Puno hvala!
Pravo nezahtevno placovsko, uradi sam rešenje. Skoro kao pečenje rakije...

Nedavno su mi mudre sede lokalne glave napomenule da su komposišta glavni čuvari bašte i dvorišta i da ih je dobro uvek imati negde u dnu placa... Kao magnet privlače svu gamad i insekte i krtice i sitne glodare, smukove,... Uvek toplo, rastresito, vlažno i puno hrane. Potrebno ih je samo s vremena na vreme na odgovarajući način odatle prikupiti i potamaniti (pretežno mislim na kojekakve larve). Ovo sam za divno čudo i sam primetio u poslednjih par godina, a posebno se odnosi na mnogobrojne kopače rupa u mom travnjaku i po cvetnim lejama. Od kako imam komposište svi su se oni nekako preselili tamo dole u zabiti ćoškić oko komposišta i ostavili su okućnicu na miru. Eto još jedno moje opažanje u vezi komposta, a izgleda da je to i stara narodna mudrost, koju do skoro nisam gledao i na taj način...

Evo još jedno pitanjce, ili možda dva...
Kompost je dobar kako zbog svojih fizičkih i hemijskih osobina tako i zbog mikrobiologije koju nosi sa sobom. Nju definitivno ubijamo sterilizacijom. Razmišljao sam da ovako sterilisanom kompostu pre upotrebe možda vratim deo mikrobiologije zalivanjem onom mojom "akvarističkom filter čorbom" ili nekim od preparata sa kulturama korisnih bakterija. A možda ga je kao hranjivi i rastresiti sloj, onako sterilisanog, samo dovoljno baciti na željene površine, a on će već iz donjeg sloja zemlje povući i potrebnu mikrobiologiju. Šta mislite o tome? Koliko mu realno sterilizacija oduzima od hranjivih vrednosti, a kakvi su benefiti ove procedure sterilizacije?
Za mene su realno veliki samom činjenicom da sterilizacijom komposta (koji najčešće upotrebljavam oko kuće) i redovnim košenjem "na keca" gušim krpeljofobiju posetioca našeg malog kutka u prirodi...

Zanimljivo da tu nešto sa teorijom i praksom "ne štima".
Slično pitanje je postavljeno i Dr. Ivi Đinoviću u vezi tih korisnih mikroorganizama, koje dezinfekcijom ubijamo.
Odgovorio je: "Pa, oni se obnavljaju",..
I to veoma brzo. To mogu odgovorno (iz duge prakse) da potvrdim.
Ja sam opisao kako sam radio 100% dezinfekciju, gde se taj supstrat može koristiti i u setvi (mada je suviše hranljiv za setvu), a mislim da za primenu o kojoj Vi pišete nije neophodna ovako stroga dezinfekcija.

Po di-foltu sam Neverni Toma, pa ovaj Đinovićev odgovor nisam prihvatio zdravo za gotovo,, ali zaista je tako.
Inače, tu knjigu I. Đ. je završio davne 1990. god. (za to vreme je to bila sjajna knjiga) i od onda su mnoge umne glave pokušavale da daju objašnjenje za tu pojavu brzog obnavljanja korisnih MO, ali pametno objašnjenje ja još nisam pročitao.
Sa stajnjakom je drugačije (viša je temperatura raspadanja (sagorevanja - oksidacije,.. ).

Mislim da kompost koji je nastao od drugih vrsta biljaka, može da se koristi bez dezinfikovanja. Znači ako ćete ga koristiti na krastavcima, nemojte ubacivati otpadke od biljaka iz familije kukurbitace,.. ili ako ćete za paradajz nemojte ga praviti od ostataka biljaka iz familije pomoćnica,.. itd,..

Da dopunim,..
Ja pričam sa stanovišta primene u izolovanoj sredini (u kontejnerima i saksijama). I tu se jeko brzo obnavlja koristan mikrobiološki naboj, a o toj primeni o kojoj Vi govorite "na željene površine, a on će već iz donjeg sloja zemlje povući i potrebnu mikrobiologiju", u to ne treba sumnjti ni malo da bi se odmah dogodilo.

Zaboravio sam da kažem da sam uspevao da sterilišem i više od 2 kubna metra na dan (pošetkom jeseni, kada nije jako hladno i dani nisu jako kratki), uz primenu dva bureta. Tada imate posla sve vreme,.. naizmenično radite na oba bureta, dok kod rada sa jednim buretom, ima malo "praznog hoda",..
(kao kod pečenja rakije)

I jopet zahvaljujem...
Googlao sam i ja malo po stranim sajtovima i naišao na ovu dilemu sterilisati ili ne.... Mišljenja su podeljena, ali nekako preovladavaju da je za saksijsku kućnu upotrebu poželjno sterilisati, dok se za sveže dobijene komposte ubrzanim postupkom od 8-12nedelja (puno mešanja, puno sitnjenja, puno kiseonika, puno aerobnih bakterija) preporučuje da se ne sterilišu, posebno ako će se koristiti odmah po padanju temperature i završetka procesa ili ako će se koristiti za spravljanje kompostnog čaja koji u organskoj proizvodnji izgleda postaje i veći hit od samog komposta...

