Hvala, slike su od pre mesec dana, sada je to džungla :-)

Ovo sam nabavio iz rasadnika "Vrt zdravlja" i sada ću da čuvam seme kao što radim sa većinom biljaka. Da ne ispadne da ih reklamiram, imaju dobro seme ali znaju da ga pobrkaju. Imao sam par iznenadjenja ove godine :-)

Sve pohvale nikola,prelepa bašta,kod mene je takođe sve organskog porekla.
Ne koristim baš nikakve herbicide ,čak ni plavi kamen...kolko rodi,rodi,al je zdravo.

Hvala na ohrabrenju, i sve pohvale za vaš rad, Nikola. Krastavci sa slike su apsolutni hit

Hvala...
Puno zavisi od semena odnosno sorte, ne očekujte previše od komercijalnih semena jer su ona loša za organsko gajenje. Probajte da nadjete stare lokalne vrste i čuvajte seme od dobrih biljaka.

skoro godinu dana bez ijednog novog posta.... molim vas da nastavite s pričom

sandra kako je sada posle godinu dana? kakva su iskustva? kako si pripremila zemlju da prezimi prošle godine? šta si sadila? kako izgleda? gde si uzimala seme? daj koju fotkicu

krinka, šta ima novo? nikola, kako je kod tebe?

moja bašta je uokvirena stablima lešnika od oko deset metara visine s jedne strane i bagremarom s druge strane. zemlja nije obrađivana sigurno pet godina unazad ali zaostala špargla i dalje izbija :)... po sredini bašte je par voćaka od kojih neke treba izvaditi jer su potpuno suve i jedna velika smokva koja ovog proleća nije imala niti jednog lista na sebi. smrzla se jadna na onih -17 zimus... mislim se da sačekam malo da vidim da li će se oporaviti...ako ne, za ogrev :/

računam da mi ove godine nema ništa od sadnje ali bar da pripremim zemlju za sledeću sezonu. dvorište je veliko tako da ima dosta trave da se kosi za kompost i dok se orežu lešnici (oko 40 stabala) biće dosta malča da se pokrije zemlja... da li da je preorem i usitnim tamo negde pred kraj oktobra? da izmrzne ...

pišite pls

Pozdrav svim zaljubljenicima basti, narocito bio, organskih ili kako god, ove godine sam krenula u "operaciju" moja bio basta, pa bih zelela da podelim svoje iskustvo sa vama i da da vas zatrazim za pomoc oko odredjenih stvari.
Basta se nalazi u prigradskom naselju, prolaze automobili ali ne toliko ucestalo. Zasticena ja sa jedne strane sa cempresima i sa druge strane kucom, male je povrsine ali za moju zanimaciju dovoljna.
U basti se nalaze jedan cokot vinove loze, smokva, posadila maline ove godine kao i jagode i jednu krusku tikvicu, to je od voca.
Povrce, posto sam kasnila sa obradom zemlje a kasnije saznala da ne trebe da se ore ili asovi, ja sam je uzasovila( pre toga je bila trava, pirevina, ona siroka trava, maslacak, loboda, i na pojedinim delovima kopriva) i ustanovila da je puna kisnih glista, koje su kasnije privukle valjda krticu i sada ne znam sta cu sa njom!
Sve sto sam posadila uspeva polako, jedino nije uspeo luk crni, napala ga je muva odmah kad je nikao, prskala sam sa fermetisanim ekstaktom belog luka, sipala secer sa strane i postavljala sarene posudice sa vodom i deterdzentom za posudje i pokrivala sa agrotekstilom, muve su otisle ali je dosao lukov moljac ( braun larva iz koje izlaze crvici i prave izgrizene tunele na kukovici i tada sam procitala da treba da pocupam sve da se ne bi jos vise zemljiste zarazilo, sto sam i uradla. Ostavila sam par komada eto tako, da vidim sta ce biti, kada sam ih izvadila nakon mesec dana lukovica je bila sasvim zdrava !?
Probrem sa paradajzom je bio sledeci, posejala ga u rasadu, lepo je nikao, napredovao, kad sam ga presadjivala posadila da duboko, zalila koprivom, i onda samo jedno jutro listovi su dobili braun neku pegavost izmedju lisnih zilica list poceo da zuti od vrha ka peteljci. Ne znajuci sta je da li je plamenjaca, mozaik ili nesto drugo, otkinula sam obolele listove i prskala sa rastavicem i obranim mlekom. Paradajz je peziveo napreduje ima plodove, prskala sam ga jos jednom sa razredjenim tecnim djubrivom od koprive.

