Da dodam, zvao sam muski deo mladog bracnog para ,oni otkupljuju samo semenke sipurka,isto se prezivaju Garic ,placaju mislim 10din 1kg

D :Duplo jeftinije od pšenice

Da li ovogodisnje lastare ,koji su visine premo 3m., u martu skratiti ili ostaviti da toliki ponesu rod. Plasim se da ce zbog tolihe visine sa rodom da polegnu.
Unapred hvala

Ovogodisnje lastare ma koliko veliki ,,ne dirajte ,, oni ce sledece godine da rode i to bas dobro a od tezine ce se spustiti tako da cete ih lako obrati. Ako su obvogodisnji lastari mnogo gusto onda ih proredite ali ne da ih polovinu odstranite . Svaka cast na lastaraima od preko 3 metra . Vidi se da si pravi odgajivac.

Pozdrav i srecno.

Dugo se nismo culi ni videli na forumu pa evo nadjoh slobodnog vremena i da se javim. na teren sam pa mogu da piskaram.

Zaboravio sam da se pohvalim da sam pre 26 dana dobio na poklon sa sumarskog fakulteta u Skoplju nekoliko desetina plodova neke izuzetno krupnoplodne sorte sipurka . nema bodlje ni malo a plodovi narastu na preko 2 do 3 cm. Ovaj eksperiment je u povoju pa necu mnogo da pisem . [ tako mi je receno ]. Zbun u petoj ili sestoj godini daje i do 15 kg. plodova koji imaju i do 3 sm. . Dobio sam plodove od zbuna tj. biljke koja je kako ja kazem bila pod mrezom i nema oprasivanja sa strane .
E sad treba cekati nekoliko godina pa da vidimo da li valja ovu sortu saditi ili ne . Poreklo je iz Turske a kako je dospelo do Skoplja , e to nisam pitao. Sreca moja sto u Makedoniji i u Skoplju imam dosta njih koje poznajem a i rod su mi .

Pozdrav sa Rc. Nis .

U proleće traži kalem grančice, bit če sigurnije....

Trazio sam ali ne daju. Probacu da razmnozim semenom pa cu sacekati da vidim kakav je rod i da li ima bodlje . Ako je to ta sorta o kojoj pricaju imacu na hiljade sadnica a ako ne onda nista .
Pozdrav i svako dobro.

Pocela sezona vadjenja sadnica . Zbog ogromne kolicine prodajem ih za manje od 15 dinara ili po dogovoru. Samo da se otkacim od njih. Jer ako ih ne prodam , moracu da ih sadim za sledecu sezonu. A to je malkice mnogo zabavno.

... malo ispovesti..
Kada sam počeo da se zanimam za onu :
"... ako želiš da budeš srećan ceo život gaji ruže !"
čitao sam knjigu od g-dina, Karolja Karaseka,.. "Gajenje ruže".. kasnije sam upoznao g-dina profesora cvećarstva ( iz Futoga, predavao cvećarstvo,.. pa i na PMF-u NS,.,. )
ali - vrlo bitno -
imao je svoju parcelu (njivu) ,
svoj ružičnjak,.. i svoja iskustva zapisivao u toj svojoj knjizi,..
...................................
Podloge na kojoj se kaleme plemke ( ruže koje mi preferiramo,...
čije fotke gledamo u katalozima,.. ) ,
su ( uglavnom);
Laxa, Šmit ideal i Inermis.

Laxa je podloga, koja vegetira na višim temperaturama i voli lakšu (čitaj - peskovitu) podlogu,..
a too u prevodu značii:
Prva završava vegetaciju /najranije se vadi iz podloge, dobro podnosi "trapljenje", ..
i najkasnije kreće u listanje i vegetaciju,..
- značajno za rasadničare - imaju više vremena da je izvade i prodaju,..
Ali ako hoćete da vam "Kraljica.."! i sada cveta, tražite "Inermis".. ona najduže vegetira / podnosi niže temperature)...
Šmit Ideal, je negde između Laxe i Inermisa, ali daje puno trnja na stapki,..
Znači, moj izbor je INERMIS..

Zdravo Nabuko

Sve si lepo objasnio ali si nesto zaboravio.
Da li ima negde u tvom okruzenju zbun : lakse, i inermisa a da je star otprilike desetak godina . Treba videti da li laksa i inermis radjaju. Mozda da a mozda i ne . Znam da kalemari koji se bave stubastim ruzama prvensveno biraju inermis jer nema puno izdanaka iz korena paje pogodan za stubaste ruze.
E sad ako nema puno izdanaka sta ce nam onda sadnica sa po nekoliko lastara za rod .

