Zdravo zlatiborac.
Pogresio sam u pisanju jer sam predhodno mnogo ranije pisao da je sosna bor a ne smrca . Nisam stigao da isparvim. Drveni je u pravu i to sto posto. Pa kada ovoliko zna zasto ne objasni nego ja mora da lupam.

Kedrovi se kaleme na borove i tu je tacka . A ko ne veruje neka udje na sajt www. samsebe sadovod.ru ili na www.greeninfo.ru ili pak na ruski pretrazivac www.jandex.ru i neka slobodno ukuca rec ,, privivka kedrova,, . Bas tako jer ce ga pretrazivac i pronaci ...

Necu vise da pisem gluposti a ocekujem od vas da napisete nesto sto je tacno.

Seme se ne skuplja bilo gde po kedrovim sumama kako neko rece nego za to postoje posebno odabrana stabla . Plantazno pod uticajem strucnjaka se sadnice gaje i kasnije sade.

Zap 666. Dobro poznajes Rusiju. Kazes ima i na Crnom moru . da ima ih u Sociju ... da nisi preko firme ,,Uzice putevi ,, tamo bio . Dobro poznajes materiju pa zato aj pomozi da nebih ja kako kaze drveni lupetao..


Pozdrav Nenad.

ha ha

Dobro si obavešten o ercovima.

Ja se stvarno ne razumem u kalemljenje i mislim da ću tek ovog proleća prvi put probati i to onaj hrast o kom sam pisao u temi o hrašću :o.

Ja samo mogu da potvrdim da su sibirski i korejski tj dalekoistočni kedar, kako su označeni u ruskoj terminologiji, ustvari borovi. to znam i moguće je da je to razlog zabune i nerazumevanja između tebe i drvenog :-)

nisam siguran ali mislim da pravih kerdova u rusiji nema mnogo koliko znam oko krima (sad da li je rusija ili nije :-) )

priča je da je ruski car kad su šveđani ili finci odbili ponudu rusa za izgradnju brodova jer nisu od kedra već od bora dekretom doneo odluku da se sibirski bor preimenuje u kedar.

To je priča koju sam čuo od Rusa ali nigde nisam našao neki pisani trag o tome a verovatno nisam ni trežio gde treba :-)

evo sa wikipedije na ruskom
ru.wikipedia.org/wiki/...0%B0%D1%8F

i sa engleske varijante

en.wikipedia.org/wiki/Pinus_cembra

čak i ovaj bor rusi zovu kedrom

Quote::

Сосна кедровая европейская Сосна́ ке́дровая европе́йская[1], или Сосна европейская, или Европейский кедр (лат. Pinus cembra) — хвойное дерево; вид рода Сосна (Pinus) семейства Сосновые (Pinaceae). Название[править | править код] Назван по аналогии с близкородственной сосной сибирской, которая в русском языке издавна называется кедром, хотя на самом деле оба эти дерева относятся к роду Сосна, а не Кедр , то есть являются более близкими родственниками сосны обыкновенной, чем настоящих кедров: ливанского, атласского или гималайского.

To je to prijatelju.

Pozdrav i svako dobro.

evo jps jednog linka za razjasnjenje

ru.wikipedia.org/wiki/...0%BD%D1%8B

Quote::

Кедровые сосны — условное наименование нескольких видов растений из подсекции Cembrae подрода Strobus рода Сосна (Pinus), семена (кедровые орехи) которых употребляются в пищу. В русском языке за ними закрепилось название «кедры», хотя они состоят только в отдалённом родстве с настоящими кедрами. Кроме того, семена кедровых сосен в строго научном смысле орехами не являются. К кедровым соснам относят следующие виды, произрастающие в Евразии: Pinus pumila — Сосна стланиковая, Pinus cembra — Сосна кедровая европейская, или Сосна европейская, или Европейский кедр, Pinus koraiensis — Корейский кедр, или Сосна корейская, или Кедровая сосна корейская, или Кедровая сосна маньчжурская, Pinus sibirica — Сосна сибирская кедровая, или Сосна сибирская, или Сибирский кедр. Кроме этих видов к подсекции Cembrae, отличительной особенностью которой являются нераскрывающиеся, опадающие целиком шишки, относится североамериканская Pinus albicaulis — Сосна белокорая, но она обычно не причисляется к кедровым. Следует также заметить, что съедобны семена всех видов сосен, однако большинство из них слишком мелки для сбора. В то же время в разных регионах мира в пищу употребляются семена многих видов сосны, среди которых Pinus pinea — Сосна пиния в южной Европе (семена используются в соусе песто), Pinus gerardiana — Сосна Джерарда в южной Азии, Pinus edulis — Сосна съедобная, или Сосна колорадская, и Pinus cembroides — Сосна мексиканская, или Сосна кедровидная в Северной Америке.

