Zdravo drug

kao prvo hladnjaca ti uopste nije potrebna jer ti si proizvodjac a ne preradjivac ili nesto drugo.

Poslusaj me i ako hoces uradi ovako.

1. Raspitaj se ko u tvojoj opstini gde zivis otkupljuje plod pitome borovnice i po kojoj ceni.
2. Raspitaj se i nadji ljude koji vec imaju posadjene borovnice i kome predaju plod .
3. Stupi u kontakt sa bilo kojim otkupljivacem i porazgovaraj o nacinima otkupa .

Kod nas npr. beremo tokom dana i sav plod oteramo u podrum. Uvece dodje otkupljivac kamionom ili kombijem i sve uzme . Isplata na licu mesta .

Znaci bitno je da nadjes nekog ko otkupljuje i da se snjim sve dogovoris . Kada to uradis onda tek sadi . savete oko sadnje ces dobiti od prodavca sadnica . Svi prodavci sadnica imaju spisak otkupljivaca tako da i od njih mozes uzeti kontakte .
Sta drugo .. Samo napred u sadnju a za hladnjacu ne brini jer ti nije potrebna ..

Pozdrav Nenad.

Hvala još jednom! Svaka informacija mi mnogo znači

U kraju u kom planiram da podignem zasad niko se ne bavi voćarstvom u komercijalne svrhe, tako da nema ni otkupljivača.

Našao sam nekoliko potencijalnih otkupljivača na internetu i svakako planiram da ih kontaktiram, da bih saznao nešto više o uslovima otkupa. Pošto nijedan otkupljivač nije u krugu manjem od 50 km, moram videti koliki su troškovi transporta. Ja sam laik, pa se slabo razumem u te procedure otkupa. Ako otkupljivaču nije problem da prelazi 80-100 km do mene, tj ako to mnogo ne obara cenu onda super

Imam jednu prostoriju u kojoj je i tokom leta temperatura 10-15 stepeni niža nego napolju, tako da mislim da ce odgovarati za to privremeno skladištenje u toku dana. Plus je to planinski kraj pa su noći sveže.

Što se sadnje tiče, prioritet mi je da prvo ispitam faktore na koje ne mogu da utičem, a to su pre svega klima i tržište. Na kiselost i kvalitet zemljišta mogu da utičem, da obezbedim navodnjavanje i protivgradne mreže, ali ako mi rod svaki čas ubije mraz ili ako posle ne mogu da ga prodam po isplativoj ceni, onda džaba sve druge mere, bolje ni ne ulaziti u sve to. Niko od nas nema para na bacanje
P.S. Još jedna stvar koju ću morati da ozbiljno da proučim jeste i prinos po biljci (ili po hektaru) pošto se podaci na koje nailazim po različitim izvorima drastično razlikuju

Zdravo

Da li u tvom kraju ljudi beru sumsko voce i pecurke kada je sezona . Ako beru , pitaj ih kome prodaju. Onda ces lako naci otkupljivaca .

Skoro svi otkupljivaci voca i pecuraka kada cuju za borovnicu odmah dolaze.

Prinosi po biljci ,variraju a zavise od mnogo faktora . To nijedan prodavac sadnica nece da prizna . Njima je bitno da prodadu sto vise sadnica ali mnogo ne mare ako one daju slab rod .

Sta hocu da kazem...

Po meni , borovnicom moze da se bavi covek koji je barem minimum deset godina gajio neku vocku kao: maline, kupine, ribizle ili pak jagode. Za pocetnika ma koliko imao znanja i ostalih faktora je ,,rizik,,

Neko ko se citavog zivota bavi vocarstvom lako ce ukapirati nacin sadnje i samog gajenja borovnice kao i sve sto je neophodno za dobar prinos i uspesno gajenje .

Ja imam stotinak sadnica starosti preko 10 godina i posadjene su na oko 200mnv. u cistu borovinu, ne u zemlju. Borovina je ,, truli i polutruli delovi crnog ili belog bora ,, ne smrce i ostalih cetinara . Koristim iskljucivo amonijum sulfat kao prihranu. ne koristim kap po kap nego zalivam iskreno da kazem ,,kad stignem,,

U selu gde sam rodjen na tacno 1374mnv. Imam 420 sadnica starosti od 5 do 13 godina .

Ove sto imaju oko 10 godina na 200mnvisine daju prosecno oko 5 kg. plodova iako ih ja mnogo ne gledam .

Ove u selu bez sistema za navodnjavanje daju oko 2 kila i nikada nisu rodile vise . Zasto . napravljena je greska odmah pri sadjenju jer su posadjene na velikoj n.visini. Sve im odgovara osim visine . Kada treba da cvetaju ponekad udari mraz ali najvece stete nanosi sneg koji ih tako ,,oreze,, polomi da po dve godine ne mogu da se ocitave .

Borovnicama smetaju samo kasni prolecni mrazevi i mokar sneg koji moze da ih polomi . Imamo suv ,,soljav,, sneg i mokar koji nanosi ozbiljnije stete . to se desava na preko 1000mnv.

Raspitaj se kod ljudi u selu i okolini ,,da li pada grad,, kao nepogoda i da li nanosi stetu drugim kulturama. To moras da imas u vidu jer postoje gradobitna podrucja koja ne mogu da se ne zanemare . U gradobitnim podrucjima skoro svake godine pada grad i nanosi stete . To su oblasti gde su najcesci prodori kumulusnih oblaka koji kada dostignu svoj stadijum razvoja daju grad, sugradicu i jak olujni vetar sa pljuskovitim padavinama kise.

