Tu ima puno stvari koje treba znati za odredjene vrste ali nije naročito komplikovano. Seme paradajza se uzima od biljke zdrave, bujne, koja obilno cveta i plodonosi. pravilnih plodova za odredjenu sortu, najmanje sa desetak biljaka zbog genetske raznovrsnosti. Paradajz se ostavi da potpuno dozri a zatim se seme sa pulpom vadi i ostavlja da provri nekoliko dana, zatim se ispira i brzo suši u hladu na promaji. Potpuno suvo se pakuje u tamne hermetičke posude i čuva na stalnoj temperaturi. Zadržava klijavost oko 6 godina.

Znači, treba da primetim koji strukovi rađaju najlepše paradajze, od najlepših izaberem najlepše, ne pustim nikom da ih ubere i pojede...već skroz da se zacrvene na stablu. Onda to sa buđavljenjem, ispiranjem i sušenjem... to ima 'slika-po-slika' u knjizi. U bašti imam samo jabučara, tako da nije bilo mešanja, a ni komšijski paradajzi nisu jako blizu. Hvala Nikola! Rezultati će se znati na proleće!

Ovo mi je prva poruka na bilo kom forumu u životu pa oprostite unapred zbog potencijalnih tehničkih gluposti.
Izuzetno mi se dopada pristup sa ograničenim i prilagođenim organičarenjem koji i sam u nekom vidu primenjujem. Mi sa Balkana smo prokleto nedisciplinovani i inovativni.
Paradajz se u našim uslovima izuzetno retko oprašuje polenom sa drugog cveta čak i iste biljke jer do oplodnje dolazi uz pomoć vibracija (vetar i insekti) pre otvaranja čašice cveta. Da bi neoprašen tučak bio izložen stranom polenu potrebni su prilično ekstremni uslovi kao jaka vrućina uz sušu ili granična hladnoća sa vlagom. Te činjenice su dobro poznate proizvođačima hibridnog semena, ali ne trube baš previše o tome. Znači osim semenki iz prvog grozda sve ostale imaju gene koji 100% potiču od matične biljke. Ili bar 99,9. Glavni problem za prikupljanje svog semena je u tome kakvi su ti geni. Ako se sastoje od 2 skoro istovetne garniture kao kod sorti ili starih hibrida OK. Ali ako je u pitanju biljka F1 ili "poboljšani" stari hibrid iduće godine će biti svega.
Ja za kasni paradajz koristim zabušantsku metodu bez skupljanja semena, rasada i ostalih zamajavanja. Krajem leta obično imam perjod od nekoliko nedelja sa ograničenim količinama vode za zalivanje te paradajz u punom rodu ubrzano sazreva pa se i ne stigne obrati sve na vreme. Prezrele plodove koji nisu napadnuti nekim crvima i bubama jednostavno uberem i spustim na sunčano mesto na leji malo iznad stabljike, koliko da poništim efekat kotrljanja i spiranja. Vrenje i sušenje se obavi na licu mesta u plodu. Buđ koja se eventualno (retko) pojavi nije štetna za biljke. Upravo sprečava da se zapate druge daleko štetnije gljive, plamenjača i sl. Ujesen, dok je zemlja još relativno suva, sipam 1-2 cm debeo sloj zgorelog i prosejanog kozijeg đubreta i duboko razrahlim. Ne organski, nego onako žešće. Znači dugačka vila do balčaka i kružni pokret koji umešava đubre i seme u zemlju. Ako je baš kaljavo ne muljam blato nego samo sipam đubre ali to nije dobro.
Krajem zime ako ima, a imalo je, snega pospem sa veoma malo pepela 500-700gr na 10 kvadrata da se sve brže otopi i prosuši. Ne valja puno pepela jer onda dugo ostaje vlažno. Kad je površina prosušena pospem još jedan tanji sloj zgorelog đubreta. Rahljenje u 2-3 navrata, prvo pliće a onda puna dubina. Nikako i nikad ne gazim po lejama. Pirevinu i sitan korov čupam ali kad polovinom aprila krene pepeljuga-divlja loboda nju ostavljam jer odlično i pravovremeno štiti mlade biljke paradajza od kasnog mraza, vetra i sunca. Ako i kad pardajz nikne pa dok ne dosegne visinu od 6-7 cm ne čupam ništa. Tad je loboda visine oko 15-20 cm i leti van. Vrhovi i mlado lišće u čorbu i varivo, a ostatkom obradujem koze. Sačekate još 3-4 nedelje i proredite usev.
Ovaj metod odlično uspeva kod svih čeri sorti, goveđeg srca, nešto slabije ali zadovoljavajuće kod jabučara. Sorte sa malo semena (pre svega šlivar, neke rane i industrijske) nisu podesne. Čak i ako ne uspe, skinuli ste lobodu i imate obrađenu leju.