u prevodu kedrovo orasi - nisu ni kedrovi ni orasi :-)

Svaka ti cast prijatelju. Sad je mnogo jasnije . Ziv bio i veliki pozdrav.

Pinus sibirica je BOR a ne KEDAR. Pravim kedrovima pripadaju samo vrste roda Cedrus. Sve ostalo što se naziva kedrom je greška i kolokvijalizam. Vidite da se i Vojvoda zbunio pa ne razlikuje Cedruse od Pinusa. Kedrovi se nikad nisu kalemili na borove, niti će.
Dalje, Pinus sibirica pripada petoigličastim borovima i nije blizak crnom boru (koji je dvoigličast) već korejskom (P. koraiensis) i alpskom (P. cembra). Dosta autora ni ne razdvaja ove borove već ih tretira kao različite podvrste iste vrste. Ne znam šta Vojvoda misli kad kaže "zbog uzajamnog oprasivanja nastaju mnoge vrste" ali sibirski bor se spontano ne ukršta sa vrstama sa kojima prirodno raste u zajednici i tek su u laboratorijskim uslovima dobijeni križanci sibirskog i patuljastog bora.
I ovo šta Vojvoda kaže da u našim uslovima sibirski bor ne uspeva, naravno nije tačno. Kao što nije tačno ni da se sibirski bor kalemi na smrču. U ostalom, drugo se i ne može očekivati kad podatke uzima od crkvenih umesto od stručnih lica.

Sve je tako drveni :-)

samo sto Pinus sibiricu u Sibiru i celoj Rusiji niko ne zove borom (сосна) vec ga svi zovu kedrom :-)

a je li i Муника (Pinus heldreichii) petoiglicasti?

Munika (Pinus heldreichii) dvoigličasta poput crnog. Molika (Pinus peuce) je petoigličasta.

Drveni
Ne skupljam podatke preko svestenika nego citam sta rusi kazu o uzajamnom oprasivanju i kako nastaju raznorazni klonovi tog da kazem sibirskog bora koga oni jos uvek zovi sibirski kedar.
Ne umem da postavim link da procitas sta kaze strucnjak za biljke tj. dendrologiju Roman Polanski i Evgenij Fedotov. Ukucaj www.samsebesadovoid.ru pa slusaj sta kazu . Ili pak ukucaj www.jandex .ru pa onda ukucaj u prozorce privivka ili razmnozenie kedrov na sosni . Treba cirilicna slova ali njihov pretrazivac ,,cita,, i latinicu.

I zamolicu te da me javno ne vredjas jer ti ne prilici . Ako se razumes objasni onima koji zele da barem pokusaju nesto da saznaju i nauce. Ne licis mi na kvarnog coveka ali ne umes izgleda da postujes tudje misljenje .

Sve sto napisem tebi je smesno i nebulozno. Pa ajde rodjo objasni jer to ti je struka ......

Pozdrav

Kada se klikne na link ne otvara . Morate na svom pretrazivacu ukucati ove linkove i otvorice vam se .

Pozdrav

Evo me opet a ovo se odnosi na ovog strucnjaka koji ocigledno nezna odgovor pa pokusava na neki svoj nacin da objasni .

