Moram da vam ispricam jednu dogodovstinu koja mi se desila . Imam aljaskog malamuta koga sin vodi na takmicenja i izlozbe i do sada je cetiri puta bio prvak Srbije u svojoj kategoriji. Miran i poslusan . Po ceo dan samo spava i mrzi vodu . Drugi psi iz komsiluka i ovi sto lutaju , ne zanimaju ga ni malo. Nocu je prava zver sa veoma cudnim ponasanjem . Cak je i meni malo nezgodno da po mraku udjem u dvoriste pa zovem suprugu da izadje jer tada je miran.

Da zaboravimo sad sve to . Znamo da jos ne postoji rasa pasa koja bi mogla da ubije vuka i to muzjaka kapitalca . To sto neki govore da vucjak ili sarplaninac mogu to je samo plod maste ili neznanja . Vucicu moze da savlada i jedan i drugi ali vuka od 5 ili 7 godina tesko ili nikako.

Sta se desilo. Jedne noci zvoni mi telefon i komsija na oko 100 metara od moje kuce zove u pomoc mene kao da neko umire u porodici . Ja onako u trenerke i papuce pa i supruga samnom trci tamo. Kada ono haos . Nikada se nisu dirali i uvek su se igrali. Sta je predhodilo susretu moga malamuta i njegovog sarplaninca usred noci ja ne znam. Niti sam smeo da pridjem niti da ih razdvajam. Skicanje , rezanje i opsti haos su probudili ceo komsiluk. Ja i komsija gledali a ni na pamet da pridjemo da ih razdvajamo.
Kada se sve smirilo tamo iza kuce uzmem ja gvozdenu vilu za svaki slucaj i podjem. Gvozdena vila je jedno od najboljih hladnih oruzja . Sablja i jatagan su igracke .
Pridjem ja i vidim u mraku dva psa jedan do drugoga. Ne pomeraju se . Pozovem komsiju i tada onako osokoljeni i ohrabreni pridjemo. Njegov sarplaninac od osam godina , muzjak sa tezinom od preko 50 kg. mrtav. Glava mu se drzala na kozi. Moj Haci , dise ubrzano i sav je crven od krvi. Aj sad pridji ako smes. Sta da radim. Koga da zovem od veterinara usred noci . Mozda je besnilo u pitanju a mozda kozna sta . Zao mi moga psa a komsija ode da spava . Da pridjem blize ne pada mi na pamet. Morao sam da pozovem suprugu jer on je slusa i voli. Dodje supruga i pridje mu . Na vratu sa gornje strane rana da gurnes saku. Sta da radimo. Vec svice . da zovemo da ga uspavaju , zao nam je ali pozvali smo . Veterinar predlaze uspavljivanje ali supruga ne daje . Meni svejedno jer gajiti onakvu zver je veoma opasno . Veterinar kaze i da ga usije , pas ce se cesati i rana nikada nece moci da sraste . Usio ga posto ga je uspavao . Stavio mu onu zastitu i ja platio. Kada se moj Haci probudio odmah je skinuo zastitnik i za kratko vreme skinuo sve konce . Kuku jao . Opet veterinara pa ponovo . Meni vec dosadilo a i na poso treba da idem. Da skratim pricu valja se ali hocu da kazem da po nekad ne treba ubijati ljubimce nego naci resenje kako da cesanjem ne osteti ranu. Cetiri puta ga je veterinar uspavljivao i usivao dok meni nije pala na pamet stara seljacka stvarcica za mnoge namene . Stavim mu povodac oko grudi . Probusim kantu od sira i lepo vezem zicom. Prvih nekoliko dana je hteo da poludi ali rana je zarasla . Sada ce mu ovih dana doci pravi gazda pa neka on skida kantu jer mene bas sumnicavo gleda i kada ga hranim. Pravi vlasnik mu je moj sin.

Ali sam se setio kako da ga ostavimo u zivotu a veterinar je reko jedino da mu se noge vezu jer kod pasa koji su takvi tesko moze rana da se sanira .

Uspeo sam zarad svih ukucana . Svi ga vole . Volim ga i ja samo jedino sto mi ne dozvoljava ni da ga pomazim. kao da sam neki los covek. A mozda i jesam .

Svako vam dobro svima i ne zamerite na mom izlaganju koristeci proste i prostoprosirene recenice .

Da, zanimljiva pricao, dok ne ubije neko dete. Kad ga se gazda plasi, mogu misliti sta bi bilo da izleti na ulicu na neko dete ili coveka. Zao mi je zivotinja i vise od ljudi, ali ovog je opasno imati.