Sada trenutno imam problema sa buvacem izbusio mi je kupus, prskam sa pelinom, malo suzbija ali ga jos uvek ima. I sa krticom ne znam sta cu, naprevila je milion krticnjaka, probacu ovih dana da u rupe nabacam cenove belog luka!!!!
Krompir je posebma prica, Cima je narasla do metar i po, bez zezanja, ono je strasno, da li je seme ili sta vec ja ne znam. samo moram da ga kolim ko paradajz, nisam jos, ali sam ga povezala nekako sa kanapom!!!!! Sta ce biti u zamlji verovatno nista!!! krumpirove zlatice nemam, bar nesto
Sve ostalo je ok, da malcirala sam sa slamom gotovo sve, i nista od ovoga ne bih znala da nije bilo prvenstveno knjige Bio-vrt od Marie Luise Kreuter, ovog divnog sajta Svet biljaka, i svih dobrih ljudi koji su podelili svoja iskustva sa nama, ja se nadam da sam bar malo doprinela ovako neuka.
Sada sam trenutno u potrazi za semenom ili lukovicama starih sorti luka i bilo kog drugog povrca jer verujem da ovi danasnji hibridi su napravljeni da privlace stetocine! Tako ako neko zna gde se mogu naci stara semena podelite!!!

evo i nekih slika:

Steta sto niko vise ne pise, bilo je poucno.

Sta bi ovde zasto vise niko nista skoro nije napisao.

Moja prva poruka iz tudjina u kojoj pokusavam da uzgajim organsko povrce za sopstvene potrebe. Ajte ljudi budite se iz zimskog sna.

SunyDi citat:

Sta bi ovde zasto vise niko nista skoro nije napisao. Moja prva poruka iz tudjina u kojoj pokusavam da uzgajim organsko povrce za sopstvene potrebe. Ajte ljudi budite se iz zimskog sna.

Pa ovaj forum, iako izvrstan, bas i nije poznat po organskoj poljoprivredi!

To si u pravu prijatelju Zoki.
Niko nigde ne spomenu koprivu i vrbu u organskoj proizvodnji. Mogu romane da napisem o nacinima i primeni tih jedinih prirodnih preparata u vocarstvu i povrtarstvu. Koliko jos nacina ima kako bi na lak nacin dosli do organskog djubriva bez primesa uree zivotinjskog porekla . Lisni, sumski, recni i barski treset pomesan za zelenom masom raznih nezrelih trava uz dodatak veoma male kolicine negasenog kreca . Ima dosta da se pise samo neznam za koju svrhu to da pisem kada mnogi samo pitaju a pojma nemaju sta je organska proizvodnja . Pod ovim pojmom ima dosta toga da se napise i da jedni od drugih naucimo mnogo. A trebace nam .. Evropa je zarazena , pricali ili ne videcete . Sreca nasa sto smo siromasna zemlaj pa se godinama unazad nije nista bacalo u zemlju i na zemlju od hemikalija . Bolje biti siroma al zdrav.jel tako drugari moji.
Pozdrav