Rod familije pinaceae obuhvata samo [ 4 ] zimzelene cetinarske vrste . Tu spadaju :
Cedrus libani
Cedrus brevifolia
Cedrus atlantica
Cedrus deodara

Pinus cembra ili limba javlja s na Aljasci , Karpatima, Alpima i severu Rusije.
Pinus [ bor ] Pimus sibirica ili sibirski bor . Usled vekovnog ukrstanja sa drugim podvrstama iz roda Pinus moze se reci da sibirski bor nije nista drugo do sibirski kedar.
Pinus sibirica .Rupr-sibirski kedar kako ga nazivaju u Sovjetskom savezu je u stvari povrsta evropske limbe od koje se razlikuje vecim rastom. Stabla visoka do 40 metra i do 25 metra su cista bez grana . Starost i do 1000 godina .Kracim i debljim cetinama i duzim sisaricama [ sisarkama ] i krupnijim semenjem.oj evropi veoma cesto drvo dok je kod nas retko parkovdko drvo koje zahteva veliku potrebu za svetloscu.

Mislim da je nesto pojasnjeno moj rodjo. Preuzeto iz Dendrologije Branislava Jovanovica dr. inz. a knjiga je odavno stampana . Izdanje 1967 godine ..

Ima dosta napisano o sibirskom boru koga nazivaju sibirskim kedrom a koji je samo podvrsta evropske limbe ili cemprina ...

Pozdrav i slobodno pitaj nekog starijeg sumarskog inzenjera a jos bolje botanicara da li moze sib. kedar, evropska limba da s kaleme na bor i dobices odgovor . nemoj da se raspitujes kod ovih novokomponovanih ingenjera koji jos uvek ne razlikuju crni od belog bora ... Izvini . Licno sam pitao i covek mi je do tancina sve objasnio a i na slikama sam video kalem sib. kedra na podlogu crnog bora . najstariji biolog i botanicar u Srbiji Miletic Branko iz Paracina koji svake godine dolazi kod nas na jugu kada postoji manifestacija ,,Zelenicetu u pohode,,

Pozdrav svima .

Pozdrav svima .

Хвала

Quote::

Predeo u kome su otkrivena stabla munike (Pinus heldreichii Christ) se nalazi na Murtenici, u prevoju ]uletina u podno`ju vrhova Golo brdo (1376 m n.v.) i ^ukir (1431 m n.v.), koji su svojevrsni vidikovci prema Kokinom Brodu i severu Crne Gore. Dva stabla munike poznata su od ranije, od kojih je jedno stavqeno pod za{titu kao spomenik prirode (selo Seni{te). U ovom radu je opisano 10 stabala munike. [uma u kojoj su otkrivena stabla munike nalazi se iznad sela Negbine, na ju`noj padini, na nadmorskoj visini od 1330-1365 m. Fitocenolo{ki snimci uzeti u blizini stabala munike, pokazali su da se radi o degradiranoj me{ovitoj {umi crnog i belog bora, smr~e, jele i munike na kre~waku. [uma je jednodobna, sredwedobna, razre|ena, nepotpunog sklopa. U spratu drve}a dominira crni bor u dowem delu ju`ne padine (Tabela 1, fitocenolo{ki snimci 4, 5 i 6). U spratu `bunova koji je veoma bogat, na progalama veliku brojnost i pokrovnost ima kleka (Juniperus communis). Sprat zeqastih biqaka je veoma raznovrstan. Zna~ajna je vrsta Helleborus purpurascens, koja se vrlo retko sre}e u {umama sa munikom na kre~waku. Novootkrivena stabla munike su prete`no izdana~kog porekla. Iz jednog pawa izbijaju 2 do 5 novih stabala. Vitalnost ovih stabala ukazuje na dobro pre`ivqavawe ove vrste na ovom stani{tu. Sredwa visina stabala munike je 10 m, a sredwi pre~nik je oko 25 cm. Starost stabala je oko 90 godina. Kao pionirska vrsta u ovoj prosvetqenoj {umi sa crnim borom, munika mo`e da dostigne velike visine i pre~nike. Na to ukazuje stablo munike na osami impozantnih dimenzija, neposredno iznad sela Negbine. Mo`e se predpostaviti da je munika u pro{losti na Murtenici bila {ire raspostrawena. Zbog velikog zna~aja munike, kao tercijernog relikta i subendemita, mi{qewa smo da ovo stani{te na Murtenici, iznad sela Negbine, treba staviti pod za{titu. Osnovni ciq za{tite je o~uvawe biodiverziteta. Osnovna mera za{tite treba da bude stroga za{tita koja podrazumeva re`im za{tite I (prvog) stepena, bez bilo kakvih intervencija na stablima i u {umi.

