Ni šire od toga...?

Dragi prijatelji i ljubitelji ove divne biljke
Danas sam dobio sadnice domaceg sipurka.E sad da se pohvalim.Do sada sam kupio dosta sadnica,sadio 400 lesnika i mnogo cega i vidjao svakakvih sadnica.narucite sadnice ocekujete da ima koren,stablo,nesto a ono stigne motka sa naznakom zile
Ovoga puta uzeh ne od rasadnicara vec od kolege po muci i stigose CUDO SADNICE-lep zbun uredno orezan,korenov sistem sa brdom zila i zilica.jednom recju JA SAM PREZADOVOLJAN
Na kraju da se zahvalim
HVLA VOJVODA++++++++++++++++++++++++++

Da se ispravim
HVALA

Hvala prijatelju. Ili budi profesionalac u poslu ili ne pokusavaj da glumis . Ova moja izreka se ne odnosi na tebe niti na bilo koga vec na sve one koji su posteni i na neki nacin plemeniti ljudi .
Pozdrav i svako dobro.

Vojvoda citat:

Ukratko o sipurku kao biljci Govorimo o Rosi canini i to se u Srbiji zove sipurak ili sipak. To sto ga u Crnoj gori i Hrvatskoj tako zovu a misle na nar to je njihov problem. Ovde je rec o sipurku a ne o naru... Postoje mnoge vrste sipurka koje se razlikuju po rodnosti , obliku plodova, boji plodova , sa vise ili sa manje bodlji i td. Svi dobro znamo [ ako nas interesuje ] pa pamtimo da ruze u basti koje gajimo ako ne zalivamo imaju vise bodlji od onih koje zalivamo. Sta hocu da kazem . U prirodi po livadama i sumskim proplancima nailazimo na razne sorte sipurka , raznih velicina i sa vise ili manje bodlji. Tamo gde divlji sipurak raste na ilovaci ili po obodima njiva ima krupan plod i malo trnja a onaj koji raste na peskovitom zemljistu je sitnog ploda i sa velikim ostrim trnjem. Pored svih tih oblika i sorti divljih sipuraka ljudi su selekcijom uspeli da stvore na desetine novih sorti koje imaju vecu rodnost a manje trnja . Mnogi kalemari tj. proizvodjaci ruza gaje odredjene sorte sipurka kako bi na njih kasnije kalemili ruze i tako prodavali. Od vodecih novijih sorti koje se koriste u kalemarstvu su : Laxa , Polimerijana, Inermis i jos neke . Primer [ ne poznajem ovu materiju ] na laksi se kaleme stubaste ruze jer nemaju izdanke iz korena . Na polimerijani ili Inermisu se kaleme ruze cajevke dok se na jednu od ovih podloga kaleme i patuljaste ruze. ne moze npr. stubasta ruza da se kalemi na divljoj ruzi koja ima jaku izdanacku snagu i veliki broj lastara iz korena . Sve ima svoje . Ali idemo dalje . ,, Jedina sorta sipurka ,, koja ima najacu izdanacku snagu je sorta Smit ideal . Ona se ne koristi za kalemljenje izuzev kada je potrebno kalemiti neku od hibridnih sorti iz vrste cajevki. Znaci Smit ideal. da ne zaboravimo i ovo. Sve ove sorte kao laxa, Polimerijana i Inermis daju rod ali nije to to . Zamislite koliko grama moze najvise da da Inermis ako ima samo jedan lastar iz korena . Koliko ce dati Polimerijana ili laxa . laxa i moze ako se redovno zaliva i prihranjuje . Vratimo se prici o sorti Smit ideal . Stara sorta koja je stvorena u nemackoj pa je preneta sedamdesetih godina u Bugarskoj. Te 70 te godine su mnoge Z.zadruge pa i firme koje su se bavile preradom voca sadile samo tu sortu jer je davala najbolje prinose . Ogromna biljka sa preko 50 lastara ko ruka debeli nicu iz jednog korena . nakon 20 godina ,ako resite da ih vadite necete uspeti. samo uz pomoc buldozera mozete izvaditi korenove . Toliko je snazan koren da se to tesko vadi ili unistava .. I jos ovo. Dobro zapamtite svi vi koji zelite da sadite sipurak. Poslusajte me jer sam isto tako delio savete na ovom forumu i u vezi aronije i u vezi godzi bobica . Ko me je poslusao sada nema problema a oni koji su mislili da znaju ili mogu bolje upustili sus e u avanturu ... Zapamtite i ovo. ne postoji sorta sipurka koja nema bodlji . Smit ideal ima najmanje . ne postoji sorta sipurka koja moze da se sadi na 70 cm ili na 1 metara kako neki strucnjaci kazu. Mozda su oni i strucnjaci ali sta nude. Nude Polimerijanu ikli Inermis kao i laksu koje nemaju izdanke iz korena . pa prosto , najprostije , stavite prst na celo i zamislite sadnicu sipurka u petoj godini koja ima samo jedan jedini lastar tj. stablo. Neka krosnja bude metar u precniku i neka ima 300 plodova . Opet je to jedno veliko nista u poredjenju sa Smitom koji ima u 3. godini i preko 10 lastara iz korena i cije se grane savijaju od roda ka zemlji. Nemojte drugari rasadnicari ili strucnjaci [ ako ovo citate ] da mislite da gresim ili lupam gluposti. Nema sorte sipurka bio divlji ili pitomi da da veci rod od Smit ideala . Ne postoji u to me ne moze niko ubediti ma koliko bio strucan. Moze samo da nagadja i nista vise . Opet , pre nego pocnem na moj nacin da opisujem pripremu zemljista i samo gajenje savetujem vas da me poslusate da me nebi nakon nekoliko godina zvali da mi postavljate ista pitanja . A sta sa rodom, tj. plodovima gde svaka sadnica ima po saku plodova i nista vise .... Idemo dalje . Pozdrav

