Opustenoooooo
Ja umem samo po tri, maksimum

Nisam bas preterani fan ovih tikvi, ali te slike su mi najlepse!
Posle sam nesto "pritisnula" na aparatu i sve je "muljavo", na zalost

Za onu gde sedite na krilu Čika Jove pada mi na pamet ''Uzo deda dve unuke,metno ih na krilo...''
Pa ti si krila da umeš da slikaš,hoćeš da te hvalimo!
Joj,moram da prišivam dugmad i da završavam sa šivenje,nemo' da ste tolko zabavne!

Mirala sam da predam papire za stipendiju sinu preko puta u sali, pa nastade zastoj! I za to se izvinjavam!
A ta slika, u cika Jovinom krilu, je poklon za Lizu, koja nazalost nije mogla taj dan da bude sa nama, da nam "dize" atmosferu

I jos ponesto...

Jos malo, dok nisam "pokvarila aparat...

Hvala sto ste strpljivi, jer meni je sve bilo zanimljivo...

Stub i Suki ,a i svima ostalima hvala na poklonu i celodnevnom interesovanju za moje zdravstveno stanje ,i ako sam bila odsutna imala sam utisak da sam sa vama ,jer u onim trenutcima iščekivanja rezultata vaše poruke i pozivi telefonom su mi puno značili .

Mozda ima jos neka da "valja" a ostale su bas lose, nazalost i one sa cuvarkucama, njih mi je posebno zao! I toga sto sam "uspela" da izbrisem zajednicke fotografije slikane pored "kadice"! Sva sreca te nisam jedino ja slikala!
Slobodni cika Jova

Stub , bravo prekrasni dami i cveke , slikite ti se mnogu ubavi. Pozdrav do site Vas i Liza , se mi se dopadna sto gledam .
Ubav grad, ubavo cveke, a tikvinjata se moi milenici , tolku mnogu formi i boi na edno mesto. Imam i jas nekolku vrsti.
Se, e ubavo .Gi sledam slucuvanjata od izlozbata, se cuvstvuvam kako da sum bila i jas.
Pozdrav

Hvala ti Cvekarka , ja sam mislila da ce me gadjati tikvama, koliko sam ih slikala. Imam jos dosta slika tikvi, ali glupo mi bilo da stavljam, posto tema nije o njima.
Zao mi je sto druge nisu uspele, a bas sam "skljocala"

Sveobuhvatno i detaljno, onako kako valja, a ovo dupliranje i brisanje zajedničke ti je oprošteno kada uzmemo u obzir jurnjavu oko stipendije i kupovine veoma bitnog artikla (ide zima ) na rate. Moram da kažem i ovde, na temi, da je za svaku pohvalu tvoje učešće jer si ustala u 3 ranom zorom, stigla u Beograd u 6 i džuprila na železničkoj do 8, čekajući ostale. Uz to, ponela si prepunu kesu slatkiša i slaniša koji su nas (pogotovo pojedince ) spasli da se ne onesveste od gladi u ona 2 sata putovanja.

lela1946 citat:

A ono što si slikala poklopljene skazaljke,je l' ti kaže nešto?

Hahahaha...
To je moja fotka... nisam ni videla da ima samo jedna kazaljka... hehehe

Evo i mojih fotkica „začinjenih“ komentarima , kako ste već navikli

Kiša je pljuštala kao iz kabla, ali su devojke bile tačne k’o švajcarski sat . Stub nađosmo u restoraciji železničke stanice kako drema, čekajući na nas, pa posle propalog popusta , jer nas nema koliko za njega treba, uletesmo u voz za Novi Sad.
Odmah dobismo i „pratnju“ a i pretnju da promenimo vagon ali se tete nisu dale , odbrusiše besnim navijačima još besnije pa oni popustiše znajući da je teško izaći na kraj sa sa 6 lajavih žena .


To što su ostali u vagonu shvatili da smo „gore“ od navijača nije nam ni malo smetalo pa smo u atmosferi „koja će pre da kaže“ stigle na odredište.
Dočeka nas vetar i mi mu krenusmo u susret, srećne što nije bilo kiše.
Apetro ode da iŽljubi muža a mo krenusmo put centra.
Suky i ja zaglabasmo ostatke iz kese koje je ponela Stub i pomno pratismo gde su restorani.