Vojvoda citat:

I zamolicu te da me javno ne vredjas jer ti ne prilici . Ako se razumes objasni onima koji zele da barem pokusaju nesto da saznaju i nauce. Ne licis mi na kvarnog coveka ali ne umes izgleda da postujes tudje misljenje .

Vidi Vojvodo, ne možeš jednostavno da upadneš na temu i kažeš:
"Da razjasnimo neke stvari o kojima ovde pisete a nemaju veze svezom."
Znači to su tvoje reči - mi dakle pišemo nešto što nema veze sa vezom a ti ćeš sad da nam razjasniš neke stvari. Takav nastup je kao prvo drzak i uvredljiv pogotovo zato što niko od učesnika na temi nije pisao stvari koje nemaju veze s vezom.
I onda nakon takvog uvoda istreseš brdo netačnih informacija.

Vojvoda citat:

Rod familije pinaceae obuhvata samo [ 4 ] zimzelene cetinarske vrste . Tu spadaju : Cedrus libani Cedrus brevifolia Cedrus atlantica Cedrus deodara

Ne znam na koji rod misliš, pretpostavljamo na Cedrus ali ni u tom slučaju to šta si napisao nije tačno. Cedrusa ima samo dve vrste: Cedrus libani i Cedrus deodara dok su atlantica, brevifolia i stenocoma podvrste libanskog kedra.

Vojvoda citat:

Pinus cembra ili limba javlja s na Aljasci , Karpatima, Alpima i severu Rusije.

Ne.
Limba se prirodno javlja samo na Alpima i Karpatima i nešto malo je ima na slovačkim Tatrama blizu granice sa Poljskom. Nema je ni na Aljasci ni u severnoj Rusiji.

Vojvoda citat:

Usled vekovnog ukrstanja sa drugim podvrstama iz roda Pinus moze se reci da sibirski bor nije nista drugo do sibirski kedar.

Ovo je tek totalno nejasno. To što se pinus sibirica u Rusiji pogrešno naziva kedrom nema nikakve veze sa ukrštanjem.

Vojvoda citat:

Rupr-sibirski kedar kako ga nazivaju u Sovjetskom savezu je u stvari povrsta evropske limbe od koje se razlikuje vecim rastom. Stabla visoka do 40 metra i do 25 metra su cista bez grana . Starost i do 1000 godina .Kracim i debljim cetinama i duzim sisaricama [ sisarkama ] i krupnijim semenjem.oj evropi veoma cesto drvo dok je kod nas retko parkovdko drvo koje zahteva veliku potrebu za svetloscu. Mislim da je nesto pojasnjeno moj rodjo. Preuzeto iz Dendrologije Branislava Jovanovica dr. inz. a knjiga je odavno stampana . Izdanje 1967 godine .. Ima dosta napisano o sibirskom boru koga nazivaju sibirskim kedrom a koji je samo podvrsta evropske limbe ili cemprina ...

O tome da li je sibirski bor podvrsta limbe se mišljenja razilaze. Ne može se definitivno reći da jeste jer ih većina dendrologa odvajaju u posebne vrste. To sam već pisao.

Vojvoda citat:

Ne skupljam podatke preko svestenika nego citam sta rusi kazu o uzajamnom oprasivanju i kako nastaju raznorazni klonovi tog da kazem sibirskog bora koga oni jos uvek zovi sibirski kedar

Ne znam šta bih rekao Vojvodo. Ne želim da se raspravljam ali nakon ovakve tvrdnje postavlja se pitanje da li ti uopšte znaš šta je oprašivanje i šta iz njega nastaje i šta su klonovi i kako oni nastaju.
Ne znam iz kojih si knjiga učio ali 1967. je daleko i moj savet je da prelistaš nešto svežije.

Vazi . Poslusacu te . Pozdrav i neka ti je Srecna Nova godina . Da si ti meni ziv i zdrav i svako ti dobro porodici . Dokle god na ovom forumu ima nas koji poznaju i nepoznaju odredjenu materiju bice zanimljivo i medjusaobno cemo se dopunjavati u znanju. Ucicemo jedni od druge i medjusobno se dopunjavati..

Pozdravljam vas sve .