Dugo me nije bilo na forumu pa malo da se ukljucim.
Gresis sto kazes da polimerijana i laxa nemaju izdanke. Debelo nisi u pravu.
I ja upravo radim rezanje proslogodisnjih rodnih grana i ostavljam proslogodisnje lastare.

Sto se tice orezivanja molim te slikaj mi jedan tvoj zbun smita koji nije orezivan vec ima 30 lastara i da je star 5-6 godina da vidim kako izgleda.

Unapred se zahvaljujem na slikama.

Zdravo Aco
Da li gresim ili ne ja mislim i pisem da smit ima najvise lastara iz korena . ove druge sorte neznam kakve su ali daleko su ispod broja lastara koje daje smit.
Zasto seces proslogodisnje grane . Nije to malina i kupina . Lepo sam opisao sta treba da se sece .


Pozdrav.

Ja na plantazi nemam smit tako da njen broj lastara ne znam. Za laxu i polimerijanu znam. Vise lastara ima laxa kao i bodlji. polimerijana nema uopste bodlji mozda malo pri dnu.
Orezujem zato sto mislim da kada ne bih orezivao imao bi problem da udjem u njivu i npr kosim travu, radim prskanje kao i branje istih. Zato te i pitah da mi posaljes sliku stare ne orezanoe biljke da vidim kako izgleda.
Inace sada su mi proslogodisnji lastari visine preko 2,5 metara.
Nema mi svake godine dovoljan broj lastara tako da sam prosle godine ostavljao stare grane i manje i sitnije daju plode nego nove. I laxa i polimerijana radjaju u grozdovima.

Huh,ovde bas ima bodlji

Ovo je Laxa i ona ima bodlji vise nego Smit. Polimerijana nema uopste ali nemam sliku da pokazem. Cim se prolepsa vreme nastavljam sa orezivanjem pa cu slikati i postaviti.

Zdravo drug
Ovo je laksa ali ima bodlji.
Postavljao sam slike ranije ali se ne vidi dobro jer je sve zaraslo u korov i ne moze da se udje . To je tako kada deda umre pa se godinama svadjaju naslednici cije je sta . Imam jos jednu parcelu koju sm ja sadio ali nema sta da se vidi dok ne prorode . Slikacu . Na 80 ara sam pre 4 godine posadio smit ideal i postavicu sliku samo malo vegetacija da krene da izgleda lepo.

Pozdrav

Ekipa, treba mi hitno broj od korisnika Vojvoda. Hvala!

Pisite mu na pp odgovorice vam sigurno.Pozz.