Dobrodošao Gosn Amarant, interesantan sistem.
Zašto semenke iz prvog grozda nisu pouzdane?
Ja takodje ostavljam poneku biljku čerija koji niče posvuda.

Prvi grozd cveta u vreme kad su dnevne oscilacije temperature dovoljno velike da mogu izazvati prevremeno otvaranje i oslobađanje tučka pre oprašivanja. Tada može doći do stranooplodnje što samo po sebi ne mora biti loše.

Ipak ako ste kolekcionar sorti i veliki probač kao ja, a sve to radite na relativno malom i neizolovanom prostoru, ta pojava baš i nije poželjna.

Još nešto. Ako ostavimo prve plodove da ugnjile na struku oni će lučiti fenol i ubrzati zrenje ostalih plodova. Ali nastavak cvetanja može biti usporen. Verovatno, ovo je samo pretpostavka. Ja se na početku sezone baš mučim da zadržim bar po jedan crveni paradajiz na struku.

Ja se bogami ne mučim ja maznem čim se zacrveni, ko će da odoli prvom dobrom paradajzu.:-)

I kod mene gosn Nikola prvi crveni ne stižu ni do baštenske česme. Ne prskam i ne orem baštu već više od 10 godina. A od kad su mi pre 4 godine iz vica poklonili vilu za rahljenje zabatalio sam i frezu. Em satire pirevinu, em je na obrađenom 5 puta lakše i 3 puta brže od riljanja. A i bašta mi je skoro duplo veća sa istim trudom. Nije da baš jurim sertifikat za organsku proizvodnju. Radim samo za sebe i svoje po sistemu "da ne košta ništa". Ponekad i rezultati budu da ne košta ništa ali retko.

Znači od goriva zimi vino, leti pivo. Od zaštite zimi kožuh, leti podnevna dremka. U prelaznom perjodu pomalo od oba.

Nego da se vratim na temu. Pregledao sam ovih dana deo bašte koji sam ostavio za julsku i avgustovsku setvu - tu sam prošle godine sadio nekoliko industijskih (determinantnih) hibrida. Iznenadilo me je koliko je UNO nikao. Ima malo semena i čini mi se da sam ga obrao svog.

Drugo iznenađenje je kako je KORAL F1 potpuno ujednačen u drugoj generaciji. Jesam ga pobacao dosta po leji. Teška hibridčina koja jedva da ima list i dozeva odjednom. To bi bilo super da ga nije prošle godine, baš kad je dostigao punu veličinu, oplelo ono ekstra zračenje od erupcija na suncu. Više od pola je sa osunčane strane bio pečen kao u rerni. Preostali, zdravi su veoma ukusni (malo brašnjavi) i sa jako malo tečnosti. Odlično za kečap. Nisam ga sejao ove godine pa nemam sa čim da ga uporedim ali ovo po sećanju izgleda potpuno isto. Ja očekiivao smrt gene, degenerike i divljake. Pošto je već tu zaseniću ga sa mrežom pa da vidim šta će da bude. Radiči i cikorije će se malo stisnu.

I najvažnije, vidim sa drugih diskusija da te interesuju stare sorte. Doneo mi je komšija od familije sa Bukulje rasad KOLAČARA. Kaže evo ti, ti ionako sadiš svašta. Moja majka (83 g) kaže da je u vreme kad je ona bila dete bilo samo 2 sorte paradajza. Za salatu taj jarko crveni spljošteni kolačar. I za kuvanje kiseljkast, tamnije roze, okrugao oko 5-6 cm velik i niskog rasta kog su zvali guzičar. Izvinte na izrazu ali tako su ga zvali. Posadio sam ga pa ako bude čemu biće i semena.

