Prvi put se u pisanoj formi pominje u kineskoj medicinskoj literaturi iz 1083. god p.n.e. Skoro 3000 godina kasnije (na kraju 18. veka) se pominje u americkoj literaturi. Od kore M. officinalis se u Kini hiljadama godina pravi tonik koji se zove "hou pu". Zbog lekovitih svojstava, ova magnolija je skoro nestala u prirodnom stanistu. Trenutno je pod zastitom (Kineske) drzave. Kada se sa stabla M. officinalis skine kora, vrlo brzo dolazi do susenja celog stabla i biljka ugine. U Kini se na drzavnom nivou daju subvencije za gajenje ove magnolije na plantazama. Cena kore je visoka i izvozi se u druge Azijske zemlje. U Americi se ne gaji na plantazama jer tamo tvrde da su nasli sinteticke metode za dobijanje lekovitih sastojaka koji se nalaze u kori. Sastojci se zovu magnolol, honokiol i magnokurarin. U Evropu je M. officinalis "dosla" preko Engleske tek u 20. veku, kada je jedan oficir doneo iz Kineske provincije Secuan. Prirodno staniste je na nadmorskim visinama 300-2000m u provincijama Gensu, Sangzi, Hubej, Secuan, Guizou i Guangzi. Pre nego sto predjem na opis biljke, samo jos da napomenem sta sve leci. Od kore se dobijaju tonici za lecenje neuroze, zatim sedativi koji uticu na opustanje misica (deluju na centralni nervni sistem). Pored toga tretira se i ukocenost misica i drhtanje koje se javlja kod Parkinsonove bolesti kao i poremecaji gastrointestinalnog sistema. Od pupoljaka se pravi tonik za lecenje "zenskih problema". Nisam bas 100% siguran na koji se tacno problem misli, ali se u literaturi pominje ublazavanje menstrualnih bolova.
Nije mi padalo na pamet da zvacem koru, kuvam cajeve od pupoljaka i slicno jer ove stvari nisu za igranje, posto se svi gore pomenuti sastojci u visokim koncentracijama pretvaraju u otrove (ko se seca hemije iz srednje skole, mozda se seca i sta su to alkaloidi ;).

Ono sto je atraktivno na ovoj magnoliji su cvetovi i listovi. Ovo je jos jedna magnolija iz grupe "brodski propeler". Veliki listovi su grupisani u obliku propelera (ili kisobrana), kao kod velikolisne i jos nekih magnolija. Duzina listova je 40-50cm, sirina je 15-20cm. Pupoljci imaju tamno roze opnu. Posle pucanja opne, pojavljuju se cvetovi vrlo prijatnog mirisa, krem bele boje. Postoji i vrsta koja se zove M. officinalis var. biloba, a razlika je u obliku listova (pogledajte slike). I ako stablo u cvetu izgleda kao da je iz tropske sume, ova magnolija raste bez problema kod nas na otvorenom. Rekao bih da raste izuzetno brzo: posle 2-3 godine po klijanju semena, raste preko 50cm godisnje u visinu. Problem je razmnozavanje, jer ne reaguje na hormone za oziljavanje, a ne moze da se kalemi na klasicne magnolije (M. soulangeana, M. liliiflora, itd.), tako da ostaje gajenje iz semena koje se vrlo tesko nabavlja iz Kine.

Lenjir je duzine 40cm.

Zasto je neki zovu "brodski propeler".

Kod vrste koja se zove M. officinalis var. biloba, vrhovi listova imaju oblik srca.

Cvet u nekoliko faza.

Pre nego sto otpadnu latice.

Koja je visina ove vrste u našim uslovima?

Tesko je odgovoriti na ovo pitanje samo na osnovu jednog odraslog stabla. Recimo 5-6m.

Pozdrav, Badnjevac

Hajde da potrazimo sjeme na nekim sajtovima.

Fatka citat:

Hajde da potrazimo sjeme na nekim sajtovima.

Koliko se secam, bilo je semenki na nekoliko sajtova na internetu, ali je problem u tome sto je sve bilo na kineskom. Ako ukucas "magnolia officinalis" na guglu, naci ces dosta lekova i preparata (kao i koru), ali retko gde se moze naci seme.
Ko je uporan, sigurno ce naci.
Semenke nemamo, ali moj otac prijavljuje da ima nekoliko odraslih sadnica od skoro 2m, pa mogu to da okacim u prodavnici.

Ako je u pitanju gajenje ove magnolije kao lekovite biljke, opet napominjem da se ne treba igrati. Kinezi imaju tradiciju gajenja od nekoliko hiljada godina. Ko zna sta su sve probali da bi na kraju dosli do idealne metode za dobijanje lekovitih preparata. Hemikalije koje biljka sintetise uticu na centralni nervni sistem, sto moze da ostavi dugorocne posledice. Siguran sam da postoje negde polupismeni seljaci u Kini koji ce vam odmah reci kako da se spremi lek od ove magnolije. Verovatno se znanje prenosi sa kolena na koleno. Cuo sam negde da su Kinezi otkupili nesto zemlje u Leskovackom kraju i da tu gaje svakakvo povrce i to iskljucivo na prirodan nacin. Mozda neki clan Sveta biljaka koji zivi u tom kraju moze da ih kontaktira i potrazi recept. (Sve sto treba da ih pita je kako se sprema "hou-pu").

Mogu da okacim nekoliko linkova gde se opisuju lekovita svojstva i bolesti koje se lece.

Da budem iskren, ova magnolija je dovoljno atraktivna i neobicna i bez lekovitih svojstava, tako da je nikad ne bih "odrao".

Pozdrav, Badnjevac

I meni bi bilo zao da joj gulim kozu.

Evo jednog sajta gdje imaju sjeme ove magnolije.Kod mene je problem sto sam nekoliko puta pokusavala sijati magnolije ali nisam uspjela.Interesantno je sto je sjeme tvrdo ali lako trune.www.sementes.de

Fatka citat:

Evo jednog sajta gdje imaju sjeme ove magnolije.Kod mene je problem sto sam nekoliko puta pokusavala sijati magnolije ali nisam uspjela.Interesantno je sto je sjeme tvrdo ali lako trune.www.sementes.de

Svaka ti cast Fatka! Ja sam pre dosta godina seme nabavljao iz Kine, ali sada moze da se nabavi i u Evropi. Ostaje da se proceni kvalitet semena, posto magnolije zahtevaju malo drugaciji nacin cuvanja semena (hladna i vlazna sredina).

Ako je seme kvalitetno, proces klijanja je vrlo jednostavan. Opisi nam sta si radila, tako da mozemo da ti pomognemo u vezi sejanja semena magnolije.

Predlazem ti da temu o sejanju nastavimo u temi "Razmnozavanje magnolie".

Pozdrav, Badnjevac

Kako god da sam stavila sjeme u zemlju ono je struhlo iako je tvrdo.Hajde nam lijepo opisi kao da to uradimo, kada kupimo sjeme.

Fatka citat:

Kako god da sam stavila sjeme u zemlju ono je struhlo iako je tvrdo.Hajde nam lijepo opisi kao da to uradimo, kada kupimo sjeme.

Odgovor cu da ostavim u temi "Razmnozavanje magnolie".