Snimak je proslogodisnji. Ove godine ocekujem pun rod.

www.youtube.com/watch?v=Zo5cjDurYcU

Zdravo Aco
Sugestije primam i rado delim savete svima onima koji zele da me poslusaju. Kao prvo tri puta sam odgledao snimak da do tancina osmotrim sve na tvojoj njivi sa sipurcima . Bitni su mi bili samo zbunovi tj. njihov izgled nakon 3-4 godine .

Zelim ti da uspes u poduhvatu sa sipurcima ali slusajuci tvoje iskrene reci zakljucujem da si posten covek i zato resih da ti napisem nesto pa ako hoces poslusaj me a ako neces onda nista ..

Ja cu izneti moja gledista pa ti kazi sta je sta . Necu da vredjam nikoga ali sadnica [ bilo koje sorte ] nakon 3 do 4 godine ne moze da izgleda ovako . Ili ti zemlja ne valja ili si sadio sadnice koje su dobivene ,,iz reznica ,, ili izdancima iz korena ,,. Drugo nema . Po meni zemlja je odlicna sto znaci sadnice su u pitanju..

E sad da li je jedna ili deset vrsta to uopste nije bitno . Smit ima najmanje bodlji a desava se da nema uopste . Raste najbrze i ima izuzetnu izdanacku snagu . To znaci , da se nasalim ako nakon 10 godina resite da promenite kulturu treba pod jedan obezbediti buldozer. Jer koren ne vadi nijedna masina ...

Pisem tebi a odnosi se na sve . kako se dobijaju podloge krusaka i jabuka . na raznorazne nacine . Neke su bujne neke slabo bujne a neke samo tek da odrzavaju biljku u zivotu .
kalemljena sadnica vinove loze na podlogu divljaka ce mnogo vise i brze rasti nego da je prutic oziljen pa posadjen . Ima sve to svoje i zato se uplicem da na neki nacin pomognem.

To sto neki traze laksu ili polimerianu ili pak smit je nista posebno jer sve dobro radjaju.
Razlika je u tome sto smit radja u grozdovima od preko 10 plodova . Plod je izduzen boje pomorandze a ne crven . Samo kada je susna godina on pocrveni ..

Nego da se vratimo na temu ako se slazes...

Sadio si sadnice u novembru 2012. godine i za godinu dana one su narasle 15 do 20 cm. U 2014. godini je prorodio .....

Znam da ovo sto pisem citaju mnogi pa ih zamoljavam da iznesu komentar na pitanje koje cu postaviti.
Ima njih dosta koji su u novembru i tokom zime sadili moje sadnice . Zamoljavam ih da samo napisu kolike su sadnice u jesen sledece godine bile i koliko su imale lastara . Nista vise .
Ako se sadi sadnica sa potpunim korenom u jesen ili u prolece ta sadnica , zalivao ili ne zalivao u jesen pred zimu mora imati minimum nekoliko lastara preko jednog metra i desetak manjih. Takva sadnica sledece godine prorodi .
Plod se nalazi na 1. 2 i 3 god. lastarima i zato se nakon 4. godine krece sa rezidbom ,, za rod ,, Prva rezidba je nakon godinu dana od sadnje i to se izvodi radi formiranja zbuna . Od te godine pa do 4. se makaze ne uzimaju u ruke osim da se odstrane zakrzljali , suvi , polomljeni i slabo razvijeni lastari .. Nakon 4. godine se makaze koriste samo za namenu o kojoj sam pisao ...

Da uprostim da svima bude jasnije ...

Postoje jednogod. i dvogod. sadnice . Prirast od proleca do jeseni je isti samo je razlika u sadnji. Jednogod. se sadi rucnom plasticnom sadilicom za papriku a dvogod. asovom ili riljacem.

Primer ...

Sadnica dvogod. koja ima potpun koren od preko 40 cm. koji je jako razgranat i kao takav mora da se krati se prima i kao rasad i kao sadnica i ne postoji mogucnost susenja ili bolovanja tokom leta jer sadjenjem u rano prolece ili u jesen kao i tokom zime biljka se u potpunosti adaptira i polako krece njen rast ..