Ja ne orem tek pet, šest godina :-) ali još uvek koristim frezu, više zato što svake godine menjam dizajn. I ove godine sam mislio da sam najzad napravio stalni raspored, nije prošlo ni par sati i već mi je pala na pamet bolja ideja za sledeću godinu. Ne volem baš tu smrdljivu mašinu ali na ovoj čudnoj glini ona završava posao da dobijem kolko toliko zemlju po kojoj može da se sadi. Pored toga malčiram travom, piljevinom, novinama itd kada se zemlja malo zagreje.
Nemam neke stare sorte ali čuvam seme pa to bude malo bolje nego orginalno kupovno seme, tj budu malo jače biljke.
Bilo bi lepo kad bi okačio neku sliku tvoje bašte, zvuči interesantno.
Pozdrav
Nikola

Slike početkom iduće nedelje kad mi sa Beograđanima dođu i telefoni koji imaju fotoaparate. He he.

Što se dizajna bašte tiče i ja ga često menjam, ali više u smislu dodavanja koje traje tokom cele godine. 3-5 puta godišnje plitko i sitno rastresam i staze između leja i to je jedini goli deo bašte. Leje širine 1m staze 0,5. Što se malča tiče osnovno su žive biljke koje rastu. Po mogućnosti i većinom povrće ali ako ga nema može i korov koji čupam tek kad poraste bar 20 cm. I na njegovo mesto sadim ili sejem nešto korisnije. Pepeljuga i štir nije korov već korisno jestivo i krmno bolje koje šišam više puta a čupam tek kad počne da klasa. Portulak čupam samo tamo gde baš smeta inače je odličan pokrivač koga samo šišam.

Jedino grašak u jesenjoj setvi sejem solo i zaštićeno seme obavezno inače ga miševi pojedu. Ostalo mešana setva, više u vremenu nego u prostoru. I svake godine nove kombinacije. Sve gušće i sve divljije. Uvek se nasmejem kad kao primer organske leje vidim uparađene luk, dve boje salate i rotkvice. Sve malo, sve seješ i ubrzo sve vadiš.

Pazi ovo od pre neku godinu. Leja istok zapad. Prva godina rano proleće: u sredini 4 reda niskog graška bio je mađarski ne znam ime ali može mali provansalac gusto za jednokratnu berbu 3 x 7 cm po ivici po 2 reda spanaća.Grašak divlja i podglavljujem ga sa šašom (talinom) više puta, spanać podbiram 2-4 puta pojedinačno listove i u maju čupam. Važno je da se u prvoj berbi skinu i odbace kotiledoni jer većina sorti tada kasnije klasa,naročito matador. Grašak ipak podberem jer zbog lepog šarenog vremena još uvek cveta iako je mali negde oko 80 cm. Na mestu spanaća iskopam po kanal i nakoso posadim dupli red paprike koja se dibidus ne slaže sa graškom ali budu zajedno još nekih 15-20 dana taman kolko da se paprika u senci dobro ukoreni. Pokosim grašak i pustim da srednja dva reda legnu po strništi a ivčine uz pomoć zemlje malo prikupim ka sredini. Paprika ružna, krivih stabala al rodi ko luda što se kod mene retko dešava.

Početkom septembra poslednji put okopavam papriku i umesto da je ogrćem ja poravnam leju. Još par zalivanja i u prvoj nedelji oktobra posadim arpadžik srebrnjaka samo 3 reda ivice i sredina leje. Onako u ravno bez kopanja kanala prstom. Mraz malo kasnio, papriku skoro svu obrao na leji a luk poneki nikao. Pred mraz sklonim pariku, posle nekoliko dana prrekopam pa opet spanać između a salatu po redovima luka. Umesto spanaća sada bi sejao rukolu ali tada je još nisam gajio.

U proleće prvo trošim srednji red mladog luka i salate, ono gde je na početku bio grašak da je ispraznim do sadnje paradajza. Ivične redove ostavljam luk da dozri pa ga trošim u glavici. Ne sećam se više tačno ali u 4 takve leje je, kako u kojoj, osim luka i paradajza do kraja godine bilo i cvekle, paškanata, tikvica uz kanap, kelerabe, celera i prokelja.

