onekone citat:

Marcus od te price nema nista. Raspitao sam se oko takvog sadjena i ta teorija je probana jos pre dvadeset godina i nije urodila plodom. Ljudi kad su razgrtali nisu nasli bas nista

Mislim da je to netko probao modificirat sistem uzgoja u limenoj bačvi sa rupama sa strane. Dakle sistem je slijedeći: uzme se bačva i izbuši se dovoljno rupa sa strane. Na dno se stavi zemlja i onda se složi nešto krumpira. Tako se slaže naizmjenično. Krumpir kada proklija ide prema svijetlosti , odnosno kroz rupu. Kada kumpir dovoljno poraste tada se bačva niti ne vidi. Nakon cvatnje, možete bačvu izvrnut i imat ćete dovoljno krumpira bez oranja i kopanja a na malom prostoru.

P.S. Vidim da nikog ne zanima metoda uzgoja krumpira u travi. Ja se upravo spremam da i ovu sezonu uživam u ovoj metodi i super ukusnim krumpirima.

Ne oni su probali saditi u malim kanalima i zagrtali su isto kao sto je Marcus opisao .kanali su bili pola metra dubine i onda su polako zagrtali kako je krompir nicao.Od gore iznad kanala su ogradjivali sa daskama. Probajte ali njihova teorija nije bila funkcionalna (nisu nasli bas nista)

Jedne godine sam, pored dva jutra gladiola, posadio i jedno povece parce krompira.

Kako su gladiole okupirale celu moju paznju, u jednom momentu sam zapustio krompir, pa ga je korov totalno preuzeo.

To je bilo neposredno kada je krompir procvetao.

Mislio sam da od njega nema nista...I digao sam ruke.

Medjutim, nakon nekog vremena jedna zena, koja je kod mene radila, pogledala je da li u korovu ima nesto od krompira.

Na nase zaprepascenje krompir je bio takav - kao nikad! Sve lepi, veliki zdravi prompiri..

Poslao sam zene da ga vade, a neki covek koji je prolazio tuda upita podsmejuci se kada je video onaj silan korov: "Jel krupan?"
Jedna od snasa mu spremno odgovori: "Pa onaj sto je velik taj je i krupan, a onaj to je sitan - e taj je malo manji!"

Ne postoji dzabe ona izreka: "Sto ludji seljak, to veci krompir!"

meni sinulo: a da se krompir posadi kao jagode u one "stupove" s otvorima ?
mislim da jedna biljka krumpira ima ograničenu rodnost , dakle potrebno je zasaditi više krumpira na manjem mjestu
autogume - s izrezima
staviš prvu i izrežeš 3-4 bočna otvora i tu smjestiš proklijali krumpir, natrpaš zemljon i staviš drugu gumu s 3-4 otvora i ponoviš ...
i kad potrošiš gume zaliješ
to bi moglo funkcionirati

kakve sjajne ideje, jedino estetika ode u out

kameni suhozid bi bio ljepši

Mislim da u ovom slucaju vise ima smisla to sto je malo jeo, da je to doprinelo izlecenju, e sad ne znam sta ima u zmijskom otrovu (na svu srecu) more bit bidne, more bit ne bidne to od toga

Ja mislim da su njega bolescu hteli da uplase i da ne pije, Zmija ima tako malu kolicinu otrova a u tom buretu je dejstvo otrova nestalo. Nezaboravite da je zmija i vodozemac pa se nije udavila vec napila i uginula.Onda mogu da predpostavim koja je jacina rakije bila.Pijanog ni besan pas nece da ujede i ni u rupu da upadne.

O paradajzu:

u vreme dok se mislilo da je otrovan, na istocnoj obali se neki tip obogatio idutji po seoskim vasarima i jedutji paradajz za opkladu. koliko se secam clanka izaslog Politici, to je bilo dvadesetih godina proslog veka.

A prvi recept za spremanje paradjaza koji se pojavio u americi (inace po broju vrsta ubedljivo najvetjem proizvodjachu paradajza danas) je otprilike glasio "ukus paradajza se moze UBITI ako se kuva 3 SATA ?!?!?!) u kljuchaloj vodi"

Inache u Velikom americhkom kuvaru, paradajz se pominje valjda tek u 5. ili 6. izdanju objavljenom tridesetih godina proslog veka.

Krompir je spasao Evropu od gladi , a sada ce verovatno spasiti od gladi Kinu, posto se radi veoma velika propaganda na njegovom usvajanju medju stanovnistvom.

Mislim da jos prica o krompiru nije zavrsena............

Jao, ludih ideja! Ovo za bacvu me je bas zagolicalo, jedino to mi zvuci izvodljivo. Mada ne znam ni nju gde bih stavila. Ne smem reci muzu, kakav je, donece mi bacvu u sred dnevnog boravka!
Vec u kuci gajim paradajz, papriku, suncokret, kukuruz...

mi ove godine testiramo sadnju krompira u crnim dzakovima za djubre... javimo da li je eksperiment uspeo za sada fotka predivnog cveta krompira...

eksperiment uspeo...nismo slikali...zaboravili.krompirice smo u slast pojeli i nastavljamo eksperiment i sledece godine,pa ce biti fotografija...

Oh, pa što niste slikali đzak i krompire, baš me interesuje, u zemlju si stavila ili u neki substrat?

zaboravili...trcali sto pre da ih pojedemo

na dno dzaka stavili malo slame,pa stajskog djubriva i na vrh sumski kompost(iz hrastove sume),sve ukupno 20 cm.visine.posadili krompirice i cekali da biljka izraste...a onda je ponovo zatrpavali skoro do samog vrha biljcica,ostavili samo par lisitica na vrhu i tako nekoliko puta...sve dok ima dzaka da se razmotava...
bili su slasni