Stigosmo do centra


i tu mi bese najveca greska sto dadoh aparat jednoj prolaznici, ne pobeze sa njime kako prognozira Suky ali ga zato stisnu gde ne treba pa je ostatk fotki ovako famozan


U centru iskrsnu jos jedan problem , jedva ih nagovorih da ne ulaze gde su se nameračile bojeći se da u sutrašnjim novinama ne osvane naslov „4 neidentifikovane osobe ženskog pola, sa čarapama na glavi, upale u banku a potom sa plenom pobegle u pravcu Spensa“


Suky, zaostaje, zaviruje gde to miriše na roštilj,


Tija nas požuruje,


ja zvrjim tražeći lepe balkone i prozore …




Malo kao „zalutasmo“ po izlozima ,


prazni kafići nisu delovali primamljivo pa krenusmo za pticama




E, park u jesen spada pod obavezno,


jesen već obojila krošnje,


pod nogama šušti opalo lišće


klupe se osamile…miriše na zimu


i tu izgubismo malo vremena ,


valjda i čika Jova


i ovaj lepotan odahnuse kada nam videse leđa


Kadica još uvek prazna, nas svrbe novčanici a gore se ipak našlo po nešto






Meni zapade za oko ovaj štand, oduševi me i dekoracija i fina dama na njemu koja se savršeno uklapala uz cveće i čitavu priču



Kreativno, jedinstveno, različito…



U dogovoreno vreme se nađosmo sa domaćim i naravno „glavnim“ na ovoj izložbi koji je takav slatkiš da nas je sve osvojio




mama mu poput njega , draga, vedra, mila...


Posle razmene pelcera i semenki, još jednom protrčasmo izložbu i ja jedva odoleh ovom Osmantusu,sto zbog cene, sto zbog cimanja oko nosenja


pa pravac na kafu


Tu smo razmenjivali iskustva od biljaka do kulinarstva, dotakosmo čak i politiku, organe uprave... pa kada počeše da nas sumnjičavo gledaju sa šanka zgrabismo kese i pođosmo kud koji .

E onda poče trka ka restoranu koji je „negde usput“ viđen i bio je iza „prvog ćoška“ , neki žališe za kobasicama u centru, neki za pekarom i supermarketom , neki pominjaše prijatelje kod kojih se uvek dobro jelo .

Na 50m od železničke uletesmo kao tajfun u Veliki Peking i nikad brže pade odluka šta ko naručuje. Tanjiri prepuni, tako dame rekoše a onda u tren pobrisaše sve sa njih .


Imali smo taman toliko vremena da ispečemo jezike na pohovani ananas, pametniji uzeše pohovani sladoled i da otrčimo u voz.
Đura , dobro dete nas domaćinski isprati a o atmosferi u povratku ne bih …znam samo da su svi slušali, preznojavali se kolutali očima.


a sa njenog lica osmeh nije silazio ni posle 20 sati putovanja, price i druzenja


Tako prođe naša „ekskurzija“ a kako i priliči na kraju ovog izveštaja jedna zajednička sa nje, uz veliko hvala svima koji su tog dana dosli da zajedno provedemo par sati druzeci se u ovom lepom gradu



Do sledeceg susreta

Ah, koliko fotografija a ja najednom ne dobijam obaveštenja sa ove teme!
Dragi domaći i gosti, Marku i meni je bilo drago družiti se sa svima vama. Druženje za peticu, fotografije za peticu - vidim da su se devojke nauživale i pre i posle skupa - tako i treba! Žao mi je što nismo kafenisali sa vama mali domaćin i ja, ali kako mali kaže, tako bude - on je taj koji diriguje nekad revnosnoj kafeispijateljici

Nadamo se boljoj organizaciji i većem društvu na proleće! Imate ljubac od nas dvoje!

P.S. Ako smem da ispravim, sedele ste čika Đuri u krilu U Dunavskom parku je statua posvećena čika Đuri Jakšiću a ne čika Jovi