Nije ni meni jasno sobzirom da smo prošle godine činimi se bonsai master je lepo opisivao o vrstama koje imaju jako korenje i mnogo toga da se ne ponavljam na temi o razmnožavanju ITD Pronadji to pa pročitaj ,!!!

Pozdrav vojvoda.
Da li si imao već iskustva kalemljenja na podlogu A.Platanoides sa kultivarima A.jap.( što je jako zanimljivo). Znam da obično na tu podlogu idu vrtni kultivari platanoidesa kao"Schwedleri", "Variegatum" i drugi, dosta lagano kalemljenjem u procjep ili englesk spoj.
Na koji način tih 1000 komada ćeš kalemiti,čitao sam da je poželjno plemenke uzeti nešto ranije te držati na hladno oko 0 stepeni zbog boljeg prijema.

Da, ostao nam je Nenad bez odogora na ovo zanimljivo pitanje.
Ja imam bibliju rasadničarstva na enleskom i nigdje se ne spominje varijanta koju je ovdje spomenio vojvoda....osim ako se nešto nismo razumjeli.

što se tiće uzimanja plemki, koliko sam ja čitao najbolja varijata je uzeti ih odmah čim podne lišće i držati ih u vlažnom pijesku u hladnoj i mračnoj prostoriji. tako navodno zadržavaju neke elemente koji se postupno povlače s hladnoćom koje mogu utjecati na kvalitetu i % primanja cijepa.

Za japanski javor najbolja je podloga A.palmatum.Kompatibilan je i sa A.japonicum,ali ne i sa A.buergerianum.
Skupljanje sjemena se vrsi u jesen kada krilca sjemenki pocnu dobivati smedju boju.Sjeme se ocisti i tretita vrucom vodom.Pozeljno je sjeme namociti u fungicid-previkur ili kaptan.Zatim se stavi u vlaznu smjesu treseta i pjeska u plasticnu vrecicu koja se moze zatvoriti i drzi u frizideru oko 60-70 dana na temp 0-5 stepeni.Redovito pregledati,kad je 10%sjemenki isklijalo,posaditi u saksije ili...sjeme po pravilu ide na dubinu koja je otprilike dva puta veca nego velicina sjemenke.Redovito zalijevati do nicanja,u prvih sest mjeseci,pa i godinu, obezbijediti 50%zasjenjenosti za sijance.Za kalemljenje se koristi podloga stara 1-2 godine,obicno debljine 6 mm.
Plemka mora biti u stanju mirovanja-dormancije.Obicno se plemka ubere i cuva u frizideru na 0 stepeni oko 2 mjeseca do kalemljenja(plemka se tretira fungicidom,zamota u vlazan kuhinjski papir i stavi u plasticnu vrecicu,obavezno se oznaci naziv varijeteta).U zavisnosti koji nacin kalemljenja koristimo(za jap.javor to moze biti postrano kalemljenje,kalemljenje u procjep,omega kalemljenje isl.)razlikuju se i potrebe u debljini podloge i plemke.Najbitnije je da kambiji podloge i plemke budu u kontaktu na najmanje 2 mjesta-inace kod javora je veoma tanak sloj kambija,pa prilikom kalemljenja treba koristiti sto kvalitetniji pribor,da se tkivo ne gnjeci i ostecuje.Mjesto spoja treba dodatno vezati gumicom za kalemljenje koju nije potrebno kasnije skidati,jer s vremenom sama popuca.

Hvala aloha,sve je jasno iako je meni zanimljiva mogućnost kalemljenja na podlogu A.platanoides (mada mislim da nije kompatibilan sa A.japonicum) s obzirom da je teže doći do sjemena A.palmatum.

aloha je rekao kako to ide po ps-u s tim što postoji način za razmnožavanje acer palmatuma gotovo u svakom mjesecu u godini, ne mora se nužno primjenjivati cijepljenje.

znaš izudine da nekima nije problem doći do sjemena acer palmatuma.
ako si u potrebi javi se na pp

A.palmatum jeste kompatibilan sa A.japonicum....Naravno da postoje i drugaciji nacini razmnozavanja za A.palmatum:reznice,mikropropagacija,kalemljenje na pupoljak ili ljetno kalemljenje.
IZUDIN:tebe mozda vise zanima stvaranje novih kultivara??Mada,kod A.palmatum je vrlo tesko dobiti nesto sto vec ne postoji.Selekcija sijanaca je jedan vid dobijanja novih kultivara,a hibridizacija drugi.Naravno,prije selekcije sijanaca moras iskljuciti nepostojane osobine tj.osobine koje su rezultat djelovanja vanjskih faktora kao npr.klima.

Hvala savoy i aloha slažem se sa vama.
Plemenke koj sam dobio moram iskoristiti sada, tako da mi ostaje zimsko kalemljenje, iako znam da se najbolji rezultati postižu ljeti postranim kalemljenjem na spoj u kontrolisanom prostoru sa visokom vlažnošću zraka gdje se i kod podloge i plemenke skida list .
Plemenke su pretežno novi kultivari na stariji od 3 godine(po običaju na našim prostorima bi se pojavili za 10 god) te prilika da ih ponovo dobijem vrlo mala.
Savoy da li znaš gdje bi mogao da pronađem Gunnera manicata,Rheum palmatum(Atrosanguineum) Rodgersia aesculifolia.

ako vec zelis biljke sa velikim listovima onda nadji neke koje su otpornije na klimatske uslove u tvom mjestu

Aloha imaš li neku prikladnu zamjenu .