U najnormalnijim uslovima tj. krajevima na nadmorskim visinama preko 600 metara uz blizinu borovih suma gde u vazduhu ima dosta vlage iako kisa ne pada mesecima i u jutarnjim satima imamo rosu jedan zbun , dobro odnegovan moze posle pete godine da da prosecno od 5 do 7 kg. plodova .

Sve sto znam o borovnicama a znam bogami podosta uvek cu podeliti sa onima koji zele da je gaje .
Ps... ovo vazi za sve koji citaju.

Vodite racuna od koga kupujete sadnice jer ,,svasta se prodaje ,, na nasem brdovitom balkanu. Obavezno trazite fitosanitarni pregled sadnica jer ,,mnogi,, uvoze po bagatelnim cenama zarazene sadnice iz drugih zemalja .
Rak korena borovnice je neizleciv ali je sadnica na izgled veoma zdrava i u odlicnom stanju. Onaj ko se ne razume ima da se ,,cesa ,, gde ga ne svrbi a nema da prodje ni godinu dana od sadnje ..

S postovanjem Nenad Sinadinovic

Nasao sam nekoliko firmi koje se bave otkupom voća i šumskih plodova, pa ću ih kontaktirati da saznam nešto konkretnije.

Znači prinos od 5kg po biljci je sasvim realan i ja bih bio zadovoljan tolikim prinosima u punom rodu. Prema prodavcima sadnica sam skeptičan, jer njima je naravno u cilju da prodaju što više, pa će plasirati tekstove o visokim prinosima, a naročito o visokim cenama. Zapita se čovek kad je na borovnici tolika zarada kako i oni nisu posadili par hektara pa se obogatili "bez muke".Zato volim da čujem iskustva ljudi koji se bave uzgajanjem. Mada kako mi se čini, i mnogi borovničari ne iznose rado podatke o prinosima. Možda grešim, ali pretpostavljam da su se ljudi zaleteli i da im sad prinosi nisu onoliki kaolike su očekivali.

Što se tiče grada, dešava se, ali područje nije gradobitno, kao npr zapadna Srbija. Naravno, ukoliko bih ozbiljno ušao u proizvodnju, nakon nekoliko godina bih podigao i protivgradnu mrežu.

Najviše me brine mraz, a donekle i navodnjavanje, jer ne znam da li lokalni će vodovod imati dovoljan pritisak za sisem kap po kap. Znam da voda iz gradskog vodovoda nije baš pogodna za navodnjavanje, ali na toj parceli drugog izbora nemam.

Pošto vidim da se dosta razumeš u materiju, da li bi mogao da uporediš vreme cvetanja ranih i srednjih sorti borovnice sa cvetanjem npr šljive, jabuke, ribizle...tako bih mogao otprilike da odredim kad bi cvetala u mom kraju

Da li bi kod zaštite od mraza pomogla agril folija (ili plastenički najlon)? Npr ako vec postavim stubove za protivgradnu, na vsini od 2m zategnem žicu/sajlu iznad biljaka i da u vreme kad postoji rizik od mraza pokrijem redove i učvrstim da je vetar ne odnese?

Izvini ako sam previše radoznao, ali pročitao sam na temi da si pre par godina pisao o podizanju veikih zasada na 1300mnv oko Crne Trave. Da li si upoznat kako se to razvijalo u medjuvremenu, da li je uspelo? Ipak je to dosta velika visina, pa su rizici od kasnih mrazeva pa i snegova dosta ozbiljni

na poslu sam pa ne mogu odmah da ti sve odgovorim. Sto se tice cvetanja i to je problem jer sam svakog meseca po 15 dana odsutan pa ne znam kada cvetaju sljive ili jabuke . Po meni borovnica ce na visini u tvom kraju cvetati sredinom maja a mozda i krajem maja . Nisam siguran.

Javicu se veceras opsirnije .

Pozdrav

Kod mene na oko 200mnv. borovnice pocinju da zru. Ove godine su prerodile pa sam morao da vezujem grane da ne popucaju od tezine .

evo jos nekoliko

Bogami bice preko pet kilograma po zbunu.

Sorta Djuk koja daje plodove u grozdovima polako pocinje da zri. Precnik pojedinih plodova prelazi 13mm.

Pozdrav

Svaka čast, zaista dobar rod! Koliki je bio prinos po biljci? Jesi li zadovoljan cenom?

Kada sam kuci [ nisam na teren ] tada merim uvek kada berem . Ali kada me nema 15 dana kuci to niko ne vodi racuna .
Pozdrav.

Borovnica se moze gajiti i u dzakovima gde se svakih pet godina dodaje kiseli supstrat tj. svi delovi crnog ili belog bora koji se raspadaju. Sistem kap po kap i sta reci . Prelepo.

Jutane vrece se kupuju a kada ih ne nadjes uzmes obicne dzakove pa skratis .

Ove godine na otkupu plod je bio 300 dinara po kilogramu kod svih otkupljivaca na jugu. Pakovan u plasticne cinije od po 100 grama mogao je da se proda veoma dobro tj. odlicno.
Sto grama borovnica , za 100 dinara . I to na pijaci. Ali branje + pakovanje + dezuranje na pijaci je veoma komplikovano iako je isplatljivije nego ih davati po 300 dinara . Jedino je nas Fungo jug iz Cukljenika kod Leskovca placao 500 dinara po kilogramu ali samo za plod koji ima preko 1 cm. u precniku.

Pozdrav

Pogledajte kako izgledaju male jednogodisnje sadnice sorte Djuk i blu crop gajene u plasteniku koji se grejao tokom zime .Imaju od 15 do 20 cm.Ovakve male sadnice se nikako pre aprila nesmeju iznositi napolje jer imaju lisca i moraju da ostanu do daljnjeg u plasteniku.