Do jeseni iste godine svaka takva sadnica mora da predje 1.5 metra i da ima minimum nekoliko lastara . U jesen po prestanki vegetacije svaka sadnica ima : nekoliko najvecih i najbujnijih lastara i jos toliko koji su od 30 do otprilike 100 cm.

Sta treba uraditi ... Sve lastare koji su manji od otprilike [ zavisi i od visine najvecih lastara ] manji od 100 cm. treba odseci do zemlje . Ostavljaju se samo oni najveci koji ce u sledecoj godini dati rod .
U drugoj godini sproleca pocinju novi lastari iz korena kao i iz onih lastara koje smo ostavili . Opet do jeseni se nista ne orezuje kako bi se u jesen odstarnili svi oni sto su ispod 100 cm.

Paznja ..... Aco nigde na tvojim zbunovima nisam video .
U 2. godini od sadnje u jesen pojedini zbunovi imaju : jednogod. lastare od preko 1.5 metra koje smo ostavili i dvogodisnje lastare koji dosezu i preko 4 do 5 metra u visinu .

Nije cudno vec je tako i tako treba da bude.
U jesen po prestanku vegetacije mi pred sobom imamo zbun sa nekoliko jednogod. lastara koji su ove godine radjalji i imamo nekoliko dvogod. koji prelaze dozvoljene visine .
Orezivanjem zbuna u jesen nakon 2 godine od sadnje se pravi zbun ,,za rod ,,
Neki ljudi ostavljaju te predugacke lastare i ne skracuju ih jer ce sledece godine svaki lastar da se savije i izgledace kao kisobran od tezine plodova .
Ja ih nikada nisam orezivao jer je zakasnjeno u pocetku . Poceo pa batalio jer pojedini lastari su debeli ko ruka . Samo motorna testera ali ispade mnogo komplikovano odstranjivanje debelih grana ..

Savet onima koji zele da orezuju.
Neka nakon 2 -3 godine od sadnje krate samo one letoraste ili lastare koji imaju preko 3-5 metra i imaju nekoliko centimetara u precniku na visinu od oko 130 do 150 cm. Iz njih ce iz bocnih pupoljaka niknuti novi letorasti pa ce stariji lastari iz 2. i 3. godine postari stabla ili glavni nosioci zbuna ..

Aco... Gledaju ci snimak primetio sam da na nekim zbunovima imas okruglaste plodove . To nije ni laksa ni polimerijana . One imaju duguljaste plodove tamno crvene boje ...
Svaki plod pored semenki ima i onu masu a najvise je ima u duguljastim plodovima . To su znale i nase babe koje su pekmez pravile rucno uz pomoc prese postavicu i sliku prese iz moje galerije ..

Zapamti i ovo.. U jesen ili rano prolece seci makazama sve lastare koji su ispod 1 metra jer oni nece vise da rastu nego ce poceti da pustaju bocne grane a od toga nema fajde...

Za kraj , poslusaj me i ovo ako hoces..

Granu sa koje si obrao plod ,,ne seci,, Nije to malina ili kupina ..Probaj na jednoj sadnici da ne odseces granu pa ces videti da li ce ti roditi u sledecoj godini . Poslusaj me ako hoces jer o sipurcima znam mnogo .

Davnih 70. godina za potrebe firme Delises u Vladicinom hanu je uvezen sipurak i posadjeno je nekoliko hektara . Imao sam mogucnost da barem dva puta godisnje odem i vidim ali me tada nije ni malo zanimalo . Sadili su mnogi u mom mestu pa i moj deda . Pisao sam o toj tuznoj prici koju zelim da zaboravim. Srpska posla sa imanjem i naslednicima...

Evo pogledaj sliku koju svuda pokazujem. sada je ova sadnica ogromna ali pogledajte kako izgleda tacno 16 do 18 meseci nakon sadnje . na njoj se vide dva jednogod. lastara i nekoliko dvogod. od preko 4 metra ..


Mnogi su u Srbiji pioniri u ovom poslu pa ajmo da se zajednicki pomazemo a ne da citamo po netu sta pisu oni koji misle da znaju ili pak prevode strane tekstove onako kako im odgovara ..


S postovanjem Nenad Sinadinovic .

Sadnica sipurka nakon 16 ili 18 meseci od sadnije . Godinu i po .