I jedno i drugo je odlicno. Ono prvo je dobro za baste sa malo vise prostora, a ovo drugo je izvanredno za sobno cvece.

Samo nemojte sada to da upotrebljavate, jer Vam se kuća neće videti od raznoraznih insekata koji će neumorno leteti nad Vašim ljubimcima, to je sve bolje zimi da se koristi!

Pravljenje komposta je dobra stvar, ko god se bavi da kažem poljoprivredom treba da se bavi kompostom. To naročito važi za one koji imaju veći kućni plac, vikendaši i sl.
Sa organskim otpacima može mnogo da se postigne, to je izvrsna hrana za biljke naravno prerađena u kompost.
Postoji samo jedna stvar bolja od komposta......

Za neke biljke je životno pitanje kakav će kompost imati, dok ga druge uopšte ne biraju. Ne uzimajte nikada baštensku zemlju, jer ona sadrži semenke korova, možda i štetočine, a često se i loše oceđuje. Najbolje je kupiti kompost.
Priprema komposta za saksijske biljke je uvek umeće i zagonetka. Stari baštovani su strogo čuvali tajnu svojih specijalnih mešavina, a neki to čine i danas. U starijim knjigama o cvećarstvu može se naći poseban kompost za svaku biljku.
To je odgajivačima zadavalo mnogo briga, dok poznata ustanova za hortikulturu, Institut John Innes u Sareju u Engleskoj, nije sastavila univerzalan kompost koji odgovara za skoro sve saksijske biljke. Tako danas imamo ilovasti kompost John Innes.
Sastavljen je od sedam delova sterilizovane ilovače (koja biljku snabdeva hranom), tri dela treseta (koji omogućava provetravanje i zadržavanje vode) i dva dela grubog peska (da bi se omogućilo oceđivanje).
Kompost za setvu ne sadrži đubrivo, a komposti 1, 2 i 3 sadrže osnovno đubrivo. Broj označava jačinu đubriva: br. 1 je najslabije, br. 2 dvostruko jače, a br. 3 trostruko jače.

GLAVNE KOMPONENTE:

-Standardni ilovasti kompost se sastoji od:
7 delova sterilizovane ilovače,
3 dela treseta i
2 dela šljunka ili grubog ispranog peska.

-Osnovno đubrivo se sastoji od:
2 dela grubo mlevenog papka i roga (krupnoća 4mm),
2 dela kalcijum-fosfata i
1 dela kalijum-sulfata.



MIKSTURE:

*Ilovasti kompost br. 1:
dodajte 113 grama osnovnog đubriva i 21 gram krede u prahu na svakih 36 litara ilovastog komposta.

pogodan za asparaguse, ukrasnu papriku, Chamaedoreu elegans, pelargoniume, campanulaceae, piperaceae, kaktuse, sukulente...


*Ilovasti kompost br. 2:
dodajte 340 grama osnovnog đubriva i 42 grama krede u prahu na svakih 36 litara ilovastog komposta.

pogodan za anglaoneme, araukariju, begonije, kaladijum, hlorofitum, cissuse, citruse, kliviju, kokos, kroton, fikuse, hoju, jasmine, juke, ananas, ciklamu, liliaceae (ljiljane), araliaceae, acantheaceae, araceae (kozlace), solanaceae...


*Ilovasti kompost br. 3:
dodajte 340 grama osnovnog đubriva i 64 grama krede u prahu na svakih 36 litara ilovastog komposta.

pogodan za: afelandru, bugenvileju, difenbahiju, hibiskus, oleander, pasifloru, balsaminaceae, musaceae (banane), palmaceae (palme), tiliaceae (porodica lipa)...




Većina kupljenih komposta za saksijsko cveće temelji se na ovim formulama.
Ima i tresetnih komposta bez ilovače koji pogoduju mnogim biljkama, npr. poinsetiji. Oni se ne smeju suviše sabijati, niti se sme dopustiti da se potpuno isuše. Odlični su za paprati, ali nepogodni za biljke koje brzo rastu, kojima je neprestano potrebno mnogo hrane.
Nekim je biljkama, da bi dobro uspevale, potreban kompost bez krečnjaka. To je kompost recimo za erikaceje. Obično je tresetni.
Konačno, nekim biljkama, naročito mnogim bromelijacejama, potreban je lak vazdušast kompost. Ovakav kompost prija i papratima (polypodiaceae i aspleniaceae), anturijumu, azaleji, begonijama, kalatejama i marantama, monsterama i filadendronima, sentpauliji, gloksiniji, streptokarpusu itd. Za njih dodajte tresetni kompost mahovinastog porekla.

alex citat:

.. kompost bez krečnjaka. To je kompost recimo za erikaceje. Obično je tresetni...

