ovo sve neke smele kombinacije ja ni ne smem da se ukljucim u polemiku ovde...

Može da se pojedu plodovi trešnje obične iz trgovine ili od komšije,a njihove koštice nakon stratificiranja se u proleće posadi stotine koštica trešnje ,i nakon 2 godine na one koje su bujne kalemi se u krošnju trešnja ili višnja
Provereno!

Nece moci te tresnje iz trgovine ili od komsije ni pod razno da niknu.

Dugogodisnji sam posetilac ovog sajta i foruma ali sam od nedavno postao clan.Vidim da je polemika oko kalemljenja vocaka pa posto imam dvadesetogodisnje iskustvo u vocarstvu i vinogradarstvu smatram da bih mogao da pocetnicima dam nekoliko saveta. Vojvoda je ocigledno iskusan u tome,ali bih hteo da ga malo ,,uprostim,, sto se tice koja vocka ide na koju podlogu. Dakle,najvaznije pravilo je ,,kostica na kosticu,, odnosno da podloga i kalem MORAJU imati istu kosticu.Breskva se najbolje pokazala na vinogradarskoj breskvi .Ja na jednom stablu vinogradarske breskve imam tri sorte breskve i cetiri nektarine,tako da sa istog stabla imam rod pocev od prvih breskvi (krajem juna) pa do zadnjih (kraj septembra). Najuspesnije kalemljenje mi se pokazalo ,,na grancicu,, koje se radi u martu pre kretanja vegetacije.Sastoji se u tome da se na podlozi izabere jednogodisnja grancica (ne deblja od 7-8 mm)koja se skrati na desetak santimetara od grane iz koje je izrasla.Na polovini grancice napravi se kosi rez prema gore (ja to radim skalpelom za tapete)koji mora biti ravan i u gornjem kraju izlazi na koru.Isti postupak je i sa kalemom koji mora biti iste debljine kao podloga i imati istu duzinu reza iznad koga se ostave dva do tri pupoljka.Grancice se spoje i umotaju izolir trakom za elektroinstalacije (ali ne kineskom posto popuca za par meseci).Ukoliko je sve uspesno uradjeno kalem ce krenuti odmah kao i ostala vegetacija.Traku obavezno skinuti sledece godine posto ne dozvoljava razvoj kalema (useca se u granu).Zelim Vam puno uspeha.

Zdravo.
Kostica na kosticu.
Onda znaci da se sljiva moze kalemiti na tresnju i obrnuto.
Zamislite sta znaci ,,kalemiti reznicu dzanarike [okrugla kostica ] na podlogu stenleja [kostica malo drugacija ] i da se odlicno prima iako je podloga stenleja dzanarika.
Ovo sto pisem mogu razumeti samo oni koji imaju kalemarski staz malo vise od 20 godina . Zbog cega i zasto se dzanarika kalemi na stenlej to znamo i nije za polemisanje barem ovde . SaracR , u pravu si ali razmisli samo o ovome . Ista kostica . Tresnja i dzanarika , malo cudno. Pozdrav.

Vojvoda citat:

Nece moci te tresnje iz trgovine ili od komsije ni pod razno da niknu.

Izvini,nisam znao da neće da niknu,ja posijo, one nikle,ja nakalemio i sada imam lijepe trešnjice!

Pozdrav Vojvodi!
Izvadio si moje reci iz konteksta mog teksta pa je sve sto sam napisao izgubilo smisao.
1. Naveo sam da se bavim vocarstvom i vinogradarstvom 20 godina ali nigde nisam naveo da se toliko bavim i kalemarstvom.Period je upola kraci.
2. Iza reci ,,kostica na kosticu,, stoji da kostice MORAJU biti iste pa ne vidim razlog zasto to povezujes sa kalemljenjem tresnje na dzanariku posto im kostice nisu iste (jestu slicne).Takodje prvi put cujem da se kalemi dzanarika na stenlej kako si napisao da je to svima poznato.
Ne zelim polemiku sa tobom,jednostavno morao sam da odgovorim na tvoj tekst.
I dalje cu sa uzivanjem citati tvoje savete mladim vocarima.
Pozdrav!

. Zbog cega i zasto se dzanarika kalemi na stenlej to znamo i nije za polemisanje barem ovde .





Војводо молим те објасни ми ово, непозната ми је појава једноставно не знам у којим случајевима се то ради и зашто.

Pozdrav!

