Lukovice su bile prve klase , 9/10 (ne znam sta to znaci) bar tako pise na sertifikatu. A sto se tice biznisa ko zna? Mada se ja pre nadam da ce neko da nasledi od mene. Ima ko.
Pozdrav svima.

Edharg: shvatam tvoj razlog zašto vadiš lukovice svake godine... to ti je omogućeno i činjenicom da je površina koju gajiš još uvek mala.... ne verujem da ćeš tako da postupaš kad budeš imao hektar-dva
Šta radiš sa bebicama, odnosno skroz sitnim lukovičicama (bacaš ili sadiš ponovo)?
Ako poredamo svetske proizvođače opadajućim redosledom (podaci su iz 2013. godine), dobijemo :Iran, Indija, Grčka, Maroko, Azerbejdžan, Avganistan, Španija....
Napravila sam tabelu sa podacima kojim raspolažem, čisto informativnog karaktera (i naravno zavisno od izvora sa kojim sam u tom periodu raspolagala, svi podaci se ne poklapaju baš 100%, ali može da se dobije malo jasnija predstava). Pošto za Avganistan i Azerbejdžan nisam imala mnogo podataka, na kraju tabele sam u zamenu dodala Italiju i Francusku, dva veća evropska proizvođača.

Safran jeste podložan gljivičnim obolenjima (Fusarium oxysporum f.sp. gladioli, Rhizoctonia croccorum i Rhizoctonia violacea, kao i grinjama (akaridima) Rhizoglyphus... kako u kojoj zemlji , pre sadnje lukovice se tretiraju raznim fungicidima ili preparatima na bazi bakra... ali u većini slučajeva najveću štetu prave glodari koji obožavaju ove lukovice.... Ne postoji neko usaglašeno pravilo što se tiče perioda u kom se parcela ostavlja na odmaranju...ali recimo da se praktikuje faktor x1 do x2: na primer ako je safran bio zasađen na parceli 3 godine: 3x1 ili 3x2= period odmaranja varira od 3 do 6 godina.

Prinos zavisi od više faktora: kvaliteta lukovica, zemlje, klime, agronomskih mera, trajanju kulture, itd.

Da ne dužim post, još samo da pomenem Tursku, ona se ističe više simbolično, jer se safran gaji u mestu koje se zove Safranbolu, koje je ime dobilo upravo po safranu. Mesto koje se nalazilo na putu svile, i u XIX veku je bilo poznato po ovom cenjenom začinu....

esteraz: drago mi je da ima ko. To je najvažnije... lepo je preneti tu ljubav prema biljkama...najlepše uspomene koje imam od moje bake su upravo vezane za biljke...

Lukovice 9/10 su najkrupnije (obim lukovice je 9 do 10 cm)... što znači da već ove godine možeš da očekuješ po 1 do 2 cveta od svake! Spremi se za jesenju radost!

Primer kalibraže:

malizelenipatuljak citat:

Edharg: shvatam tvoj razlog zašto vadiš lukovice svake godine... to ti je omogućeno i činjenicom da je površina koju gajiš još uvek mala.... ne verujem da ćeš tako da postupaš kad budeš imao hektar-dva Šta radiš sa bebicama, odnosno skroz sitnim lukovičicama (bacaš ili sadiš ponovo)? Ako poredamo svetske proizvođače opadajućim redosledom (podaci su iz 2013. godine), dobijemo :Iran, Indija, Grčka, Maroko, Azerbejdžan, Avganistan, Španija.... Napravila sam tabelu sa podacima kojim raspolažem, čisto informativnog karaktera (i naravno zavisno od izvora sa kojim sam u tom periodu raspolagala, svi podaci se ne poklapaju baš 100%, ali može da se dobije malo jasnija predstava). Pošto za Avganistan i Azerbejdžan nisam imala mnogo podataka, na kraju tabele sam u zamenu dodala Italiju i Francusku, dva veća evropska proizvođača. Safran jeste podložan gljivičnim obolenjima (Fusarium oxysporum f.sp. gladioli, Rhizoctonia croccorum i Rhizoctonia violacea, kao i grinjama (akaridima) Rhizoglyphus... kako u kojoj zemlji , pre sadnje lukovice se tretiraju raznim fungicidima ili preparatima na bazi bakra... ali u većini slučajeva najveću štetu prave glodari koji obožavaju ove lukovice.... Ne postoji neko usaglašeno pravilo što se tiče perioda u kom se parcela ostavlja na odmaranju...ali recimo da se praktikuje faktor x1 do x2: na primer ako je safran bio zasađen na parceli 3 godine: 3x1 ili 3x2= period odmaranja varira od 3 do 6 godina. Prinos zavisi od više faktora: kvaliteta lukovica, zemlje, klime, agronomskih mera, trajanju kulture, itd. Da ne dužim post, još samo da pomenem Tursku, ona se ističe više simbolično, jer se safran gaji u mestu koje se zove Safranbolu, koje je ime dobilo upravo po safranu. Mesto koje se nalazilo na putu svile, i u XIX veku je bilo poznato po ovom cenjenom začinu....

