Imao sam u jednom momentu preko 60, ali sam sveo broj na dvadesetak, mada imam jedno 30-40 malecki od prošle godine što sam sejao, a i ove godine sam već počeo sa setvom...

Da li je onaj svetlo plavi dole Bismarckia nobilis?

Nije, to je Brachea armata

Da li ima neko kanarku zasadjenu u dvoristu, saljite slike

Kod nas je malo problem zimi sa kanarkama zasađenim u dvorištu, treba ih štititi, u toplijim krajevima je lako, za palmoljupce postoji i sajt
palmapedia.com. Sajt je sada pomalo napušten, dosta slika je bilo i nestalo, nešto je i ostalo, ali ima dosta korisnih informacija.

Naravno, šaljite slike ovde.

Kanarka u predgradju Beograd, Borča je u pitanju. Posadjena u dvoriste u prolece 2015. Danas skinuta zastita.

Borcanin citat:

Kanarka u predgradju Beograd, Borča je u pitanju. Posadjena u dvoriste u prolece 2015. Danas skinuta zastita.

Druze, ne znam da li si jos uvek aktivan ovde, potrebni su mi neki saveti... u napred hvala

StanojevicM

Za sve savete možeš da pitaš ovde, a sva prodaja ide preko Prodavnice preko sajta Svet Biljaka.

Treba mi savet jer je jedna kanarka pocela da se susi, tacnije krajevi listova. Juce sam je presadio u duboku saksiju, pomesao zemlju sa peskom i na dnu stavio sljunak(tako sam procitao na forumu). Pa me zanima sta bih jos trebao da uradim kako bih spasio palmicu, cime je najbolje da je prihranjujem itd... puno hvala !

Sve si ok uradio, samo još ujednačeno zalivanje, održavati vlažnost zemljišta, nikad da bude presuva zemlja, niti da pliva u vodi.

Koliko treba da se zaliva ? Jednom nedeljno ? Cesce , ne ?
Cime bih mogao da je prihranjujem preko lista, tipa svakodnevno tusiranje ?

Iskreno da ti kažem, moje su palme bile po par godina u jednoj, najobičnijoj zemlji, uvek lepo rasle, fantastični zeleni, "masni" listovi, samo zalivanje česmovačom i tuširanje od prašine. I tako 30 god. Onda sam počela da se zezam sa hemijom, veštačka prihrana, ali sve više sam mišljenja sada da je to nepotrebno, ili oprezno sa tim i umereno.

Moj je sada savet zemlja Substral Terra Osmocote, pomešana sa agroperlitom i vermikultom (aka pesak). Naravno direktno sunce, položaj jugo-zapad, bez zavesa, ako su u zatvorenom, ako je centralno grejanje kao kod mene, prozor uvek otvoren, čak i zimi otvoreno na V.

Zalivanje moraš sam da provališ, gornji sloj zemlje može izgledati suv, ali je dublje u saksiji npr. vlaga itd. Zalij tako da ti voda izađe u tacnu, podložak, tako si siguran da je voda prošla.

Da nisi možda oštetio koren pri presađivanju? E, da, i saksija mora biti duboka, ne standardna, već dublja. Pogledaj gore u temi slike za dubinu saksija.

A pozivam i sve ostale članove foruma da podele svoja iskustva..

Paa do sada su bile u standardnim saksijama , aaa presadjivane su jos prosle godine u ovo vreme iz manjih u vece (precnika 45cm).

Sada sam ih izneo napolje i primetio da se listovi na jednoj suse. Kupio sam duboke saksije 75cm i presadio sam. I sada kada je zalijem, tek sutra vidim ispod saksije da je voda izasla dole. Znaci nesto bas sporo voda prolazi kroz saksiju.. Koliko njoj vremenski treba da se oporavi ? Da li treba da bude non stop izlozena suncu ? Sada je suncu izlozena do 12-13h , dok sunce je predje na drugu stranu , posle toga je u hladovini.. Koren nisam ostetio..

Pozicija biljke da ima sunca do podne je odlična. Važno je koji se listovi suše (stariji ok,ali mlađi ako se suše, trune koren)..

Feniksa sam gajio dvadesetak godina ( to mi je iz serije prvih ljubavi ).
Nekada se stavljalo dosta peska u zemlju za saksijske biljke, ja sam za palmu, stavljao frakciju 2-4mm, puno oko 30% (kasnije sam smanjio na oko 25%, + 50% baštenske i ostalo jako organsko đubrivo (ranije ugoreli stajnjak a kasnije humus- glistenjak.
Poslednjih 10-ak godina sam baštensku sveo na oko 10% (imao sam dosta gotovih supstrata za cveće, ubacivao osmokot,..).
Sve su smeše 'radile pos'o', biljke su napredovale.
Palme vole karbonatno zemljište ( naša baštenska ili černozem je karbonatna).
Frakcije treba puno ( neko kaže Afrakcije) - od 20-25%, jer ona je drenaža, a drenaža održava zdravlje korena. Takođe od nje zemlja postaje teža...
Dešavalo se da ih unosim tek u januaru ( zimi održavam skoro suv supstrat, dešavalo se da ih uopšte ne zalijem ). Svake godine se Feniks izgura iz saksije za 5 do 10cm,.. toliko razvije koren i snagom korena izgura habitus u visinu. Zato sam morao sve dublje saksije da izmišljam,.. na kraju sam spajapo po dve saksije uspravno. Na dno saksija uvek po 10-15cm šljunka. Puno rupa na dnu saksije
Folijarno prihranjivanje se smatra "infuzijom" za biljke. Bio je nekada Mutronik ( puno azota, malo kalijuma i još manje fosfora, ali i mikroelemenata). Verovatno ima i sada takvog (sličnog) lisnog đubriva.
Problem bolesti u korenu je češći ako ima više organskog u supstratu ( ali biljka po toplom puno bolje napreduje). Organsko se ne treba dodavati u jesen, već se biljka trebaju presađivati u proleće (ujedno se i proveri koren), tada se sme dodati dosta koncentrovanog organskog, da bi biljka sve pojela do zime.
Kada su počinjali da se suše vrhovi perastih listova, reagovao sam povećanjem vazdušne vlage (polijem okolo palmi a nju češće tuširam). ( ovde je sada relativna vlaga jako niska,... meni je normalnoi da se sada suše krajevi listova).

...