Nastavio bih ovo prijatno ćakulanje još jednom temom za razmišljanje i pitanjcima vezanim za nju, a to je solarizacija komposta kao oblik dezinfekcije.
Naime ulazimo u najtoplije letnje mesece koji su idealno vreme za ovaj postupak. Na dno folija, pa rasprostrt sloj od jedno 10ak-20ak cm vlažnog komposta, pa crna folija preko i sve to da odstoji par dana na suncu i malo se "ukuva" i potpari ispod folije, pa ga malo otkrijemo i suncem spržimo još par dana... Ovo je varijacija na temu skladištenja i odlaganja na suncu u crnim kesama za djubre.
KOliko ova procedura može da bude uspešna za dezinfekciju?

Delimično,.. tako da to baš i ne bi mogli nazvati sterilizacijom.
O stajnjaku više znam, pa i to da se na 70-ak stepeni Celzijusa (max. temperatura sagorevanja) eliminišu skoro sve štetne gljivice bolesti.
Mislim da se slična temperatura može postići i u najlon vrećama, ali u providnim ( ne znam za crne), jer se unutar providnih folija sadržaj zagreva do više temperature, nego u crnim. Jedino što se malo brže ohladi (nego u crnim vrećama), ali je ta razlika mala.

Od te teme mi je bliža tema deznfekcija podloge u plastenicima,.. pa znam da recimo, ako ostvarena temperatura nije dovoljna, mora se produžiti vreme izlaganja toploti, a to nije ostvarivo, jer dok ima sunca ima i toplote.

Ta dezinfekcija je nepotpuna, ali verovatno dovoljna za primenu o kojoj pišete.

Da li neko ima iskustva sa čajem od komposta? I da li neko zna tačan recept za pravljenje ovog čaja? Nalazim različite informacije o pravljenju i korišćenju kompostnog čaja.... Ako ga je neko koristio bilo bi lepo da podeli to sa nama

Nisam ga koristio, radije koristim osoku od živinkog đubriva, koja je dobra za ove vrele letnje dane (ima jako malo fosfora,... ako te zanima mogu objasniti).
Našao sam na Netu recept za čaj od komposta i deluje mi OK.
Klasično, kao i pravi čaj: U bure (ili neki sud) sa vodom se potopi platnena vreća sa kompostom (ili humusom,.. ili litvanskim tresetom).
Najbolje da je pri vrhu vezana i drugi kraj kanapa vezan za štap. Drži se potopljena u gornjoj zoni suda sa vodom, pa se može svaki dan malo "probućkati". Nakon par dana se može koristiti za zalivanje.

Nabuko citat:

Nisam ga koristio, radije koristim osoku od živinkog đubriva, koja je dobra za ove vrele letnje dane (ima jako malo fosfora,... ako te zanima mogu objasniti).

Ovo je korisna informacija, zašto da ne ide javno? Mene baš zanima. Nakon dosta eksperimentisanja ja sam u potpunosti prešao na živinski stajnjak i smatram da nema boljeg đubriva. Kompost koristim više za malčiranje nego za prihranu.

Ja sam trazio recepte za kompost caj i nijedan nije uspeo.Posle vise pokusaja uspeo sam da napravim svoj recept koji je odlican.

Recept je:
- 20l vode ( nikako iz gradskog vodovoda )
- 90ml melase ( ima u prodavnicama ribolovacke opreme, nikako zamena secer jer ne deluje(provereno) to je 1/2 plasticne case od jogurta
- 6 casa od jogurta komposta

To je osnovni recept, ja dodajem jos 6ml bakterija i 10ml riblje emulzije (ovo imate u hidroponici)

24h treba da bude ukljucena vazdusna pumpa, nakon toga treba da se sto pre iskoristi.Treba da ima prijatan miris i da je jako zapenilo, onda je uspeo kompost caj.Ja zalivam cistim, ne razblazavam sa vodom.







Ovako izgleda gotov kompost caj nakon 24h.

Željko, ja sam napravio po nekom receptu sa neta, medjutim ne vidim rezultate iskreno. Stavljao sam 4 šolje belog šećera, 8 šolja komposta na 25l vode. Sve je to stajalo 24h, naravno sa uključenom pumpom. Nije ni bilizu penilo kao na slici, a miris je neutralan.

Nabuko, i mene zanima kako pripremaš to djubrivo. Ja koristim kokošije đubrivo u granula, po preporuci drvenog, i do sad je dalo najbolje rezulate.

Probao i ja par puta sa secerom nit je penilo nit je imalo miris.Sa melasom je prava stvar.

Nisam , ustvari, znao šta je to "kompostni čaj" . Sada sam našao na Ju-Tjubu i u novinama o njegovom spektakularnom učinku : www.youtube.com/watch?v=yuI5DWvb6_Y

Mada mislim da bi za takve učinke trebalo otići u istu klimu, obdanicu i raditi na istim sortama ( kulturama). Sećate li se knjiga i članaka o koristi glistenjaka ? Marketing je bio moćan,... I živinsko đubrivo je vrlo sličnog sastava sa Guanom (Čilska šalitra,..jedino čto galebovi jedu ribu,..) i to je svojevremeni hit ,.. otkrovenje,..
Penušavosti Željkovog 'pripravka' možda doprinosi i riblja sluz, a delovanje šećera (naročito u kombinaciji sa ureom, na listu biljaka) je odavno poznato i priznato,..