Pozdrav i svako dobro

Poydrav i tebi Vojvodo i svako dobro!
...................
ali, vid'vakoo :
Nisam ja ništa zaboravio, u ovoj temi,..
jer ova tema nije o kalemljunju ruža,.. a i setiću se svega (što znam) u drugim temama o kalemljenju i gajenju ruža..

Znači, ja mislim i priznajem, da sam ovde promašio temu (nije tema o kalemljenju,..), nego pomislih da je zgodno samo napomenuti, da se neko ne prevari (zbog neobaveštenosti ) i te podloge kupi za kalemljenje !
I post napisah, kao ispovest a ne kao komentar ili kritiku..
A, žbun Inermisa imam na placu (pored Tamiša) tamo sam presadio desetak ruže (Red Berlin, kalemljena na Inermisu), pa su neke podivljale i napravile žbunove stare 10-ak godina.. ali žbun Laxe nemam, pa ne mogu da uporedim.
Rodi i Inermis dosta... (ne znam koliko rodi Laxa).
.............................
i još malo ispovesti,..
Kada sam ja "pravio" ružu za plastenik, nije se imao kupiti ni Inermis, a ni plemke Red Berlin-ke,.. sve sam morao da krijumčarim ( nešto iz Seged Siriga, a plemke iz Nemačke) :).
Drago mi je da sada ima Inermisa u Srbiji,.. a znaš li šta je sa podlogom, koja je (tada, pre 15-ak godina) imala preliminarni naziv " Super B" ?

Jao rodjo , gde me nadje za podlogu Super B. Pojma ne mam sta je . Pamtim kao kroz san da je moj deda po majci razmnozavao raznorazne ruze. Bas tako da kazem. On je nama pricao da su sve to ruze ali kasnije sam ja ukapirao da nisu kao one sto baba sadi pored kuce . Npr. koliko znam sa mojih 55 leta patuljaste ruze se kaleme na patuljaste sorte divljih ruza . A njih ima svuda . Narastu najvise do pola metra ili rastu kao puzavice. Koji je broj te podloge ne pitaj me .
Zatim ako zelimo da kalemimo stubastu ruzu nama treba podloga tj. divlja ruza koja ima najmanje letorasta ili izdanaka . Kod nas su koristili obicnu divlju ruzu ali razmnozenu iz reznice . sada kazu mnogi da je za to najbolja podloga Inermis . Laksa ima malo vise izdanaka i otpornija je pa je koriste za kalemljenje cajevki. E sad da li je sve to tacno treba videti.
na smit idealu se ne kalemi nista od hibridnih sorti zato sto ima veliki broj lastara u sezoni i izuzetno jaku izdanacku snagu tj. bujan rast. Kada bi se smit koristio kao podloga imali bi muku sa neprekidnim orezivanjem onih da kazem vodopija koji nicu tokom leta .
Razgovarao sam sa ljudima koji su sadili laksu pa i inermis . Neki kazu da lepo radja a neki da su prinosi losi. Kome verovati. Neki kazu da laksa ima puno bodlje . Pa svaka ruza koja se ne zaliva ili je posadjena u siromasnom zemljistu da bi opstala ona pusta bodlje da bi u njima skladistila rezerve vode za opstanak . Dalje ne znam ....

Pozdrav i svako vam dobro.

prodje berba niko da se javi koliko je nabrao tona sipurka ove godine za vreme pandemije korona da li to znaci da niste ni brali

Kod nas nema otkupljivaca koji ne uzima plod sipurka . Ove godine je cena bila oko 80 a negde i 90 dinara . ali vecina njih koji su posadili malo vece povrsine su sav rod preradjivali u kasu i to prodavali. Verovali ili ne sve se proda jer nema boljeg dzema od sipurka . I ukus i miris .

Pozdrav

Pokusacu da postavim slike a slike su od prosle godine . Pogledajte sta i kako radja Smit ideal. Ovo sam skinuo sa fejsbuka . Necu da imenujem osobu ali hocu da pokazem kako radja sipurak sorte Smit ideal. Videli ste sigurno ove slike na netu.

Pozdrav sa juga