Pozdrav
evo ja vam mogu reći svoje iskustvo, koje zaokružuje tačno godinu dana i u kojem mogu da vam pobrojim samo greške jer sam krenula od nule sa nimalo znanja, gde sam imala milion pitanja i ni jedan odgovor.
Prvo kao što je Vojvoda rekao morate znati šta hoćete, da li svoju proizvodnju organizujete da ona bude organska, biodinamička ili permakultura ( ako u nekoj izjavi pogešim molim vas da me ispravite , vi koji znate više i vi koji mozete da nam date savet na osnovu vašeg iskustva). Nakon nekoliko iščitanih knjiga nekako mi je najviše prirastla srcu permakultura. Sada sam trenutno u potrazi za što zapustenijom parcelom zemlje na kojoj bi htela gajiti povrće i voće za moju porodicu. A do sada, unazad godinu dana sam gajila povrće na površini od oko 50 metara kvadratnih.
Znači pričamo o greškama: prva, ašovljenje zemlje, preoravanje, izoravanje itd. Zbog uništavanja kišnih glisti koje su veoma korisne u zemlji jer je prerađuju, rahle. Uništavaju se mikroorganizmi i svi ostali koji žive u toj zemlji, da li bi se nama svidelo kada bi našu kuću okrenuli naopačke!!! Jedino što koristim za rahlenje je alatka pod imenom tornado kultivator, izgled mozete naći na netu, youtube, srećom komšija je bravar pa mi je napravio i mora biti od jakog materijala da se zupci ne bi izvijali!
Sledeće popularno malč ili ti na naški pokrov, pokrivač, nigde u prirodi nećete naći zemlju koja je ogoljena a da je plodna, ovom prilikom misleći na samu prirodu, netaknutu, svugde biljke i zivotinje rastu u simbiozi stvarajući tako balansiranu sredinu za svoj život. A onda sledi greška: ja uzašovim zemlju, posadim luk i ostavim zemlju totalno ne pokrivenu (bez obzira što je pord luka sađena šasgarepa), lukaova muva leti negde aprilom sredinom, leze jajašca na zemlju pored luka, larva ulazi u luk i gotovo!!! Također veoma vazno za pokrov je da zadržava vlagu tako da nemorate svaki dan da zalivate pri čemu i ne ispirate zemljište. Jedina mana pokrovu je puž koji ga obožava, tu stanuje lepo mu toplo, vlažno. Pokrova ne smete stavljati previše i ne sme da bude pre sitan. Meni je bila nepoznanica na početku kako ce biljka iz semena uopšte nići pa sam se plašila da stavljam na početku, ove godine sam posadila Šargarepu sa rotkvicom (ona prvenstveno služi da označi red gde je šargarepa, ne može da joj škodi bar tako kažu, videćemo) i odmah sam pokrila sa slamom, pa videćemo šta će se izroditi!
Znači zemlja, pokrov, voda, da voda, pošto živim u gradu jedino što imam je gradsku hlorisanu vodu, ko ima izvorsku rešio je problem, može se sakupljati i kišnica ali je preko sušnih godina nema dovoljno. Ove godine sam napravila patent, u bure gde mi stoji voda stavila sam jednu lopatu zeolita, od muža sam ukrala dva velika magneta od autozvučnika oktenuti ih jedan prema drugom da se privlače i staviti zmeđu dve metala veličine creva da drže sve fiksno i da može crevo proći, To se zove magnetiziranje vode i trebalobi doprineti da ima manje hlora u istoj.
Od prihrana sam koristila tečno đubre od koprive, za prskanje preslicu, pelin i obrano mleko. Prošle godine mi je sve otišlo preterano u list, i krompir i paradajz i paprika, zbog čega ne znam. Ove godine sam počela setvu po setvenom kalendaru Marie Thun. Mogu se pohvaliti da mi je u vrt došla bubamara i to naša domaća sa sedam tačaka ( posadila sam ladolež kažu da njega obožava izgleda da je tačno,) Došle su i stenice i neke crne bube velike što žive u zemlji, imam milione nekih malih paukova što se sunčaju kad ugreje sunce. Imam guštera, po koju žabu pored vode i moju ljubimicu krticu (ubiće me ovi što vode rat protiv nje) al ja vam garantujem da je to jedna veoma pametna životinja, mi imamo potpisan mirovni ugovor ona doslovno rahli zemlju između redova biljki,( samo mi se jedne paprika osušila verovato prolazi kanal ispod korenja) a ja je ne diram. Sadim suncokret da ptice preko zime imaju da se prehrane bar malo. Jedan deo bašte je određen za samonikle i planinske biljke, rusa, virak, planinski čubar, kopriva, pelin, potentila, crveni zdravac, visibaba, jaglac, sumska jagoda. Od začinskih biljaka imam majčinu dušicu, matičnjak, bosiljak vlašac, pelin, lavandu, žalfiju, kamilicu, buhač, borač i od cveća kadificu, dragoljub, ladolež. Probaću da uzgojim rabarbaru, imam seme, prosle godine mi nije niklo i pobacala sam malo facelije da dođu pčele i bele deteline.

