Xenon, sadnicu S.minor (kao i juka Y.rigida i Y.rostrata) sam naručio slanjem keša u pismu, jednostavno. Te 3 biljke su zajedno koštale 7.60EUR ali me je poštarina pojela: sve zajedno je ispalo 19,20. Stigle su kod mene posle ravno 13 dana od datuma slanja. U to treba uračunati 2 dana od Beograda i 1 dan ležarine. Tako, oni koji su u gradovima sa primarnim aerodromima mogu očekivati nešto bržu isporuku (na niški aerodrom dolaze samo turisti i mafioze). Najbolje vreme za narudžbu je rano proleće jer se sadnice onda neće ni skuvati a ni smrznuti (mada na velikim visnama u avionu bez grejanja u prtljažnom prostoru mogu da vladaju prilično niske temperature bilo kada). Kad su došle, nole su malo isušene i bledunjave, ali su se oporavile za 2-3 dana u poluzaseni. Tek onda mogu na direktno sunce (mada sabal može i dalje u poluzasenu).
Palmofan, sve zavisi gde u Dalmaciji. Ja iskreno verujem da se H.fosteriana može sa uspehom uzgajati od Splita pa na jug, kao i na otocima, od Kornata pa južno. Pošto ona dobro uspeva i sa malo direktnog sunca, mogu joj se napraviti neki zaklonjeni položaji gde će biti lepo ušuškana, a istovremeno, ne treba smetnuti s uma da joj treba dosta vazdušne vlažnosti. Za R.regia nisam toliko siguran jer ona traži malo više sunca, samim time i otvorenije položaje a to znači i više vetra. Što se Chamadoreae tiče, sigurno mogu one 2 navedene na Suptropia (C.microspadix i C.radicalis).

Mislim da bi r. regia trebala biti otporna na vjetar jer ipak raste na Kubi i na Floridi gdje često pušu jake tropske oluje, a i uragani nisu rjetka pojava. Da nije otporna na vjetar već bi odavno izumrla. Nabavio sam par sjemenki sabala havanensisa i posijao ih prije tjedan dana. Zanima me da li je ta vrsta otporna kao i ostali sabal tj. kolika joj je min. temperatura. Koliko vremena treba da sjeme proklije i da li palma brzo raste?

Ne, nisam mislio da bi ih vetar mogao oštetiti mehanički, već da bi bura, kao hladan vetar mogla da ima jak windchill efekat na njih, pogledaj za windchill.
A za S.havanensis nemam nikakvih podataka. Čak ne mogu naći ni sliku odraslog primerka (čini se da je jedina slika na netu ona malde biljke). Ali, pretpostavljam da može biti srodan ili sa S.palmetto ili, verovatnije, sa S.domingensis (areal Haiti, Dominikanska Republika i istočna Kuba). Za nju se navodi da je jaka do -7-8C. Takođe, pre mi je verovatno da je u pitanju (bez obzira da li je srodna sa ovima dvema) visoka palma, i da relativno brzo raste (makar u odnosu na niske sabale) kao i svi sabali koji potiču iz tropskih i toplijih suptropskih predela.

Mislim da je bura najveci neprijatelj i da daleko najvise stete nanosi palmama na primorju. Da nema nje mislim da bi se na obali moglo vidjet puno vise vrsta palmi, pa tako i onih toploljubivijih.Al interesantno je kako su se neke vrste tako udomacile(npr.Phoenix canariensis) iako nisu tako jako otporne na zimu, dok neke druge vrste iste otpornosti ili cak i vece(Brahea,Butia,neki Phoenixi,Livistona...) ima u tragovima ili ih je nemoguce naci! Trba ljudima zabranit saditi Phoenixe,Washingtonije i Trachije koji po mojoj procjeni cine 99% svih palmi na moru, i to me ljuti...

Bilo bi lepo vidjati Jubaea-u chilensis u primorju, ona stvarno deluje impresivno kad poraste, a nije ni mnogo zimogrozljiva. Butia capitata bi takodje bila super, ona ima i jestive plodove. Ipak, za cinjenicu da su Washingtonije, Phoenixi i Trachyji najcesce palme na moru postoji logicno objasnjenje. Washingtonije brzo rastu i lepo izgledaju, Phoenixi odlicno izgledaju a ljudi vec imaju dosta iskustva sa odgajanjem istih, a Trachyji su takodje dosta dobro poznati, i uz to i veoma otporni na razne vremenske (ne)prilike do kojih moze doci...

