Pozdrav

Da li ste imali iskustva sa pošumljavanjem loših zemljišta?
U pitanju je žuta zemlja, glina, ilovača.
Na forumu sam našao da tulipanovac raste u čistoj glini.
To mi je preskupa varijanta jer ga nikako ne mogu dobiti iz semena.
Ima li još neko drvo koje bi moglo ovde preživeti?
Što se tiče priprema, možda bih mogao obezbediti lopatu, dve, stajnjaka u svaku rupu i to je sve.

Hvala

Dobar dan, tema je ponovo aktuelna.
Nešto smo sadili ali ne u samoj depresiji, nego po rubovima gde je crnica.
Sada bismo počeli na zemljišu sa fotografije.
U pitanju je teško zemljište, baš ovakvo kako kaže definicija "Glinovito zemljište se sija. Pod prstima je glatko, lepljivo i kad je vlažno ono je klizavo. Njegova boja je smeđa, žuta ili siva. Fine čestice tog zemljišta povezane su u čvrste, teške grumenove. Leti površina otvrdne i ispuca. Kada je kišovito vreme, na površini se zadržavaju lokve, pa je potrebno određeno vreme da se zemljište ocedi. Glinovita zemljišta tada postaju blatna, teška i lepljiva."

Fotografiju sam postavio da vidite presek zemljišta. Inače površina je velika, nekoliko hektara. Zemljište je nastalo tako što je iskopavana zemlja prilikom izgradnje autputa.

Može li neko savetovati koja vrsta drveta će opstati na ovakvom zemljištu?

Breza i bagrem po meni skoro na svakom tlu da rastu pa će sigurno rasti i na ovom.

Tu bi se trebalo opredeliti za nizijske vrste adaptirane na zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda. Takva tla kao iz tvog opisa uglavnom tokom cele godine imaju dovoljno vlage i u višim slojevima. Trebalo bi probati kombinaciju poljskog jasena i crvenog hrasta koji se sade u odnosu 1:1 ili 2:1 u korist jasena. Obe vrste su nezahtevne po pitanju kvaliteta zemljišta (jedino ako se ne radi o ekstremno zaslanjenim tlima) a odgovara im i sezonsko plavljenje.

Drveni, koliko se sećam crveni hrast može da pati od hloroze ukoliko mu ne odgovara ph tla?

Sve može da pati od hloroze zbog neodgovarajućeg tla a uzrok hloroze može da bude i oštećenje korena i razni fiziološki problemi u biljci. Hloroza se obično povezuje sa povećanim sadržajem kreča u tlu. Mi ne znamo kakav je hemisjki sastav zemlje na toj lokaciji o kojoj Prašma govori. Zemlja u mojoj okolini je alkalna (pH 7,4) ali od "hloroze" pate samo one rubre koje se ne zalivaju pa je pitanje da li je to uopšte hloroza ili jednostavno nedostatak vlage. Ova lokacija ako sam dobro razumeo je posle svake veće kiše poplavljena i tlo je duže vreme zasićeno vodom. Ne znam kako se bagrem snalazi u takvim uslovima.

drveni citat:

Tu bi se trebalo opredeliti za nizijske vrste adaptirane na zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda. Takva tla kao iz tvog opisa uglavnom tokom cele godine imaju dovoljno vlage i u višim slojevima. Trebalo bi probati kombinaciju poljskog jasena i crvenog hrasta koji se sade u odnosu 1:1 ili 2:1 u korist jasena. Obe vrste su nezahtevne po pitanju kvaliteta zemljišta (jedino ako se ne radi o ekstremno zaslanjenim tlima) a odgovara im i sezonsko plavljenje.

Možda nisam baš najbolje "oslikao" teren. Nema dovoljno vlage tokom cele godine. Kada padne kiša, voda se zadrzava duže nego na oranicama, jer je tlo glineno, ali kada nema padavina zemlja ispuca kao u pustinji. Nije močvarno područje. Vegetacija su korovi. Za početak bismo zasadili stotinak sadnica.

Pa ove vrste koje sam naveo i nisu močvarne biljke. Koliko sam razumeo tu može predstavljati problem loša dreniranost podloge. Ta ispucalost se predpostavljam odnosi na povrsinski sloj zemlje, kad je suša trebalo bi zabiti ašov pa videti koliko se zapravo zemljište isusuje. Suve lokacije se po pravilu pokrivaju crnim i belim borom, kedrom, celtisom i sl.

Još jedna vrsta koja podnosi i vlažne i suvlje uslove, brzo raste i praktično je neosetljiva na sastav tla je gledičija.
A takođe se vrlo lako dobija iz semena.

Kao i maklura.

Hvala @drveni!
Čitao sam malo, ne bi trebalo biti promašaja sa nekom od ovih vrsta, potražiću sadnice, pošto imamo neki budžet.

Prasuma
Kod mene su svi koji imaju ovakav tip zemljista a i zbog autoputa sadili iskljucivo ,,bagremm. Ne isplati ti se nista drugo osim bagrema jer nakon deset godina vec ces moci da seces za ogrev ili prodaju kao ogrevno drvo.
Pozdrav

Vojvoda citat:

Prasuma Kod mene su svi koji imaju ovakav tip zemljista a i zbog autoputa sadili iskljucivo ,,bagremm. Ne isplati ti se nista drugo osim bagrema jer nakon deset godina vec ces moci da seces za ogrev ili prodaju kao ogrevno drvo. Pozdrav

@Vojvoda
Mi ovo planiramo saditi za one koji će doći posle nas za unuke i praunuke, ne samo za naše, no za sve unuke.

Prašuma citat:

Hvala @drveni! Čitao sam malo, ne bi trebalo biti promašaja sa nekom od ovih vrsta, potražiću sadnice, pošto imamo neki budžet.

Gledičiju i makluru je vrlo lako sam proizvesti i uz optimalnu negu mogu biti spremne za sadnju već u drugoj godini.

Prašuma citat:

... Mi ovo planiramo saditi za one koji će doći posle nas za unuke i praunuke, ne samo za naše, no za sve unuke.

Kad bi bar 20 % ljudi ovako razamišljalo i radilo ova planeta bi bila mnogo bolje mesto za život...