@Lilke, podatak sam nasao slucajno, trazeci reduktore za vetrenjacu, ova je bila postavljena sa ciljem da iz nekog rudnika izvlaci vodu. E sada je pitanje na kojoj je dubini sam rudnik s obzirom na nivo mora itd. Tako da 200 atm. ne stoji uvek. Zapamtio sam i to da je klip pumpe jako malog precnika a samom tim i kapacitet mora biti mali.

Rucna pumpa ili ti smrk moze da digne vodu do 10 metara ali je pumpanje napono. Kod otezanog kretanja kofice-klipa na dole, kvar je u skokavici-ventilu koji propusta zahvacenu vodu koz koficu. Tvrdo pumpanje, jak vakum i ritanje rucice je uzrokovano zapusivanjem rupa na koplju.

Sto se zastarelosti busece garniture tice, nema zastarele dokle god moze da busi, evo moja garnitura ima skoro sezdeset godina i ja zadovoljan.
Sistemi za dubinsko busenje malih precnika ne iznose materijal iz busotine, vec ga posebnom geometrijom vrsnog dela sabijaju po obodu busotine.
Veci precnici se buse spiralnim svrdlom koje iznosi materijal, pa se mora cesce vaditi iz busotine. Ovo svrdlo moze da busi samo u slojevima gde ima gline koja se ponasa kao lepak koji drzi materijal i sprecava njegovo osipanje i vracanje u busotinu.

U sljunku i slicnim agregatima koristi se buckalica, koja se mora ceto vaditi radi praznjenja. U slucaju da se naidje na stenu koristi se eksploziv usmerenog dejstva, jednom ili vise puta dok se ne probije ili specijalne rotacione krune od tvrdog metala ili sa dijamantima. Iz svega ovog se da zakljuciti da busenje arterskog bunara danas ne moze biti jeftino. Pozdrav svima koji bi da buse, pa makar rupe na saksiji.

Lep post,..
Samo ovo mi je: "Rucna pumpa ili ti smrk moze da digne vodu do 10 metara ali je pumpanje napono."

...sumnjivo

Jer crpiti (pumpati) vodu sa dubina većih od 7 metara (ili , neka je i 8m) je teško izvodivo,.. da ne kažem nemoguća misija, jer sama težina vode - visine - 7 metara vodenog stuba, savladava sile kohezije i adhezije vode u cevi, pa se vodeni stub "cepa" (prekida se,.. 'puca' - nema vakuma na mestu prekida, jer ga popuni vodena para) i pumpa počne da zeza...

Kako će se onda crpeti sa 10 metara dubine ?

(izuzev potapajućom pumpom... zato su potapajuće najbolje.. između ostalog...)

Izgleda da otpada ideja o busenju arterskog bunara sa burgijom malog precnika. Mesto na kome je plac ima peskovito zemljiste. Par stotina metara dalje sam kopao bunar (pre vise od 20 god) rucno. Kako se kopa kroz slojeve, nailazi se samo na pesak i sljunak, nekad krupniji, nekad sitniji. Nema gline. Interesantno je da posle 2m kopanja, pocinju da se pojavljuju veoma dobro ocuvane skoljke, sto verovatno govori o nekadasnjem prisustvu (Panonskog?) mora.
Vodu sam bio nasao na 12m.




Badnjevac

Kod mene u mom mestu ima minimum 30 bunara koji su rucno kopani i kamenom ozidani. Golema muka je bila za one koji su kopali i zemlju vadili pre nekoliko desetina godina . Nebi ono radio pa makar iso kilometar po vodu.

Pozdrav

Nista ja ne pisem napamet, a je vodonosni sloj dublje od 6-7 metara, onda se redukuje presek cevi, standardni za smrkove je 6/4 cola ili ti 6/4" a redukcijom se smanjuje zapremina a samim tim i tezina vodenog stuba kao i otpori tecnosti, tako da sa 10 metara smrk zavrsava posao jos ako je doradjen sistem sa klatnom, onda je to pesma.
Na toj dubini temperatura vode je oko +- 10 stepeni po celzijusovoj skali, a smrk ne moze napraviti takav podpritisak da voda upari tako da ti jastuci i supljine ne igraju nikakvu ulogu. Veliki je problem nastavljanje cevi i ako se ne zadihtuje dobro sastav nema ispumpavanja ili ako nivo podzemne vode se spusti ispod prve rupice, to je kraj ispumpavanja.

Potapajucih pumpi ima raznih. od onih elektromagnetnih drhtavaca (verto isl) do raznih modela visestepenih trofaznih u raznim razredima snage, od nekoliko stotina vati do vise desetina kilovata. Veliki problem predstavlja to sto su baste, salasi i slicna mesta pogodna za gajenje biljaka udaljena od kvalitetnih izvora elektricne stuje. Zato smo prisiljeni da eksperimentisemo sa kojekakvim vetrenjacama, vetrogeneratorima, pretvaracima itd. I zato je razumljivo sto Gospodin drug Badnjevac zeli arterski bunar. Pozdrav.

E moj Siljo da je to samo testija, zamisli da gajis bambuse koji ne mogu da se zasite vodom i da nosis rucno, pa i za magarca je mnogo.
Sto se tih skoljki i puzica tice to je fauna davno tekucih reka i otuda taj sljunak i pesak. Skoljke panonskog mora su u sedimentu, sedri i slicnim, kalcifikovanim i ocvrslim u nazovi stenu.

Ajd da pitam ovde za moj problem, mozda neko zna resenje.
Zivim u okolini Novog Sada, pre 3 godine sam probio bunar, 18m dubok, za sistem prskalica za travnjak. Imam problem taj sto je voda puna gvozdja pa ostavlja rdju po behatonu, zidu, svuda gde prsne.
-Moze li se taj bunar produbiti, tj. nadji dobra voda bez tog gvozdja?? Na kojoj dubini u mom kraju mogu ocekivati cistu vodu, bez gvozdja?
-Ako moze da su nadje dublje dobra voda da li je i dalje dovoljna hidropak pumpa, hoce li se se stub vode podici do 7m od povrsine? Ili mora potapajuca pumpa da se spusta na vecu dubinu?

Nažalost nemam nikakva iskustva što se tiče hidrologije i zemljišta u tvom kraju ali evo što ja znam iz mog skromnog iskustva. Nisi naveo da li je to pravi bunar ili si samo pobio cev. Da li je ozidan ili su postavljene široke betonske cevi? Ako je rađena bušotina i postavljena cev mislim da od produbljivanja nema ništa, već samo novo bušenje, ako je bunar možda postoji mogućnost produbljivanja. Vakumske pumpe i hidropaci koliko znam ne mogu da vuku sa veće dubine od 7 - 8 m. Znači jedino ona tzv. ruska pumpa, odnosno potapajuća koja se zajedno sa crevom spusti na veću dubinu. Što se tiče gvožđa pitanje je šta je u toj vodi... Voda se nalazi u nekoliko slojeva, čitava nauka postoji o tome.. Najbolje da se raspitaš kakva je situacija kod tebe u okolini, ko ima bušotine odnosno bunare, na kojoj su dubini i kakva je voda...