Da, tačno je to za palme iz ova 3 roda da čine ogromnu većinu na Jadranu i to upravo kroz vrste P.canariensis, T.fortunei, W.filifera. Zanimljivo je da je Čedomil Šilić u knjizi "Ukrasno drveće i grmlje" predstavio samo njih plus Chamaerops humilis i usputno pomenuo P.dactylifera i W.robusta. Za C.humilis sam zapazio da ih ima svuda po malo i to uglavnom po privatnim vrtovima, za P.dactylifera znam da ih ima nešto malo u Splitu i na pojedinim otocima, dok je W.robusta najzastupljenija u Boki Kotorskoj. Na hercegnovskoj rivijeri ima primeraka od stotinjak godina koje su po tridesetak metara visoke.
No, razlog za ovako veliki broj ovih biljaka na Jadranu treba tražiti možda u tome što su upravo njih u prošlosti pomorci najviše donosili jer su po svetu najčešće na njih i nailazili. Sigurno je bilo i drugih palmi ali su se vremenom pokazale kao kao neotporne na pomalo ćudljive klimatske prilike jadranske obale (ako se uporedi sa toplijim delovima Mediterana). Ne sumnjam da je pre 100 godina bilo znatno hladnijih zima nego danas.
Kasnije, u vreme komunizma, vladala je svojevrsna uravnilovka u svim oblastima pa i u rasadničarstvu, tako da se nije mnogo brinulo o uvođenju nekih novih vrsta koje su se širile po Evropi nego se radilo sa onim što je već bilo prisutno. Tokom sedamdesetih i naročito, osamdesetih, pojavili su se mnogi privatni rasadnici, ali je bilo teško (zbog carinske procedure) nabaviti novitete u nekom značajnijem obimu. Osim toga, bilo je malo literature na tu temu (u svetu, a kod nas da i ne pričam), internet nije postojao i ne čudi da su informacije teško dolazile. Od svih suptropskih biljaka tokom toga doba, jedino je bilo napretka u voćarstvu, konkretno za citruse i to u Metkoviću i Baru (o čuvenim Titovim mandarinama na "After Shave Islands" - Brionima, trebalo bi napisati posebnu publikaciju). Što se tiče ukrasnog bilja uopšte, čini mi se da je jedino bilo značajnijih pomaka u Opatiji (zbog duge tradicije i blizine Italije) i u Boki.
Ali kad pogledam severnu Grčku, rekao bih da je tamo situacija bila još gora u pogledu palmi. O.K. što se tiče gomile malih mesta koja su nekada bila ribarska sela ili nisu ni postojala, ali ja se sećam da je pre 25 godina u Solunu bilo vrlo malo palmi, uglavnom tu i tamo po privatnim vrtovima, tek ponegde na javnim površinama. Tek pre nekih 15 godina ili nešto ranije, počelo se organizovanije saditi. Oni danas imaju znatno jači izbor po rasadnicima, ali su oprezni, pošto tamo mogu da budu jako niske temperature zimi, jer preko Bugarske zna ponekad da naleti vrlo hladan talas (kao zadnje 2 zime). Nije retkost videti uništene P.canariensis, pa čak i P.theoprastii i W.filifera.

I ja se s time slažem. Osi u botaničkiv vrtovima i arboretumima na Jadranu gotovo uopće nema mnogih vrsta palmi koje bi dobro uspjevale u primorskim krajevima, od kojih su neke vrste čak i otpornije od najčešće sađenih palmi. Što se tiče windchill efekta on stvarno djeluje zastrašujuće. Po tome ispada da pri temperaturi od +5 i brzini bure od 100 km/h na biljka trpi gotovo isti učinak kao i od arktičke hladnoće. Na internetu sam nešto pročitao o hibridima palmi kao npr. w. filifera x robusta. Zanima me da li hibridi mogu imati bolja svojstva od čistih vrsta kao što su, recimo, bolja otpornost na hladnoću, veća brzina rasta itd. ili se proizvode iskljućivo u estetske svrhe? Mogu li se hibridi međusobno razmnožavati ili su sterilni, te moraju li palme biti u vrlo bliskom srodstvu da bi mogle stvarati hibride?

Da, postoji taj hibrid filifera x robusta. Ja sam prethodne zime kontaktirao vlasnika rasdnika "Ceske Tropy" koji mi je potvrdio da su sigurno otporne do -14 C da su njihove sadnice poreklom sa "neke tajne lokacije" u Fransuskoj.
Ima sve više međuvrsnih hibrida palmi, ali uglavnom unutar istoga roda. Ima nešto i međurodovskih hibrida kao npr. Jubaea chilensis x Butia capitata i B.capitata x J.chilensis. U svakom slučaju i rodovi trebaju biti bliski. Ne verujem da je baš moguće ukrštati, ne znam, Archontophoenixe sa Trachycarpusima.

zdravo ljudi, pozdrav od makedonija

Najdov informacii za sabal palmi i posebno me zainteresira sabal palmetto mnogu ubava fan palma so visoko steblo i mnogu izdrzliva na mraz. Spored toa sto go citav bez posledici izdrzuva -12C.
Dali nekoj od vas znae za ovaa palma i kako moze da se najde?