I to je otprilike to ako sam nekome imalo pomogla biće mi drago i molim sve ostale koji imaju i znaju šta da kažu da doslovce napišu iz svog iskustva kao uzgajau biljke i odnose se prema insektima i životinjama.

Veoma lepo Maji,

i na izgled prava permakultura. I ja sam pocetnik i jako volim malc. Moja iskustva se poklapaju sa tvojim - postoje i primenjuju se razlicite vrste malca.Ja jako volim haos u basti, korov svuda po paradajzu a pogotovo luku! Najbolji i najukusniji luk bio je u korovu prve godine kada je korov bio preko 2 metra. Bila je velika susa a moj luk je lepo rastao u senci i imao je neverovatan ukus.

Pozdrav

Ah da sadim i luk u malc ali tako da arpadzik samo zabodem u malc da koren samo malo udje u zemlju.

Pozdrav Biodinamika,
Da mnogo mi se svidja ovo haos u basti, i mogu smo zamisliti kakv je bio okus luka, ovi danasnji su svi neki opori ostavljaju neki metalan okus. Prosle jeseni sam i ja stavila apadzik u zemlju i ostavila ga da se ukorovi sa slamom jedva cekam da osetim kakav ce biti, dobar je do sada!
Da pricamo o sargarepi, prosle godine sam je sadila sa lukom, koji sam pocupala jer ga je napala muva. Takodjer ju je napala muva bila je sva izbusena, ali nije trunula mogla se je jesti. Verujem da sam napravila gresku jer sam gnojila sa stajskim djubrivom (kazu da ne sme, isto vazi i za luk). Negde sam procitala da je sargarepa indikator kvalitete zemljista ako je ona slatka i nema zemljani okus onda je zemljiste dobro. Takodjer vrh sargarepe bi uvek trebao da bude pod zemljom nikako da ne dobije onu zelenu boju pri vrhu i treba je saditi na prozracnom mestu, akod mene je bila pored betonske ograde tako da verujem da je i to bila greska.
Kada se bavimo bastom trebalo bi uociti kao ona izgleda, koje samonikle biljke rastu u njoj jer one su indikatori zemljista i govore nam kakvo nam je zemljiste. Da li je bogato azotom (biljke indikatori: miskinja, kopriva..), da li je zbijeno, glinovito (kamilica, palamida, maslacak...), itd. Lista i opis biljaka moze da se nadje na netu.
Sto se paradajza tice otisao je sav u stabljiku, da li zato sto sam ga previse mozda zalivala sa tecnim djubrivom od koprive! Procitala sam da bi trebalo da se zaliva sa razmucenim pepelom u vodi, jer je pepeo prirodno kalijumovo djubrivo, verovatno dobro za razvoj ploda. Ne zalivati hladnom vodom po vrucim danima, koristiti uslajalu vodu i malc da bi se vlaga zadrzavala sto duze i ne zalivati prskajuci po listovima jer to doprinosi stvaranju gljivica. Ako dodje do gljivicnog oboljenja prskati sa obranim mlekom ili pripravkom od preslice.
Ako se jos cega setim pisem, zamolila bih Vojvodu da nam objasni kako pravi pripravak od vrbe i za sta ga koristi!!
Pozdrav!

Koristi se sirovo mleko.

Kada se uroni u taj svet onda se otkriva citav niz procesa i ritmova u zivucem svetu ili Bio Dinamika! I tu se onda pocinje sa otkrivanjem cudesne lepote.