Boreč (Borago officinalis)

Kad bi se o biljkama pisalo samo na osnovu njihove lepote – o ovoj biljci ne bi bilo baš previše reči. “O ukusima ne vredi…”, ali da je neka lepota, nije. Cvet, gledan izbliza, jeste lep kao i kod većine drugih baštenskih biljaka, ali sve zajedno, ova biljka odaje utisak procvetalog korova.
Ali, ako joj priroda nije dala neku zanosnu lepotu, onda je bogato nagradila svim drugim osobinama koje sve zajedno čine da mi je ova biljka, nakon paradajza i bosiljka, najdraža i najvažnija u bašti.

Hrana: jede se i list i cvet. List se koristi u čorbama sa krompirom i ostalim zeljastim povrćem i nekako svima pojača ukus. Cvet se može jesti i neprerađen u nekoj salati (npr. sa paradajzom) i ima rezak ukus, kao da ste nekoliko puta pojačali ukus peršuna.

Lekovita svojstva: od sušenog cveta ove biljke se kuva čaj (standardno, jedna kašika sušene mase se prelije sa 2dl ključale vode, ostavi 20-30minuta i lagano pije). Pije se jenom u par dana i koristi kao izuzetno uspešan diuretik. Ali oprez!, ne sme se preterati sa korišćenjem i uglavnom svi navode da ga treba koristiti pod kontrolom lekara. Direktno smanjuje količinu nakupljene tečnosti u organizmu, a indirektno obara krvni pritisak.

Uticaj na druge biljke: izuzetan! Uspešno štiti kupusnjače od leptira kupusara i drugih letećih zlikovaca svojim cvetom koji na sebe privlači štetočine. Neki izvori navode da je na podrucju Centralne evrope upotreba repelenata smanjena za više od 30% od kako se kao zaštitar kupusnjača koristi ova biljka (sade se 4 biljke na 1ar).
Ono što je, barem meni, najvažnije i potpuno fascinantno, to je uticaj ove biljke na pradajz. Ova biljka svakoj sorti paradajza PROMENI UKUS! Ranije sam samo čitao o tome, a poslednje dve godine mogu i da potvrdim iz ličnog iskustva, blizina ove biljke ne samo da pojača rast i razvoj paradajza, vec mu i ukus promeni i to (opet ono “o ukusima…”) na bolje. Mislio sam da mi od Persimona nema lepšeg paradajza dok nisam probao Persimon koji je rastao u blizini boreča. E pa ako od lepšeg može lepše, to je valjda ovo.

Emotivna svojstva (?!?)
U vreme Romea i Julije, boreč je korišćen za svojevrsnu „signalizaciju“ medju mladima tadašnje Italije. Naime, mlade (a verovatno i manje mlade) dame su prolazeći kraj gizdavih junaka koji su se upravo vratili iz ove ili one bitke protiv nevernika/aždaja/stoglavihnemani,... nekako „slučajno“ ispuštale svoje maramice. Kad bi sretni kavaljer podigao maramicu, bacio bi diskretni pogled u nju (ne, nisu se koristile kao današnje maramice ), i ako bi se u maramici nalazio cvet boreča, to je bio nedvosmislen znak da je upravo on srećni izabranik „nespretne“ dame. Ma kome treba SMS i Internet kad ima boreč :D.

Ne traži apsolutno nikakvu negu i uspeva na svakoj vrsti zemljišta. Na jesen, iz čaura koje se nalaze ispod cveta, ispada seme koje je crno i prilično veliko. Na proleće – eto ga opet . Zato se savetuje da se sadi uz ograde i van delova koje ćete kultivirati.

p.s. na svim fotografijama sa neta koje sam vido, cvet ove biljke ima dosta tamno plavu boju, skoro indigo. kod mene u bašti, nikad nije bio tako tamne boje. ili se neko zaigrao u photoshopu ili ga ja ne hranim kako treba

Zanimljiva biljčica, hoće li biti uskoro semenki u SB prodavnici?

ne, povukao sam svoje artikle odande, ali to je vec neka druga tema

Manuse, svaka cast! Dobar tekst, detaljan, biljka zanimljiva...Jako interesantne stvari si napisao, narocito ovo o menjanju ukusa paradajza! Verovatno ce i mnogima koji gaje povrce biti od koristi i ono da borec stiti kupusnjace od leptira. Emotivna svojstva.
Vec neko vreme se mislim da otvorim ovu temu, ali drago mi je da si bas ti to uradio, jer imas biljku u svojoj basti, a ja je cak nikad nisam ni video.

a, evo i male dopune:
borra na latinskom znaci ostra dlaka ili pramen kose, pa odatle i borago officinalis.

Opreznost pri primeni ove biljke je najverovatnije potrebna zato sto list i cvet sadrze pirolizidinske alkaloide koji mogu da ostete jetru. Ali su
oni prisutni u vrlo maloj kolicini. Moguc je i kontaktni dermatitis.

Plod boraca se koristi za ekstrakciju ulja koje sadrzi omega-6 masnu kiselinu, γ-linolensku kiselinu. Nalazi primenu u terapiji atopijskog dermatitisa, i ublazavanju tegoba kod multiple skleroze, psorijaze, reumatoidnog artritisa...

Slicnu primenu ima i Oenothera biennis, jer i njeno seme sadrzi ovu masnu kiselinu. Da nema neko slucajno i ovu biljku?

Manuse, procitao sam i da joj cvetovi i listovi mirisu na krastavac. Istina?

Nisam primetio da cvet ima neki poseban miris. a da je dlakava - jeste bar 20 ljudi koje znam i koji su drzali u rukama ovu biljku, prosli su bez ikakvih promena na kozi, tako da prepostavljam da je ovaj dermatitis dosta redak.

A promena ukusa paradajza, e to treba probati pa poverovati, jednostavno neopisivo

Ево мог Бореча.

Ovo kako nikne slici na krastavac.

Никне веома брзо. Пре неки дан ујутро сам кренуо на посао и само супстрат био, што би рекли равна земља, и кад сам дошао предвече кући нисам могао веровати а биљка је већ била 1 цм изнад земље, запрепастио сам се. Расте као лудо. Ваљда сам дао све услове: квалитетан супстрат, топла и сунчана просторија, влаге, Славол прихрана. За неколико дана је исклијало из земље. Семе било један дан у раствору Славола са водом.

За којих 7-10 дана планирам да већи расад засадим у башту на отворено. Неће бити рано и хладно за биљке?

Da li je neko primetio, da li ga posecuju pcele?

Gde može da se nabavi seme?

Купиндо

HVALA......

Pozdrav sa Uba!

60 цм широк!


и још један..

A ja posejala u zemlju pored povrća! Pre deset dana: Nije nikao još. Pojma nema! Da li da izvadim seme pa da posejem u čaše u kući gde je toplo? A ne razumem se ni u te supstrate. Ko će bre sve to naučiti! Mora li baš taj slavol, ili kako god? Da idem u poljoapoteku da pitam?