A, nisam hteo da kažem u prethodnom postu da imam neki specijalni recept za osoku, več da objasnim njen blagotvorni učinak u vreme velikih vrućina i u (veštakom) zasićenu podlogu:

Nekada se naboljim organskim đubrivom smatrala Osoka, a danas je to Glisnjak (humus, nastao iz stajnjaka, radom glista, tj. njihovog probavnog sistema). Glisnjak, dosta zavisi od sirovine od koje je nastao. Od boljeg stajnjaka i Glisnjak (ili glistenjak) je boljeg kvaliteta.
Živinsko đubrivo se smatra najačim organskim đubrivom (jače i od glisnjaka), uz golubije, tj. ptičije. Ima fantastično puno Azota, koji pogoduje biljkama, čak do 2%. Malo manje Fosfora (*takođe u pristupačnom obliku za biljke) i najmanje Kalijuma.
Od takve prihrane, biljke bujaju i učinak je brzo vidljiv i efektan. Slabije je zametanje plodova i razvoj korena (zbog faze bujnosti), pa se takva prihrana češće koristi u fazi već zametnutih cvetova i plodova. Odnosno, kada su se biljke već ustalile u vegetaciji.
Možda je najbolji primer kod paprike, koja bi u slučaju rane prihrane,'prerasla', i izvaljivala od težine, pri svakom zalivanju, kada tlo omekša. Morale bi se ubadati pritke (kočevi). Treba je hraniti, tek nakon zametanja plodova. Prejaka doza živinskog, može da ošteti koren ("popeče ga" ).
ZATO SA PRIHRANOM OPREZNO I PAMETNO. Sigurniji način prihrane je zalivanje Osokom, razređenim rastvorom živinskog (ptičijeg ) đubriva (Gnojnica)
Odnos živinskog đubriva i vode, bi trebao biti 1:10, pa do 1:15. Još je bolja odstojala (prevrela) Osoka.
Recimo u 100l vode stavimo 10-ak kg živinskog, promešamo i ostavimo, na udaljenom mestu, (zbog neprijatnog mirisa,.. na crkotinu). Može se posuda i dobro zatvoriti i povremeno promešati (na par dana). Kada se previranje završi (leti, već za tri dana), miris se skoro izgubi. Boja osoke za upotrebu bi trebala biti boja slame (ili piva), znači, razređuje se još ( odnos 1;5 do 1;10)
Važno je znati da u Osoci nema Fosfora (ima ga jako malo -nedovoljno), pa bi ga trebalo dodati, mineralnim đubrivom. Ako ste prihranjivali u proleće sa kompleksnim đubrivom (ili ranijih godina đubrili zemlju, ili koristili Osmokot, fosfora ima dovoljno,.. verovatno i više nego što treba i to ometa rast biljaka -antagonizam sa azotom).
Uopšte je poznato da se biljke, vremenom prezasite istih mineralnih materija, pa će uspeh biti veći, ako kombinujemo prihranu organskim i neorganskim đubrivom.
Osoka, naročito pogoduje fuksijama, impatijama, karanfilima, primulama, hrizantemama... povrću..
Dobro se pokazalo i zimsko đubrenje živinskim, na pr. voćaka, kada padavine lagano rasporede hranivo u tlo.

Penusavost je ista i bez riblje emulzije. Penusavost je samo znak da su se bakterije i mikroorganizmi razmnozili u velikom broju

Evo i ja da napisem moje iskustv sa praljenjem komposta, mozda nekom pomogne Naravno, interesuju me i vasi komentari.

Pvarim kompost vec 5 ili 6 godinu za redom. Skupljam sve otpatke iz kuhinje od voca i povrca i dodajem ljuske od jaja. Iz baste ide kosena trava, lisce u jesen i samo korov koji nema seme, plus otpadak od rezanja perena, zbunja i sl. imam dva odvojena kompostera, a u jedan od njih skupljam od semptembra d septembra, pa ga na prolece koristim. To je relativno dug peiod ali posto relativno retk mesam kompost, onda ga pustim da duze stoji. promesam ga odprilike jednom u 2 meseca tako sto ga sve izvucem iz kompostista, dodam karton i trinu i ponovo vratim. kad sejem kompost vadim sve bele larve i gliste, jedan deo ostavim da se osusi i cuvam u dzak a drugi deo rasporedim po basti.

E sad, zelja mi je bila da saksijske biljke sadim u kompost, ali se to pokazalo kao lose jer se razmnoze gliste i naprave haos. Sada samo zalivam kompostom. potopim 2-3 sake komposta u vodu, ostavim da odstoji, procedim, razblazim sa jos vode i time zalivam. Fikusi su poludeli od takve prihrane!

Definitivno svima preporucujem da prave kompost.