Znači sejem ili sadim gusto vrste jednu uz drugu, skoro nikad odjednom celu leju i trudim se da pre nego što nešto sklonim obezbedim šta će popuniti mesto. Zato mi je mnogo praktičnija obrada vilom nego motikom.

Pominješ neku čudnu glinu da nisi na potezu ka Umki i Obrenovcu?
Pozdrav i tebi.

Bliže Ubu nego Obrenovcu. Glina koja se drastično širi i skuplja, ne može da se udje u baštu kad je mokro pa zato stavljam staze od tapisona. Kad se malo rasuši "krči" kada zalivam, kao kad krče creva u stomaku :-)
Ja sadim po jedan kompletan kontejner na leji, na ostatak leje ide nešto drugo. Pošto se ne primi sve ili ga nešto pojede, na upražnjeno mesto ide obično neka od herbi ili creće. 99% iz rasada jer nema šansi da seme opstane u jakoj konkurenciji korova.

I kod mene zemlja iz dubljih slojeva kada se osuši pa je zalivaš šišti kao kad gasiš kreč. Ovde su verovatno zbog vulkanskog porekla Venčaca na čijoj se udaljenoj padini nalazim zemljišta jako izmešana. I do 5 tipova na pola hektara. Ja na placu imam 3, a bašta je većinom na nečemu što ovde zovu križanik. Na površini žuta a kako ideš dublje (2. 3. ašov) skoro bela. Puna je kalcijuma koji nije karbonat (krečnjak) nego nešto drugo sasvim nepristupačno biljkama i blago do umereno kisela. Prilično je propusna i ne previše lepljiva kad se pokvasi.

Što se tvog korova tiče pogledao sam one slike krastavca od prošle godine i jedva našao par udaljenih bulki i nekoliko rizoma verovatno zubače ili pirevine. Veoma mi se sviđa džunglast izgled tvoje bašte.

Glavni krivac agresivnosti korova kod mene je definitivno bila višegodišnja upotreba samo freze.

1.U takvoj obradi korov slabo izmrzava zimi.

2.Freza forsira uskolisne i korove jakog korena na račun pitomih širokolisnih korova plitkog korena

3.Ubaci seme korova na veću dubinu pa oni niču neujednačeno i cele sezone. Poremeti regularnu smenu korova tokom godine (mišjakinja - pepljuga - štir - portulak - paprac). Svako čupanje i kopanje samo još pogoršava stanje jer na površinu izbacuje novo seme spremno na divljanje

4.Ispod sloja zemlje do kog freza dobaci formira se tepih od zubače, pirevine, sirka isl. Kako se svake godine sa površine spere nekoliko milimetara tla pri sledećoj obradi se ljušti i deo tog tepiha prepun živahnih pelcara. Iz njh niče ono što možeš da počupaš, a direktno iz tepiha ono što se pri čupanju zakida. Na nekim mestima sam vadio i do 3 kg zubače po kvadratu. Naravno vilom sa dubine 20-25 cm.

5.Ovo nije u vezi sa obradom ali jeste bino. Prerano čupanje korova! Ako imate dovoljno svog stajnjaka ili komposta da baštu đubrite redovno i obilno korov treba pustiti da izraste pa ga onda uklanjati. Obrasla leja je rastresita i bolje čuva vlagu. Dogod ne zasmeta povrću postojeći korov guši sledeću generaciju i zapravo nam pomaže. A sve što pojede vrati se direktno u kompost ili indirektno u stajnjak. Plus još malo azota iz vazduha i vode.

Još i ovo da ne budem skroz van teme. Sjajna ti je ona vešalica za paradajz. Ja isto paradajz i cukini tikvice obavezno gajim uz kanape a ne uz kolac.Nije baš da su naše bake tako radile. Verovatno zato što je konac bio skup. Inače bi siguran sam.