Toooo je ono sto mi treba , jeeee!!!!
Hvala alex

I ja imam taj problem. Nedovoljno zemlje. A sa druge strane imam previse otpada sa kojim ne znam sta da radim. Lisce i trava me prosto ubise. Pravila sam kompostne gomile ali mi je to dosta spor nacin unistavanja toga i pravljenja dobre zemlje, pa sam sad nabavila gliste. Moji klinci ih zovu drugari i samo zaviruju da vide da li su pojeli hranu. Samo me strah da li ce da prezime zimu. U drvenom sanduku su, pa se mislim da li malu kolicinu da stavim u nesto toplije da se ipak osiguram.

Ja to resavam ovako : Na Palicu postoji jedan ,,uzgajivac,, glista koji radi zemlju za cvece sa mesavinom glistenjaka ( 15-20% ) , treseta ( ph oko 6.5 znaci za klasicno cvece i bilje ) zemlje i peska , zemlja je korektno termicki obradjena ! Cena ovakve zemlje u vreci od 50 lit je 400 din , a i cist glistenjak ali termicki neobradjen ( za sadnju napolju kada glistice nesmetaju ) u istoj vreci od 50 lit kosta takodje 400 din , ovoj mesavini dodajem oko 30 % domaceg crnog peska !
Ako se radi o nekoj egzoti koja trazi ph 5 tada kupujem cist glistenjak izmesam sa tresetom odgovarajuce kiselosti dodam peskovite zemlje (20%) i to je to !
Umalo zaboravih da OBAVEZNO dodajem vestak sa dirigovanim dejstvom ( 12 meseci ) i sredsrvo za zadrzavanje vlage STOKSORB !

Tomy

draganp citat:

:wink: Ja imam kalifornijske gliste. Ogradio sam ciglama dva kvadratna metra, visine 40 cm, pokrijem pločama, tu držim gliste.Hranim ih lišćem od kivija i ostalih voćaka koje nisu osetljiva na biljne bolesti.Takođe i tokom godine ubacujem organski otpad iz domaćinstva( kore krompira, banana...). U septembru vadim humus, bude 6-8 džakova glistenjaka koji je nekoliko puta hranjiviji za biljku od običnog stajskog đubreta!

Volim biljke, ali da gajim gliste ne pada mi na pamet
Svaka ti cast Dragance
Jel moze da se kupi taj humus bez glista?

"Jel moze da se kupi taj humus bez glista?"
_______________________________________________________

Ne moze MAKA!

Mora obavezno sa glistama!

Kila humusa - cetvrt kile glista!

Bilo kom kompostu dodaj samo 10% humusa glistenjaka pa će razlika biti očigledna. Ako si skeptik dve iste biljke posadi sa i bez glistenjaka pa
gledaj imali razlike.

slažem se, ali ovo je studija o ilovastom kompostu John Innes.

ne spominju glistenjak, on se koristi kao dodatak.

da,da slažem se, to je više teorija

Ja kupujem gotove mesavine. Eventualno dodajem krupni pesak da bih povecao poroznost i to je to. Problem je sto kod nas nema bas veliki izbor mesavina i nisu bas svugde pristupacne, ali svakako dajem prednost gotovim supstratima nego onim homemade

Neznam gde se može naći kompost u Beogradu, ali autor ove teme imao je drugu stvar na umu.
Korišćenje gotovih supstrata je čista stvar, jer ovi mogu da se najdu svuda, a primena im je jednostavna

Ja sam stvarno pocetnik u uzgajanju biljaka. U mojoj kuci su se biljke uvijek sadile u jednu, jedinu zemlju za cvijece. Sad dodjem u neki ducan pa se sva izbezumim od vrsta tla u koje se moze saditi/uzgajati. Stoga molim za pojasnjenje:
Koja je razlika izmedju treseta/zemlje za cvijece/supstrata?
Razumijem kad mi kazu da je za odredjenu biljku najpogodnija, no ne znam u koju se sadi, sije, presadjuje itd.?