Zdravo Savo, Izudine i ostali. Acer palmatum moze da sluzi kao podloga jer ne raste veliki i nema veliki koren. Moze i platanoides ali tada raste malo drugacije . Ja plemke jap. crvenolisnog javora uzimam odmah pre kalemljenja. Ne drzim ih u frizideru i ne stratifikujem pre kalemljenja . sadnice platanuma sadim u dvoriste u redove a odmah nakon kalemljenja vadim i kontejniram. ovo ne preporucujem svakom jer kalemarstvom se bavim vise od 25 godina i meni ide to veoma lako. Kalemi se u 3. mesecu sto zavisi od vremena . Moze i sredinom leta na list ili u septembru na spavajuci pupoljak. Ako zelite da plemka bude sto manja onda pribegavajte kalemljenju u 3. mesecu na 10 cm od korena vrata . Ako pak zelite da plemka brze raste onda je najbolje na list na visini od nekih 50 cm.
Ja nisam strucnjak za vrste i podvrste acera ili javora ali za kalemljenje sam sa mnogo vecim stazom.Inace kalemim skoro sve biljne vrste koje mogu da se kaleme. Pozdrav Nenad.

Slažem se da je iskustvo jako bitno,tj vještina koja se uči samo ponavljanjem bar što se tiče kalemljenja.Meni je jako zanimljva mogućnost kalemljenja kultivara A. palmatum i A.japonicum na podlogu A.Platanoides kao i razvoj takve biljke u pogledu bujnosti ,boje i oblika lista.

Acer japonicum i Acer palmatum se mogu uspešno kalemiti na:
1) Acer palmatum
2) Acer japonicum
3) Acer campestre (klen)
4) Acer rubrum ‚‚Bloodgood‚‚, ‚‚Ashi-Beni‚‚, ‚‚Buddi‚‚
Varijanta pod 4) daje zadovoljavajuće rezultate ali se retko izvodi.
Kalemljenje na Acer platanoides nema potrebe ni pokušavati, osim toga to nije gorski javor, već javor mleč, dok je Acer pseudoplatanus u stvari gorski javor. Za one koji su u dilemi kako ih razlikovati moram reći da kod mleča kad se odvoji lisna peteljka od grane pojavi se mlečni sok i onda nema zabune kod determinacije.
Osim toga i na Acer pseudoplatanus se kalemi ali samo njegovi kultivari od kojih izdvajam samo Acer pseudoplatanus ‚‚Leopoldi‚‚ koji se može okalemiti i na mleč okuliranjem krajem avgusta ili početkom septembra sa visokim procentom prijema.
Ne retko se dešava da se kalemljenjem različitih rodova javora između sebe dobiju čak i dobri početni rezultati , ali se nakon nekoliko godina javi odložena inkopatibilnost i dođe do propadanja kalema, ili se dese različite promene u habitusu, te se dobiju biljke koje ne odgovaraju nameni.
Posebne probleme prave određeni kultivari koji na izvornoj podlozi imaju vrlo loš procenat prijema kao što je slučaj sa Acer plataniodes ‚‚Crimson King‚‚ i kad je prijem 20% moraš biti prezadovoljan.

Svakako je lijepo čuti struku , hvala Miodrag 22 .
No šta će reći praksa vidjeti cu ove godine , ogledno sam izvršio kalemljenje na svim podlogama iz roda javora sa plemkama kultivara A.palmatum gdje sam koristio tri metode kalemljenja sveukupno oko 200 sadnica.
Moram priznati da sam iznenađen( i uvređen ) tako lošim prijemom kultivara A. "Crimson King" prošlogodišnje kalemljenje od 10 sadnica 2 se nisu primila metodom engleski spoj,podloga A.platanoides.

Crimson King je posebna priča. Dešava se da prijem bude izuzetno visok što je u direktnoj vezi sa kompatibilnošću sa podlogom. Ako se seme uzima sa jednog stabla i prijem bude dobar, sledeće godine treba ponoviti uzimanje semena sa istog stabla , mada pitanje oplodnje i poreklo polena ne može u prirodi da se kontroliše. U ovom slučaju se rukovodi verovatnoćom što može a i ne mora da dovede do potpunog uspeha.
Nešto bolji prijem je kod proletnjeg kalemljenja mada ne mnogo, ali početnicima više prija okulacija kao tehnika, ali uspeh zavisi više od momenta kalemljenja nego od veštine kalemara. Po nekima kalemljenje treba izvesti rano , još krajem jula kako bi se pupoljak aktivirao i dao izvestan porast i do zime sazreo. Međutim za to se postavljaju određeni preduslovi koje hobisti ne mogu da obezbede:
- kalem grančice uzimati sa forsiranih stabala koja su redovno i žestoko orezana kako bi dala ranije zrele grančice sa krupnijim pupoljcima iz srednjeg dela grančice, jer vršni deo je nedozreo a bazalni nema dovoljno razvijenih pupoljaka
- onemogućiti apikalnu dominaciju prevršivanjem podloge
- defolijacija podloge iznad mesta kalemljenja

Sve ovo ima za cilj brzu aktivaciju okuliranog pupoljka. Naravno ovaj metod ima i svoje mane. Jedna od njih je da postoji mogućnost da nov mladar ne odrveni i da tokom zime propadne. Takav rizik zahteva da se kalemljenje izvede što pliže zemlji i izvrši zagrtanje i li se okulanti povade i prezime u trapu i u proleće ponovo posade.
Dobra strana ovog načina je u tome da se podloge na kojima kalemljenje nije uspelo mogu opet kalemiti do kraja avgusta ili čak sredine septembra dok traje jesenja mezgra ili u krajnjem slušaju na proleće nekom od varijanti spajanja.