nikola145 citat:

Bravo...to što ostane od prosejavanja ostavi za sledeću turu jer se tek stvara dobra selekcija mikroorganizama. Svaka sledeća tura će biti brža i kvalitetnija. Možeš da staviš i nekoliko komada drveta koje se neće dugo vremena kompostirati ali će biti odlično za inokulaciju u sledećim turama.

A ja mamlaz takve komade zafrljacim preko tarabe kod komsije u siprazije

Dobar dan dobri ljudi!
Citam ovu vasu diskusiju od samog pocetka i jos je nisam procitala do kraja, ali sam odlucila da vam nesto i ja napisem.Moja cerka je u trecem razredu osnovne skole ucila o kompostu i imala je domaci zadatak da ga napravi.Uzela je one drvene gajbice za voce sa visim stranicama i na dno je stavila zemlju na to otpatke iz kuhinje travu posle kosenja,malo djubreta od kokosaka i golubova pa ponovo zemlju.Polivala je vodom i kako je slegalo samo je dodavala otpadaka i zemlje.To su radili negde u prolece i kako je dosao raspust ona je to ostavila.Tako je stojalo sve do sledeceg proleca i ja htela to da rascistim ali kada sam podigla gajbicu primetila sam da se sadrzaj kao i dno gajbice pretvorilo u prelepo usitnjenu meku gomilu fine crne zemlje. Tu zemlju sam samo pobacala po basti i moram reci da citajuci sve ovo sto ste vi tu napisali odlucila sam da i ja probam nesto slicno.

jelenavsd citat:

Hvala. U medjuvremenu smo napravili jos dve gomile u garazi u dubokim gajbama plasticnim.Izgleda da imamo bas puno otpada-organskog.Utvrdila sam da bolje ide kad preko poslednjeg sloja stavim slamu. Jedan golub nam je krao grozdje koje je ispred kuce pa je kakio po terasi,i to smo skupili i stavili u kompost. Moze tako? Jedino me zanima da li dodavati krec,ako da,koji,kako i zasto? Jos nesto, da li je to tvoje bure od 100l izbuseno ili nije?

Naravno da ima puno organskog otpada u svakoj kući, mislim da je nekih 60% djubreta iz domaćinstva kompostabilno:-) Mi napunimo to bure od sto litara za otprilike mesec dana. Na buretu nema rupa jer je to samo privremeno boravište dok ga ne istresem na kompost u bašti. Zimi se ništa u njemu ne dešava ali leti zna da se usmrdi zbog viška vlage, manjka vazduha i moje lenjosti da ga iznesem na vreme..
Golubije gov.. zašto da ne samo treba voditi računa da je izuzetno 'jako' pa ga ne stavljati puno i malo duže odležavati kompost posle prosejavanja.
Kreč je sporno pitanje jer postoje teorije za i protiv, ako vam je zemlja kisela onda ima rezona stavljati kreč u kompost ali ako je bazna onda svakako ne, jer će i bez kreča sve ići svojim tokom. Pod kreč se podrazumeva gradjevinski hidratisani koji je najgora varijanta, mleveni krečnjak, saturacioni kreč, gips.. Gips jeste najskuplji ali najpovoljnije utiče na mehaničke osobine zemljišata ukoliko je glina u pitanju i neće Ph reakciju oterati u baznu ako se pretera.
Kreketalo muči te taj komšija:-)
Mamasita, sjajno što uče decu u školi kompostiranju još samo da deca nauče matorce:-)

Sa jedne strane mi je brat, tu nemam nikakvih problema, sa druge jedva ga i vidim od zbunja, malo mi to zbunje pravi ladovine, ali nasao sam i tome svrhu
E sad reci mi kod pravljenja kompost caja da li dodajes secera i ako dodajes koliko?
I zanima me da li si primetio da li kompostni caj odbija insekte sa voca (lisna vas, kruskina buva)

Pozdrav svima. Imam jedno pitanje, mogu li su kompost da se stave grančice sa listovima žive ograde? Šišala sam je pa mi žao da sve to bacim, a nisam uspela da nađem da li može u kompost.
Hvala.

Može, naravno. Samo ako su grančice deblje trebalo bi ih usitniti jer se u suprotnom neće tako brzo razgraditi.

Super, hvala na odgovoru.
Ja ću ih usitniti svakako. A kako da ih tretiram, kao suve (ugljenik) sastojke, ili vlažne (azotne)?
Pozdrav!

Pozdrav ljudi,
Iskreno, nisam čitao sve ispisane strane, prosto nisam imao vremena.
Pokušavam napraviti kompost, čitao sam razne savete, ali nisam imao priliku da pričam sa nekim ko je proizveo kompost.
Radi se o sledećem:
Napravio sam drvenu kutiju 120x120x120.
24 maja sam napunio oko 100 cm u visinu ostatke povrća, seno i zemlju. Za 3-4 dana masa se spustila na nekih 30 cm.
31 maja sam dodao 5 jutanih džakova (u džakove stane 50 ili 80 kg kukuruza u zrnu) ostataka povrća prošaranih balom slame i zemljom. Danas
03.06. masa se ponovo spustila za nekih 30 cm. Ako nastavi ovako do vikenda će ostati nekih 40-50 cm mase od 120 cm koliko je bilo u nedelju. Da li je to normalno i koliko uopšte treba materijala da se napuni kutija 120x120x120?
Hvala unapred.