Evo i ja da se prikljucim ovoj temi.
Kalemar pocetnik - uspeh 50% (prosle godine, od 4 kalema jabuke primila mi se 2 )

Imam jednu tesnju divljakusu uz obalu dvorista pa bi da nakalemim na nju jednu staru tresnju koja je mnooogo dobra (krupan plod, slatka) mislim da je Erc ili Doktorka, kako god dobra je al je veoooma stara i mislim da nece izdrzati jos dugo pa bih da je sacuvam.

1. Ako nakalemim sad ovu tresnju i opali neki mraz (sto je jos dve tri nedelje moguce) da li ce to smetati kalemu?

2. Otac mi kaze da narezem reznice i da ih stavim u kesu pa u frizider, da stoje dok ne krene voce pa da onda kalemim. Jel to ok? Znam da hladnoca ne da reznicama da krenu i da je bolje da reznice krenu posle podloge. Ako je to ok, kada da stavim u friz, koliko mogu najduze da stoje i kad da kalemim

Nadam se da nisam bio dosadan ali sam pregledao celu ovu temu i mnostvo drugih na internetu al i dalje nisam siguran kako i sta...

pozz

Sad mi je pričala jedna stara suseda da reznice (sa jabuke) trebam uzeti sa najviših grana, da će mi tada jabuka biti najrodnija. Da su ljudi od starine govorili da se ne uzimaju reznice sa dna stabla, one koje možeš dohvatiti, nego barem sa polovine stabla, a najbolje uzeti visoku lotru (ljestve) i odrezati najviše šibe.
Jer da ako odrežeš sa niskih grana, godinama ćeš čekati da ti rodi, a sa vrha da rodi najbrže moguće i da je puna ploda.

E sad, ima li što u tome?

Ja sam naime pred 2 tjedna uzela tih reznica sa recimo 1,5-2 metra visine, a jabuke su mi i 5 i 6 metara visoke... i nemam tako veliku "lotru".

2. Molim link na kalemljenje jabuka i ruža za početnike!

Našla sam (u šikari) puno mladih jabuka divljaka, pa ću si donijeti par komada k sebi i učiti se cijepiti.
Ima i divljaka od kruške, a vidjela sam i mladice oraha i dunja, šljiva preko svake mjere, ako tko hoće doći do Pisarovine da si iskopa.

www.jardin-mundani.com...Grafts.htm


U prvi deo priče o visini grana ne verujem.

Ja ne samo da ne verujem već garantujem da to nema veze sa istinom. Principijelno sa stabala u rou se uzimaju one grančice koje bi se rezidbom svakako uklonile. Deo prethodne priče ima smisla samo u delu , odnosno grančice sa periferije koje su više bile izložene svetlosti imaju i razvijenije pupoljke pa je i prijem bolji.
O vremenu stupanja na rod ne treba uopšte na ovaj način diskutovati, to je određeno genetski i delom zavisi od agrotehnike, Svaka biljka mora proći juvenilni stadijum koji je različit zavisno od biljne vrste, ali i od podloge na koju se kalemi.
Nadovezaću se na jedan od prethodnih komentara sa preporukom za neupućene šta se na čega može kalemiti :
- breskva na vinogradarsku breskvu, badem, džnariku, breskva x badem
- šljva na džanariku, trnjinu
- kajsija na džanariku, belošljivu, šljivu, vinogradarsku breskvu, trnjinu
- Trešnja na divlju trešnju , magrivu, pojedine tipove višnje
- višnja na divlju trešnju, magrivu, pojedine tipove višnje
- jabuka na jabuku
- kruška na divlju krušku, dunju,
- dunja na dunju, glog
- Mušmula na mušmulu, dunju, glog, divlju krušku
Ovo su komercijalno isplative i primenljive varijante, ali postoje i druge kao napred navedena džanarika na šljivu, ali nikako ne može jabuka na trešnju jer to bi bilo kao sparivanje zečeva i golubova.

Što se tiče tog uzimanja plemki iz vrha krošnje to sam i ja čuo,navodno grane iz vrha krošnja imaju u sebi više hormona rasta,te se takve plemke bolje primaju.Znao sam iz tog razloga uzimati plemke iz vrha krošnje ali nisam nikad kasnije vodio evidenciju da li su takve plemke zbilja i bile uspješnije,ako nekog baš zanima neka napravi pokus,možda ima nešto u tome.

Tačno je da u udaljenijim organima koncentracija hormona rasta veća i da grane pri i u vrhu stabla najbrže rastu. U biologiji taj se pojam naziva apikalna dominacija. Moguće je i da se pri kalemljenju postižu bolji rezultati sa takvim grančicama, ali za svog radnog veka nisam čuo takav podatak, pa i ako postoji razlika onda je statistički nevažna.