JUNIPERUS VIRGINIANA, raste na sjeveru srednjeg zapada SAD,raste do 20 m, 8 m u širinu.
RAZMNOŽAVANJE: sjeme natopiti u vrućoj vodi iz pipe, staviti da se namače 6 h. Hladna stratifikacija 90 dana. Sijati u zemlju.
Ili, preskočiti umjetnu stratifikaciju i saditi u jesene u rasadne krevete, te zatim pokriti slamom, lišćem ili usitnjenom korom.



Ovo je sve teoretski, nemam osobna iskustva. Ako je tko sadio ovu vrstu, zamolio bih za par komentara. Što se tiče razmnožavanja i uspjevanja ove vrste u našim krajevima. Hvala

Imam iskustvo sa mojom, 20ak godina starom u vrtu. Kupljena kao veoma mala, 30ak cm, 'divlja' forma.Prvih 10 godina je veoma sporo rasla a narednih 10 je znatno ubrzala. Sada je oko 6 m. Prirodno se čisti od donjih grana, te poprima oblik drveta sa golim deblom i široko kupastom krošnjom. To nekima ne odgovara jer smatraju da tako gubi na dekorativnosti, a neki to smatraju korisnim jer u manjim vrtovima ispod mogu da uspevaju zimzelene i listopadne senoljubive vrste žbunova, zeljastih biljaka i pokrivača tla. Potpuno je otporna na hladnoću i sušu, kao i na pH zemljista. Ni zemljiste ne treba da je naročito plodno, bitno je da je dobro drenirano. Vrlo jednostavna vrsta za uzgoj. U Novom Sadu u dvoristima ima i primeraka preko 10m visine.

Ova vrsta je i meni izuzetno zanimljiva. Problem kod ovih juniperusa je sto su vecinom jako slični.
Naročito Juniperus virginiana i Juniperus scopulorum. A obe vrste dosta liče na divlju hoju (Juniperus excelsa). Ko mi otkrije pouzdan sistem determinacije ove tri vrste ima gajbu piva.

teško da će neko od nas to uspeti,pa čak i za gajbu piva,mada se ja u kleke i ne snalazim najbolje,ali će možda neko i da ti uzme tu gajbu...
pozdrav

a što se tiče iskustva sa semenom,dobro si uredio redosled,tako i uradi i to je to...

Jel moze mala pomoc kod prepoznavanja vrste. Nabavio sam reznice ovakvog juniperusa (kao na slici) i stavio ih u vodu da se ozile. Da li sam dobro uradio? Koja je to zapravo vrsta?

drveni citat:

Ova vrsta je i meni izuzetno zanimljiva. Problem kod ovih juniperusa je sto su vecinom jako slični. Naročito Juniperus virginiana i Juniperus scopulorum. A obe vrste dosta liče na divlju hoju (Juniperus excelsa). Ko mi otkrije pouzdan sistem determinacije ove tri vrste ima gajbu piva.

Da li si možda primetio samonikle primerke Juniperus virginiane, na primer u blizini odraslih stabala?

Zanima me da li ova vrsta može da se naturalizuje u našoj kontinentalnoj klimi (konkretno u panonskoj, i nešto vlažnijoj klimi po obodu panonskog basena), budući da joj je prirodno stanište u veoma sličnoj klimi na srednjem zapadu SAD. Ovde ima nešto drveća ove vrste po starijim dvorištima i parkićima, ali nisam primetio samonikle u blizini starijih stabala. Acer negundo je takođe drvo iz tih krajeva a on je mislim potpuno odomaćen ovde ...

Može. Primetio sam, čak sam i sačuvao jedan primerak uzet pod komšijskom virginianom i preneo ga na selo.
Ali izgleda da seme ove vrste jako sporo niče. Ni blizu kao Acer negundo. Negde sa pročitao da je po klijavosti slično semenu tise i da može godinama ležati u zemlji dok ne proklija.

E, hvala ti za odgovor. To je onda odlična stvar, verovatno da su dosta retki četinari koji mogu da se naturalizuju u Vojvodini. Ne znam da li da pokušam da napravim šumarak ove kleke... Čitao sam o njoj u USDA Forest Service Silvics Manual-u i još nekim njihovim publikacijama, prirodno se razmnožava tako što ptice konzumiraju bobice i izbacuju seme u bližoj okolini, često uz ograde ili mesta na kojima se zadržavaju, i takvo seme pohranjeno u tlu može proklijati najčešće za 2 godine u rano proleće, ili prvog narednog proleća ukoliko je prošlo stratifikaciju ... Izgleda da je veštačko dobijanje ove kleke iz semena komplikovano i dugo traje, možda je bolje iz reznica? Ili da odem u neki rasadnik i kupim sadnice?

Da li da pokušam sa ovom klekom ili možda sa nekom sličnom vrstom? I kakvo mesto bi im odgovaralo? U Deliblatskoj Peščari imam vikendicu sa Belim borovima, bagremom i običnom klekom, možda bi neki proplanak poslužio za virginianu... Ako se kontroliše bagrem nema neke konkurencije, ali opet to je dosta suvo zemljište, možda bi rasle jako sporo a možda se ne bi ni primile?

Probaj sa virdžinijanom. Na internetu stoji sa podnosi široku amplitudu klimatskih i zemljišnih uslova od sušnih do vlažnih staništa. Osim virdžinijane ja bih probao i Cupressus arizonicu. I većina borova dobro uspeva na suvom zemljištu. Od unesenih vrsta u Deliblatskoj Peščari odlične rezultate su pokazali Pinus jeffreyi i Pinus banksiana.
Reznicama ide lako, sa semenom ćeš se načekati.

Poz ljudi , i ovo ima u aresenalu cetinara oko moje zgrade , jel ovo arizonica ? Ako nije , koje je ovo drvo ? imam slikanu grancicu i iz blizine , evo linka ...http://s1221.photobucket.com/albums/dd480/predrag78/arizonica/

s1221.photobucket.com/...arizonica/
Nece onako da kopira link , evo ga ovde ....

Tesko je reci da li je Cupressus arizonica ili Cupressus glabra: razlika je u kori (arizonika ima sivlju i grublju koru, glabra ima koru koja podseca na koru belog bora (Pinus sylvestris) a obicna arizonika ima i malo zelenije iglice.

Slikacu onda jos slika sutra radi determinacije , hvala Zmijobore

Ovo ni jedno nije Cupressus arizonica i oba drveta mi liče na Juniperus virginianu (ili neki drugi juniperus).