Kada bi voćke uzgajali iz sjemena one bi imale neujednačena svojstva koja ne bi mogli predvidjeti.Cijepljenjem se obilježja roditelja vjerno prenose na potomstvo. Od jedne voćke možemo dobiti veliki broj klonova (istovrsnih potomaka).

Moja iz sjemena je procvjetala nakon 5-6 godina,ali nije i rodila.
Sve dobre sorte su dobijene sijanjem,ako posijemo sjeme neke dobre srte možemo dobiti još i bolju.

Vojvoda citat:

Svi asiminu razmnozavaju iskljucivo iz semena . To sto pricaju da se kalemi u to ne verujem jer , koja bi bila podloga za ovu biljku. Ovo je sadnica iz semena .

Samo da potvrdim da se kao podloga koristi Asimina triloba iz semena.



Badnjevac

Ako se koristi podloga iz semena koja je onda plemka .

Plemka je ona jedinka koju želite da razmnožite tj. da je klonirate. Znači uzmete granu ili pupoljak one asimine koja vam se iz nekog razloga dopada (ima lepe plodove, mnogo rodi, otporna je itd) i nakalemite je na mladu biljku asimine tj. podlogu -poslužiće kao podloga umesto da je pustite da izraste u voćku jer i ne znate kakvih će biti karakteristika. Isto se primenjuje i kod drugih voćaka npr. sorte jabuka se kaleme (tj. kloniraju) na sejance divlje jabuke i slično.

Makao, znam to ali gde naci plemku asimine krupnog ploda . Najkrupnijeg ploda sam video u jednom selu kod Trstenika ali vlasnik nedaje ni listic sa drveta . Moja ima plodove do 10 cm. i nikada nije imala veci plod . Jednom je imala plodove okrugle kao povece jaje ali pretezno su duguljasti ko krastavce .
Pozdrav

puljka5, na linku koji si postavio pise: "Cijepljene sadnice imaju dulji životni vijek od sijanaca - do 50 godina." sto naravno nije tacno jer se kalemljenjem prenosi i starost... nego interesantne su neke sorte sa tog linka Sunflower i Prima 1216... samooplodne i sa malo semenki...

dr.jare citat:

... jer se kalemljenjem prenosi i starost...

Ovo mi sad nije najjasnije.

Da li si u stvari želeo da napišeš:

dr.jare citat:

...sto naravno nije tacno jer se kalemljenjem ne prenosi i starost...

Ako se kalemljenjem prenosi starost onda bi svaka sadnica starih sorti bila stara 200 i više godina. Ili se ovo samo specifično odnosi na ov vrstu.

Ako se uzme lastar sa drveta starog 50 godina i onda se nakalemi i poraste još 50 godina da li zaista to znači da to drvo u stvari ima 100 godina?

drugarski pozdrav

A slažem se da sejanac ima duži životno vek od kalemljene biljke.

Kalemljenjem se prenosi starost kod svih biljnih vrsta... kao u tvom primeru 50 + 50 = 100 god... podloga se obicno dobija iz semena pa je ona mlada... deluje ti mnogo u poredjenju sa ljudskim zivotnim vekom... ali bas zato sto je ljudski zivot kratak treba kalemiti da bi ranije rodilo i da bi rodilo ono sto zelis a ne lutrija prirode...

Da li bi mogao neko sa strucnim znanjem (fakultetska diploma) iz biologije, poljoprivrede ili slicno, da nam objasni pojam "starosti" kod kalemljenja?

Ovo moze da bude i u vezi Asimine trilobe, ali mozda je jos bitnije kao generalno pitanje u vezi kalemljenja:

1) Selekcijom sam izabrao JEDNU biljku koja mi se svidja i zelim da je razmnozavam kalemljenjem. Prosecan zivotni vek te biljke je 50 godina.