Treba jos mnogo godina da iz sopstvene proizvodnje napravim lukovice za hektar -dva
Za iran mnogo jak prinos, ja sam citao da se on krece cak i manje-2.5 kg.
Sve zavisi od brzine reprodukcije lukovica, sto ih vise brze ce se siriti nova povrsina, a za sad nemam problema sa glodarima.

malizelenipatuljak citat:

esteraz: drago mi je da ima ko. To je najvažnije... lepo je preneti tu ljubav prema biljkama...najlepše uspomene koje imam od moje bake su upravo vezane za biljke... Lukovice 9/10 su najkrupnije (obim lukovice je 9 do 10 cm)... što znači da već ove godine možeš da očekuješ po 1 do 2 cveta od svake! Spremi se za jesenju radost! Primer kalibraže:

vidim sliku ali ne pise koja je koja kalibraza. Ne znam zasto nemaju neku drugu meru za velicinu lukovice? Mada moram reci da sam na nekim sajtovima video i vece dimenzije u prodaji.

Hvala na lepim recima Malizelenipatuljak.Lukovice su zasta bile dosta krupne. Mozda i veceg precnika od dvadinarke. Nije mi palo na pamet da ih izmerim. U pakovanju od 100 komada bilo je cak 117 kom, sto me je zacudilo i obradovalo.
Pozdrav.

Što se tiče Irana, podaci variraju mnogo, u zavisnosti od izvora, ali i od godine. Recimo ovaj prinos od 5t/ha sam našla u englekom magazinu The Public Ledger, ali već u istoj tabeli ako pogledaš površinu od 50 000 ha, i prinose koji idu od 150 do 200 t godišnje, već vidiš razliku da prinos ide od 3t/ha do 4t/ha.... dok isti izvor za 1990. godinu iznosi prinos od 93 tone, odnosno prinos od 1.86 kg/ha.
Koliko prinos zavisi od same godine kulture, možeš videti u tabeli koju sam preuzela iz knjige Libro bianco Zafferano in Europa, izdate pre nekih desetak godina, u kojoj su sažeti svi podaci proizvodnje safrana tri evropska regiona (Zapadna Makedonija – Grčka, Sardinija – Italija i Kastilja La Manča – Španija).
Izvini, kod mene su svi podaci malo zastareli, jer sam u to vreme radila u LAB sektoru, i tad su mi trebali, sad ih samo izvlačim iz ličnih arhiva.

Ni kalibraža nije u potpunosti usaglašena ni kod evropskih proizvođača jer nisu svi opremljeni mašinama za sortiranje i kalibriranje lukovica. Najčešće se kod malih proizvođača radi o sistemima "sam svoj majstor". Ali da pojednostavimo, najrasprostranjenije se prodaju po izrazu cal (kalibar) što predstavlja obim lukovice: Cal 7/8, Cal 8/9, Cal 9/10.... Italijani imaju jako krupne lukovice safrana pa ta kalibraža ide i do 16/17 (što predstavlja prečnik lukovice od 5,1 do 5,5 cm). Španci prodaju lukovice po izrazu T (veličina), i izražena je u prečniku lukovice: T4 (prečnik od 3,5 do 4,5 cm), T3 (prečnik od 2,5 do 3,49 cm), T2 (prečnik od 1,5 do 2,49 cm), i C (lukovičice čiji je prečnik manji od 1,5 cm).

Ne znam šta tebi više odgovara, ali lako je da sam izračunaš: Ako je veličina izražena obimom lukovice a tebi više odgovara prečnikom... samo podeliš obim konstantom π (pi= 3.14). Primer kalibar 9-10: 9/3.14 do 10/3.14 = 2,87 do 3.18 cm -> prečnik lukovice je od 2,9 do 3,2 cm.

Da bi safran cvetao već u prvoj godini lukovice moraju da budu najmanje kal.8 (otprilike 1/3 lukovica će da cveta). Da bi dobili po jedan cvet po lukovici u prvoj godini najmanje kal. 9.

pa ja njih merim u gramima, to mi je neka moja mera, lakse mi je za izracunavanje, jer nemam masine za sortiranje lukovica.

Meriš jednu po jednu lukovicu? Što da ne ako je tebi lakše, ali moraš da proveriš koliko lukovice gube na težini od recimo juna kad ih ti vadiš i meriš do na primer septembra kad ih tvoja mušterija kupi i počne saditi.Vidi da li je tvoja kalibraža merodavna. Evo ti dva primera kako da sam napraviš "spravu". Imala sam negde još jednu sliku sa nekom limenom pločom na kojoj su isto prorezane rupe raznih prečnika a ispod postavljene gajbe u koje direktno lukovice upadaju, ali nikako da je nađem....

i drugi sistem

Pa i ovo su neki rucni sistemi
Ja ne merim svaku vec procenjujem koja je veca a koja manja.

Kod mene pocinje da nice , videcemo kad ce poceti da cveta sve mi se cini da ce ove godine ranije da se bere .

Izgleda da sam na starom mestu gde sam vadio proslogodisnje lukovice propustio dve i one su bas dobro cvetale

Baš su lepo cvetali.... i poranili. Kod mene se još ne nazire ništa. Ne znam kod tebe, ovde nije bilo poštene kiše od kraja avgusta....