Možda za neku godinu probam i ja sa vilama, zasada je zemlja još uvek previše teška i malo je vremenskih prilika kada to može da se uradi, tj. kada zemlja nije ni previše mokra ili suva. Tek ove godine sam imao neku količinu komposta za baštu, jedan kubik za baštu jedan za rasad. Kompost je najbolji odnosno najlakši način da se rešiš pirevine i sličnih rizomskih trava. Tamo gde sam bacio samo jedna kolica na desetak m2 skoro da nema travnatih korova sve su širokolisni jednogodišnji. Pored pirevine i sl. problem mi je poljski slak za koji nemam nikakvo rešenje.
Vešalica se nije baš pokazala, istegli se gornji kanap a zna i da pukne od težine ako ima više od četri veže na njemu. Ove godine pravim nove instalacije :-) sve ne bi li bilo lakše i bez vezivanja paradajza ali mi slabo polazi za rukom. Bar interesantno izgleda bašta sa puno različitog "nameštaja".

Pirevina ne voli previše đubrevito. Ali ovde dobro razlikuju samo nadzemni deo pirevine i zubače, dok rizome obe porešno i zbirno zovu pirevina. Moguće da se i meni negde omaklo. Problem su žuti rizomi zubače koji odlično rastu čak i u nezgorelom đubretu koje se puši.

Poljski slak ovde zovu mišije gaće ili divlji ladolež. Tamo gde je mišjakinja u proleće stigla da formira gust tepih ga gotovo i nema, a poneki koji nije ugušen je znatno kržljaviji i plićeg korena. Leje koje rano ogolim zbog setve i sađenja su već druga priča. Tu je jedini lek čupanje laganim potezanjem da se ne zakine. Najbolji momenat za pokušaj istrebljenja je kad se pojave prvi listovi pepeljuge. Za ovu godinu prošlo. Tad detaljno pregledam mesta gde mislim da će biti paradajz i paprika. Mahunarkama i vrežastom povrću čak i pomaže da se vreže učvrste za potporu. Kupusima, luku i repama smeta malo, ali je uvek bila veća šteta od pokušaja raspetljavanja. Naročito kad se zakasni. Tako da je i tu ne diram.

Našao sam mnoge tabele o slaganju i neslaganju povrća među sobom. Ali nigde nisam video ništa o tome koji su dobri a koji loši korovski partneri povrću. A toga svakako ima. Ako neko nešto zna o tome molim da mi javi. Ako ne moraću izgleda ja da odvojim 2-3 sata ko za kapital. Pa kako vam bude.

Nekako sam slutio da je vešalica tako završila ali sam bio fini i čekao da ti sam kažeš.

Što se nameštaja tiče pokušaj ovo. Po 3 pritke ko za boraniju samo veće tako da mogu da se rašire preko 2 leje a sastav da bude iznad staze na visini do koje možeš da dohvatiš rukom. Za mojh 170 cm pritke su morale da budu preko 3,6 m duge. Minimum 4 takve garniture raširiš na raspon od 2,5 m pri zemlji tako da ti ne ometaju prolaz i da služe kao stubovi. U raklje uglaviš deblje i duže motke u kvadrat kao skelu za koju ćeš vezivati kanape. Sve motke uvežeš jednu za drugu zatezačkom petljom. Cela konstrukcija treba da bude elastična a ne kruta kao zgrada. Kada treseš motku na jednom kraju vibracije treba da se prenose do svih delova. Tamo gde se prenos prekida čvor se olabavio i treba ga dotegnuti. Za uspravne elemente koristiš lesku, mladi jasen ili grab a horizontalni su najbolji klen ili bukva. Najveći problem je naći dovoljno dugačke i prave motke debljine 3-5 cm pri zemlji. Kinezima je lako oni za te stvari koriste bambus.

Pozdrav :-)

Evo takve skele na prošlogodišnjem grčkom pasulju (phaseolus coccineus)

"Nekako sam slutio da je vešalica tako završila ali sam bio fini i čekao da ti sam kažeš."

Nisam imao dovoljno pritki i za horizontale pa sam stavljao kanape. A trebalo je bude nešto slično tome što ti opisuješ.
Jedna od kombinacija korova i kulturne biljke je tvoj imenjak štir i krompir. Jaki koren štira razbija zemlju pa je krtolama lakše da nadju mesto, drugo štir ima jako dubok koren koji vuče vlagu iz dubine i snabdeva i gornji deo korena pa je tako zemlja oko njega vrlo retko suva.
Evo malo ovogodišnjeg nameštaja

[img] i218.photobucket.com/a....jpg[/img]