Seme vecine palmi kao i sadnice nekih vrsta mozes da nadjes ovde:

www.europalms.be/

Bravo Bonanca, super osvrt!!
Baš sam neki dan bio u radaniku i kao da su čitali što sam rekao proširili su uobičajnu ponudu(Trachycarpus fortunei, Washingtonia robusta?(filifere ne možeš naći ni u snu) i naravno Phoenix canariensis) sa nekoliko Butia capitata, Braheom armatom, Phoenixom dactyliferom, Livistonom australis-saribus!!
jedini problem je što su sadnice već podosta odrasli primjerci pa su i cijene paprene

Riste citat:

Dali nekoj od vas znae za ovaa palma i kako moze da se najde?

Ja bih na tvom mjestu probao u najbližem rasadniku u Grčkoj. Ali jako rijetko ih ima u ponudi tako da ti je najbolje naručit sjeme kako ti je xenon preporučio.

Teško da će u Grčkoj naći bilo šta od Sabala po rasadnicima. Ja bih pre išao u Plovdiv kod Kirila.
Sajt www.polarpalm.net - Pokušaću da iskopam email ili broj telefona.

Kiril Donov je u sjevernoj Bugarskoj uzgojio trahycarpuse koji mogu izdržati -23 C iako je doljnja granica za tu vrstu -17 C. Zanima me da li bi se, analogno tome, mogle uzgojiti tropske palme otpornije na hladnoću u Dalmaciji. Ako je Donov uspio trahyjima sniziti minimalnu temperaturu za punih 6 C onda bi se to možda moglo napraviti i sa tropskim palmama kao što su npr. kentiae, roystoneae, ceroxyloni, uljna palma, a možda čak i s kokosima. Pretpostavljam da je Donov svoje trahyje uzgojio od palmi koje su nekako preživjele -23 C, pa bi se vjerojatno moglo napraviti nešto slično i sa tropskim vrstama u Dalmaciji. Mislim da je hladna i oštra bugarska zima puno veći izazov za trahycarpuse nego što je to relativno topla i blaga dalmatinska zima za gore navedene tropske palme.

Palmofan, logično razmišljaš, ali mislim da ne bi išlo baš lako sa tim palmama na Jadranu. Ja inače četo ohrabrujem ljude da vrše raznilike eksperimente na polju zimootpornosti, ali ovde je posredi nešto drugo. Osim ranije navedenog razloga (prisustvo bure), stvar je i u tome da se radi o biljkama koje vrlo slabo podnsose mraz uopšte.
Vidiš, kod trahija postoji to da se njima zimootpornost može pomeriti dalje jer oni u startu imaju mehanizme preživljavanja prilično niskih temperatura zbog svog prirodnog staništa. Kiril je do toga došao slučajno (a mislim da je temp. bila čak i koji stepen niža od -23C). Jednostavno desilo se i neke su preživele. No, treba imati na umu da nije u pitanju severna već južna Bugaraska (Plovdiv) i da se on nalazi na samo 120km od Egejskog mora, zaklonjen sa južne strane visokom planinom (zbog toga im se dešavaju tako niske temp. ponekad). Pre par godina sam sa njim upoređivao klimu u Nišu i u Plovdivu i došli smo do zaključka da oni tamo mogu imati mnogo niže temperature za minimum od Niša, ali da su jesen i zima sve ukupno topliji kod njih i da proleće ranije dolazi. To biljkama ipak pomaže da bolje prebrode niske temperature, jer koliko god bilo dobro da se biljka stalno navikava na niske temperature, to je istovremeno i iscrpljuje. To rezultira i slabijim rastom. istovremeno.
E sad, za ove tropske palme se u načelu navodi da one imaju kakvu-takvu otpornost ka mrazevima, ali na njihovom prirodnom staništu je bilo kakav mraz nepoznata pojava. One takođe slabo reaguju na period mirovanja, tj. najbolje uspevaju kada imaju razvoj čitave godine i mala temperaturna kolebanja.
Ja sam u jednom od prethodnih postova rekao da bi H.fosteriana mogla da se uzgaja u toplijim predelima Jadrana na zaštićenim mestima. Rezultati sigurno ne bi bi bili tako dobri kao u tropima, ali bi ona izgurala. Za ostale nisam siguran.
Da, postoji još jedna stvar u vezi s tropskim palamama na Mediteranu uopšte. Naime, u tropima su leta mnogo vlažnija nego ovde i sigurno bi im trebalo mnogo vode za dobar rast. Tu je i problem vazdušne vlažnosti. Takođe, mnoge od njih rastu na dosta bogatim zemljištima koja su najčešće blago kisele reakcije. A zemljište u primorju je često alkalno zbog dosta kalcijuma u njemu.
Ali bez pokušaja nema uspeha. Zato, ako misliš da možeš da im stvoriš pogodne uslove, samo napred.