Danas 7. juna masa se opet spusti na nekih 50cm, dopunio sam kutiju i sada je visina 80cm. U kutiji se nalazi između 500 i 600 kg zelene mase prošarana jednom balom slame i nešto sena. Da li da ponovo dopunim kutiju kada se masa slegne ili da ovo ostavim ovako?

Dobro je kad se sleže kompst, onda ima mesta da se još stavlja. Ja ga punim do vrha, jedva da se pokrije najlonom a ono što ostane ostavim pored. Za par nedelja kompost u komposteru se slegne pa prebacim i ovaj ostatak.

Da li zreo kompost ima rok trajanja? Čitao sam nešto na netu i našao informaciju da se hranljivi sastojci vremenom gube iz komposta ukoliko se ne upotrebi neko duže vreme.
Prošle godine sa odvojio zreo kompost u par džakova. Ove godine su mi ostala dva ta od prošle ture, ali je jedan pukao, tako da je kompost bio dosta suv (drugi mi deluje odlično, iako su se naselili mravi u njega). Brine me, jer sam taj suvi već koristio i neke biljke sam sadio u taj kompost.

Pokušaću da ne komplikujem previše Smile

Ima rok trajanje, koji je puno duži u najlon vrećama (sa par rupa veličine omanjeg dugmeta).
Ako je zaptiven (vezana najlon vreća), napredovaće gljivice buđi u kompostu.

Kompost, o kome pričaš se verovatno osušio i time izgubio na svom mikrobiološkom naboju (pozitivni MO i njihovi produkti, koji su veoma hranljivi), ali će se ta mikrobiološka aktivnost povratiti vlaženjem (pokrenuće se raspad). Taj kompost je izgubio na hranljivosti, ali je još dovoljno hranljiv.

Ako te zanima još o tome ( na primer o promeni PH vrednosti i hranljivosti),.. možemo dalje diskutovati,..

Hvala na odgovoru. Taj suvi kompost sam već potrošio. Sad imam dilemu da li da biljkama koje sam posadio u taj kompost menjam supstrat?

E sad... Drugi džak je bio vezan. Kompost na oko izgleda odlično. Veći deo se razgradio. Vlažnost je taman. Međutim, kada se džak otvori oseti se neprijatan miris. Da li je to posledica buđi i šta da radim u tom slučaju? Pretpostavljam da jednostavno ostavio da se provetri? U istom tom kompostu su se nakotili mravi i položili larve. Ne znam šta traže tu, s obzirom da se najveći deo razgradio (a i ovo što nije razgrađeno im nije interesantno za jelo). Čitao sam da mravi hoće u suv kompost, ali meni ovaj deluje dovoljno vlažan, tj. plastični džak je lepo očuvao vlažnost.

Ja ne bih menjao kompost. Ima vuše razloga: Visoke su temperature, nije dobro puno dirati koren. Ne treba "jaka" hrana biljci po letnjim vrućinama (kao što ni ljudima ne treba ).
Neprijatan miris iz vlažnpg komposta, može biti od buđi (prepoznaje se kao klasičan miris ustajalih vlažnih prostorija,... kao u podrumu koji se ne vetri). U taj kompost ne treba sejati biljke sitnog semena. Za to nije pogodan takav kompost, za ostalo ne smeta.
Mravi se često naseljavaju u kompost. Ne znam šta ih tamo privlači. Možda toplota koju kompost oslobađa, dok previre. Oni će se vredno odseliti i preneti svako jaje koje je u kompostu.
Treba im dati vremena da prenesu svoja jaja negde drugde, pa tek onda raditi sa kompostom. Osim što je neprijatan ocećaj dok mile po rukama, znaju i ugristi .
Možda miris, o kom pišete, potiče od raspada sastojaka u kompostu,.. to je neprijatniji miris (od mirisa buđi),.. podseća na miris uginule životinje. Taj miris će se izgubiti provetravanjem, dosta brzo.
Takav kompost je dobar za presađivanje, ali ne i za setvu,

Neprijatan miris hoće da se javi i ako u kompostu nije bilo dovoljno vazduha. Ako su ostali uslovi ispunjeni u smislu da ima toplote i vlage ali nema kiseonika onda aerobna razgradnja ustupa mesto anaerobnoj i kao nusproizvod se oslobađa metan, amonijak, sumporvodonik i čitav niz drugih jedinjenja.
Par puta mi se ovo desilo kad je kompostna masa bila previše zbijena, uglavnom ako se odjednom stavi veća količina vlažne trave pa se posle gomila ne prevrće. Smrad koji se tada oslobađa je strašan, nije ni blizu onog šumskog (pečurkastog) mirisa koji se inače javlja u kompostu. Inače, osim neopisivog smrada, anaerobno truljenje nema nekih negativnih posledica po sam kompost. Jedino što raspadanje nije potpuno tako da se na kraju degradacija biljnog otpada, do konačnog proizvoda mora završiti aerobno.