistač", koji bi nakon kalibracije odvajao neispunjene lešnike od ispunjenih, on bi takođe mogao da posluži i kao hvatač kamena. Takva tehnička rešenja postoje.

Ovo što ću sada možda neće naići na razumevanje ali.
Voleo bih da svako od Vas izvede neka prosta "merenja" i objavi podatke.
-Veličinu,poziciju,pravac redova svog ili svojih zasada
-Vrstu i tip zemljišta,klasu i nadmorsku visinu
-Visinu i moćnost podzemnih voda
-Izloženos vetru i njegova orijentacija i učestalost
-količina drvne mase iznesene iz zasada
-količina lisne mase nakon opadanja lista
-Zastupljenost korovskih vrsta
-prisustvo štetočina i bolesti
-Prinos i randman. Pod sloganom "pomozimo Sebi"

Scotch citat:

Na nekoliko predhodnih strana se dosta pisalo o randmanu i ako su učesnici bili iskreni a čini mi se da jesu jer su rezultati poražavajući, mene baš čudi da je odnos tako nepovoljan. Posmatrajući neke podatke po sortama na netu se navodi da je randman kod pojedinih 40-45-50 i čini mi se da je viđen podatak 53%. nebitne su mi sada sorte. Po onom što je pisano od prilike stoji da se od 3 dobije 1 što je 33,333% zašto je to tako?

Da probam da ti odgovorim.
Prvo sto imas sorte koje imaju bolji i losiji randman.
Recimo langa ima preko 40% procenata(mislim cak i osetnije iznad njega) randman i po meni spada u najbolje po tom pitanju.Ubedljivo najbolja, ljuska je popunjena "do vrha" sa jezgrom-Znaci i da hoce ne mzoe bolje.Pri tom za razliku od drugih sorti sama ljuska je izuzetno tanka ali opet cvrsta(takodje bitno da ne duzim),znaci opet ne moze bolje .Ove godine sam jako bio zadovoljan odnosom i generalno sam kod svih sorti ,kada izvucem neki prosek nisam silazio ispod 40%.
To sto knjige navode ,pretpostavljam ,posto drugacije sigurno ne mogu, utvrdjuju tako sto uzmu zdrave plodove na preciznu vagu i onda mere ljusku i jezgro jer im je cilj da kod zadate sorte utvrde taj odnos.Sigurno da za ispitivanje ne uzimaju prazne.U praksi ,pogotovo kod masinskog skupljanja(mada msilim da nije nesto bitnije ni kod rucnog) ,ti prakticno usisavas sve.I neoplodjene, ranije opale usled ovoga ili onoga, zaostale proslogodisnje, sitne necistoce.....ma ima svega.Kada to polse razbijes ti sigurno procentualno dobijas daleko gori odnos nego sto on to realno jeste.Otpada tu i na budj, sasusenost....Zato sam misljenja ko god da se ozbiljnije bavi i zna problematiku ,racuna da je 40% u proseku za sve sorte zaista vise nego zadovoljavajuce.To smem da potpisem da vazi svugde gde se lesnik odgaja ,pa makar i u Tunguziji(karikiram).
Ovo od 33% je zaista lose a cesto je propraceno i jednim ili dobrim delom loseg kvaliteta lesnika.Po meni to nije nista drugo nego nedovoljna ishranjenost zasada koja na duze staze moze da povuce i slabiji napredak samog zasada.
Na drugom mestu dolazi slabo navodnjavanje ili njegov totalni izostanak.U zadnjih nekoliko godina ono skoro da nije ni bilo potrebno tako da sve upucuje na prvu vrstu problema.
P.S. Podatak od 50% i vise ,znam da je bilo za ranije pomenuti lambert ali sama sorta je po sebi specificna i mislim da nije vredno za neko poredjenje sa plantaznim odgojem.

Jedne godine sam prijatelju propustio istarski kroz masinu-usisivac da ga odvojim od komusine.Strasno sta je tu bilo praznih-supljih.I nedovoljna zastita utice na ukupan procenat,mogu misliti kako je stanje bilo kod drugih sorti.

Za moj loš randman je zaslužan grad. Dosta njih je palo tada, mesec dana pre berbe. Ti su spolja slični zdravim ali unutra naravno ništa. Drugo potcenio sam količinu koju su biljke ponele-trebao sam više da zalivam.
Nema govora o podhranjenosti zato što sem mile complex i azota dodajem redovno stajnjak.

Scotch totalni (neselektivni) herbicidi, kao što im ime kaže, ne prepoznaju lesku od korova.