lena citat:

Stoga molim za pojasnjenje: Koja je razlika izmedju treseta/zemlje za cvijece/supstrata? Razumijem kad mi kazu da je za odredjenu biljku najpogodnija, no ne znam u koju se sadi, sije, presadjuje itd.?

Dobrodošla, lena!
Praktično je nemoguće u potpunosti odgovoriti na to pitanje! POtrebe same biljke diktiraju i koje tlo joj najviše odgovara a sve biljke je nemoguće nabrojati!
Što se samih razlika tiče- supstrat je naziv za sve što si nabrojala dakle to je smeša (ponekad i samo jedna vrsta tla) u koju se sadi ili seje biljka!
Treset, humus itd. su u suštini vrste tla (ne smeše) iako se u komercijalnoj prodaji retko pojavljuju u čistom izdanju (recimo treset je uglavnom obogaćen humusom glistenjakom i to piše na deklaraciji)!
Ostale vrste komercijalnih supstrata kao što su baštenska zemlja, supstrat za sobne biljke, sukulente, palme itd. su proizvodi koji su sastvaljeni na osnovu osnovnih potreba neke vrste biljaka ili predviđeni za različite vrste ali sličnih ili istih potreba! Takvi supstrati nikada nisu identični od proizvođača do proizvođača ali, različitim (više ili manje) sastojcima, pokušavaju postići isti efekat! Neki su jako drenirani, neki obogaćeni hranjivim tvarima, neki vazdušasti...ima ih raznih! U suštini su prilično dobro rešenje iako se s vremenom i među njima mogu otkriti bolji i lošiji! Na većini uglavnom stoji grupa biljaka kojoj su namenjeni ali tu se mogu praviti i kombinacije! Recimo, postoji supstrat za sejanje ali, isto tako, dobra dreniranost supstrata za sukulente može biti dobra zamena za sejanje biljaka!
Dakle, osim za sejanje gde je uglavnom potreban dobro dreniran supstrat, biljke dok rastu i kada odrastu uglavnom imaju stalne potrebe! Tako da nema razlike u supstratima kod presađivanja! Ukoliko biljka zahteva recimo kiseo i dobro dreniran supstrat i kod presađivanja joj se mora omogućiti takav! Presađivanje se vrši zbog rasta biljke i korena u veću saaksiju! (Ili se iz saksije prenosi na otvoreno!)

Imam veliku kolicinu komposta nastalog od kuhinjskog biljnog otpada, trave, lisca smokve, lovora i drugih biljaka. Znam da takvu zemlju ne mogu koristiti za sadnju, jer je pre jaka. Mjesam je sa slabom zemljom ili koristim kao gnojivo. Voljela bih znati barem otprilike kakav bi mogao biti ph takvog komposta

Ph možete izmeriti Ph metrom, ili lakmus papirom, ali on nije toliko bitan.
Ako se radi o pravom komostu, prevrelom, onda on nije toliko jak, radi se o naslabijem đubrivu. Možete ga dodati koliko hoćete, ali vodite računa da biljku ne "sagorite". On se dodaje da popravi klalitet zemljišta, ako su zemljišta od gline treba dodati kompost da ga rastrese.
Neznam ada li sam bio od pomoći?????

Izmjerila sam ph komposta lakmus papirom - malo sam razmutila zemlju s destiliranom vodom. Ispala je lužnata reakcija - 8.

Hvala na savjetu.

Ja kupim zemlju u cvecari i to je to . Neke su suvise tresetaste, neke suvise "glinaste" a neke su po mom skromnom misljenju bas to sto trazim pa kombinujem i pamtim koja je bila najbolja. Skoro svo cvece sadim u istu vrstu zemlje ali uspeva mi.

A sto sam danas kupila kesu zemlje , sva je crna da crnja ne moze biti, ne znam kakvo je ono cudo, pa sam je mesala sa nekom slabijom i tako posadila jednu muskatlu. Videcu sta ce biti.

To što kupuješ zemlju za cveće je sasvim uredu, one su raznih kvaliteta koa što si primetila.Nadam se da kupuješ zemlju, "treset",da bi dobila rastresito zemljište oko korena biljke.Mene interesuje kako đubriš biljku.
Ako tresetu dodaš makar 10% humusa-glistenjaka a možeš koliko hoćeš.
dobićeš cudo neviđeno.Probaj to pa mi reci.....
Ph 8 je bazna reakcija tvoj kompost mora da ima malo kreča.

Hteo sam da zamolim da mi neko odgovori, posto u basti pravim kompost od biljnih ostataka, a imam i neke biljke za koje znam da su otrovne glicinija, laburnum, pirokanta, lovorvisnja, da li smem da i njihove otpale listove stavljam u kompost? Napominjem da kompostom djubrim ukrasne biljke, ali i jedan deo baste gde sadim povrce, pa me zbog toga ovo pitanje jako interesuje? Da li posle te otrovne supstance kroz kompost dospevaju i do plodova povrca?

Ehe, stvarno, stručnjaci, ' de ste, ovo je i mene oduvek zanimalo!!!!
I još nešto, postoje li biljke koje same po sebi nisu otrovne ali nisu dobre za kompost!?

Čula sam da se lišće oraha ne smije bacati u kompost, a za ostale otrovne vrste ne znam.

Da budem iskrena ni napamet mi nije palo da odbacim otrovne biljke-pa vecina je otrovna!U kompost trpam sve sem biljaka napadnutih stetocinama i pepelnicom'obavezno dodam par tura pepela i svakakav organski otpad iz kuhinje.Sve biljke[doduse ih ne jedem]sadim u zreli kompost i rastu fantasticno

ajd da budem prvi kod teta frau

svima kojima je potreban kompost mogu ga napraviti u rucno pravljenim komposterima. prave se oblika kocke sa stranicama od 1 do 1.5 metara, nikako vece. prave se dva bi se masa mogla sa vremena na vreme promesati.stranice se prave od pletene zice sa malim okcima ili od drveta. sliku koju postavljam je kombinacija ta dva materijala. u njega mozete stavljati sav bio otpad ili posebno lisce,travu,po zelji. u sredistu mase ili povremeno se moze dodati malo negasenog kreca da bi se pomogla reakcija za sagorevanje mase. ne treba koristiti list od oraha,javora,topole,vrbe i hrasta zbog njihovog sastava i zilavosti.
veoma jednostavno i korisno

Lepo, lepo

i posle koliko se proces zavrsava?

kako kad.u sustini se vidi po masi kad se raspala. relativno brzo za par meseci za kubik komposta....

Moji rodjaci prave kompost od bioloskog otpada iz kuhinje u bazenu, poredjaju red otpada i lisca, pa pospu urea-om, radi sto brze razgradnje, pa onda opet otpad i lisce i tako redom. Videla sam da im je cvece super napredno, a kupus im je OVOOOOLIKI!