2) Tokom godina sam kalemio dosta sadnica. Nekad je kalem uziman sa "maticne" biljke, nekad sa biljke koja je ranije kalemljena, pa je postala ista kao maticna (jer je kalem sa maticne). U svakom slucaju, biljka ima istu DNK kao maticna.

3) Recimo da sam tako radio 49 godina. Da li to znaci da ce posle 50 godine kalemljenja svi kalemovi koji se prime uskoro uginuti, jer su dostigli svoju biolosku strost?

4) Ako je odgovor DA, onda se poklapa sa teorijom da kad jedna biljka dostigne kraj svog biloskog veka, vise nema kalemljenja,

5) Ako je odgovor NE, da li to znaci da prakticno moze neograniceno da se produzava zivot biljke kalemljenjem?

Molim za odgovore i komentare...

Pozdrav,

Badnjevac

Ni meni nije jasno kako se kalemljenjem prenosi starost. Kao plemka se uzima jednogodišnja grančica a ne grana od 50 god. Tačno je da su kalemljene biljke manje vitalne i kraćeg životnog veka od semenjaka ali to je zbog drugih razloga. Pre svega zato što spoj plemke i podloge nikad nije stopostotan a ne zbog nekog prenošenja starosti.

Da i ja nesto kazem. Mislim da a to je provereno da podloga utice na plemku nakon nekoliko pa i vise godina . Postoji strucna knjiga o tome .
Uticaj podloge na rast i razvice plemke.
Mislim da je Dr.jare hteo da kaze da ako kalemimo bujniju plemku na slabije bujnu podlogu desava se da se za koju godinu debljina plemke i podloge poklope . Ako je slabije bujna podloga a jaca plemka [ zavisi od biljke [ desava se da za neku godinu imaju istu debljinu. Starost se ne prenosi vec osobine podloge na plemku . Ako podloga divlje kruske zivi 100 godina toliko ce i plemka ziveti . Od podloge sve zavisi i u pravu je Dejan sto kaze.

Primer starih sorti krusaka .

Sorta maslarka .
Ako je sadnica maslarke nastala kalemljenjem na slabiju podlogu kao na primer dunju ili izdanak zivece najvise 20 do 30 godina i cao. Ali ako je kalemljena na podlogu divlje kruske sejanca onda ce ziveti preko 100 godina . U to me ne moze niko ubediti jer u selu imam maslarku koju je na sejanac kalemio jos moj pra deda . To znaci da na neki nacin starost podloge produzava zivotni vek kruske koja bi na drugu podlogu sigurno mnogo manje zivela . Ne umem da objasnim ali Dr.jare znam sta hoce da kaze jer sam cuo od starijih ljudi sline komentare koje tada nisam razumeo.

pozdra svima .

drveni citat:

Kao plemka se uzima jednogodišnja grančica a ne grana od 50 god.

Badnjevac je vec sam dao odgovor:

Badnjevac citat:

U svakom slucaju, biljka ima istu DNK kao maticna

sto znaci da jednogodisnja plemka nosi DNK kod star 50 god a ne 1 god...

Badnjevac citat:

5) Ako je odgovor NE, da li to znaci da prakticno moze neograniceno da se produzava zivot biljke kalemljenjem? Molim za odgovore i komentare... Pozdrav, Badnjevac

Mislim da je odgovor NE i da kalemljenje jeste neograničeno produžavanje života biljke.
Npr. jabuka sorte Mucu je nastala prirodnom varijacijom divlje ili nekog semenjaka pitome jabuke ili tako što je kalemljena jabuka neke druge sorte (mutacijom ili ko zna kako) davala krupne, žuto-zelene plodove izuzetnog ukusa. Neki japanac je skinuo plemku sa tog drveta i nakalemio je na podlogu. Sa voćke koja je tada nastala su skidane plemke i kalemljene dalje i sorta se proširila po svetu.
Na taj način, prvo drvo Mucu jabuke praktično živi do današnjeg dana.