Ja sam očigledno ožiljavala u pogrešno vreme, ali to nije zavisilo od mene, dadoxxl za koje vreme ti se otprilike ožile?

Dakle kada se odsjeku malo deblje grane tj.debljine olovke i malo deblje i pobodu u zemlju prije pripremljenu,vegetacija ce krenuti malo iza ovi stari koje su okorjenjene.
Potrebna je veca vlaga i malo toplije vrijeme tj.plastenik i na kraju ljeta to je sadnica od neki 50 do 60 cm.visine.
Cimbi ako ti neko dolazi u Mostar poklonicu ti jednu vecu sadnicu.
Ja sam ove godine probao u razne vrste zemlje pa i sitni rijeci pijesak kod nas ga zovu mulj i ozililo se oko 40 % sadnica,ali potrebno je svakodnevno vlaziti.
Iz tog pijeska su bile gotovo sve 90% potjerale,ali bi se vremenom susile tako da je ostalo 40%.
Isao sam kod jedne gospodje koja je veliki proizvodjac lagostremija,te vidio da ona u plasteniku ima stari kanti napunjeni zemljom i u svakoj zabijeno vise desetaka grana,od koji su mnoge primljene.

Što se tiče promene nijanse cvetova kod iste biljke u odnosu na promenu temperaturnih uslova, dadoxxl je apsolutno u pravu. To se može odlično zapaziti tamo gde je period cvetanja dug, odnosno gde biljka, a to su obično stablašice (žbunovi ili drveće), po nekoliko puta u toku perioda cvetanja, ponavljaju cvetanje. Kod mene neke počinju da cvetaju u 3. dekadi juna kada je proleće bilo toplo, a obično početkom jula je većina u cvetu.

U vrelim danima i tropskim noćima, pupoljci se brzo razvijaju i cvet se iz pupoljka potpuno razvije u toku noći. Takav cvet je krupniji, širokih i razmaknutih latica i svetlije nijanse svoje osnovne boje. Kada noći budu svežije, cvet nije odmah ujutro potpuno otvoren nego se otvori u toku prepodneva i nešto je tamniji. U jesen se cvetovi polako otvaraju iz pupoljka, po nekoliko dana im treba do potpunog otvaranja, sitniji su, zbijenijih latica i znatno tamnije nijanse. Tako, u tom periodu se može reći da pink forme dobiju karmin crvenu nijansu, a moje pouzdano snežno bele, pred kraj cvetanja u jesen dobiju blago ljubičast preliv.

Nisam proučavao zavisnost nijanse od pH i sastava zemljišta, ali nije nemoguće pretpostaviti da i to ima uticaja, kao što ima uticaj na recimo boju hortenzijinih cvetova, ali ne tako intenzivno.

Ako biljke stalno izmrzavaju i obnavljaju se iz korena svake godine, verovatno kasnije u toku sezone i procvetaju i tada imaju jedno ili dva cvetanja, pa se razlike u nijansama i ne vide jer nema toplotnih ekstrema u tom periodu, da bi se ta pojava dovoljno istakla.

Inače, već sam pisao i to je poznata stvar. Lagerstremije se lako ožiljavaju drvenastim (zrelim) i poludrvenastim (poluzrelim) reznicama i bar za amatere, nije potrebno tretiranje hormonom. Meni se ožile potpuno za oko 2 meseca na nekoj običnoj (sobnoj) temperaturi između 22 i 25° C.

cimbi citat:

Drveni, možda Jovan ima blažu mikroklimu, osim toga više puta je pisao da je radio selekciju sa sejancima Lagerstroemie, poseje pa ko preživi zimu zimootporan je, a ko ne ionako je već izmrzao.

Odrasle lagerstremije su bez oštećenja pregurale 2005. god kratkotrajni mraz od -17° C, ali duplocvetni nar star 20 godina, debelih i jakih grana se smrzao "do panja". Naravno, iz panja se i obnovio i sada je isti onaj stari, samo malo "vitkiji".

drveni citat:

Meni nije jasno kako L. indice u Negotinu po pravilu smrzavaju do zemlje a Jovan u N. Sadu ima primerke od preko 7 metara trajno zasađene napolju.

I meni nije jasno, a bas bih zeleo da znam u cemu je trik. Mozda se Jovan vise trudio, pa je tokom zime neke sadnice stitio. Kada su biljke dobile na debljini stabla, mozda im mrazevi manje smetaju (kao kod nekih palmi)?

Vidjao sam na internetu ljude kako ih gaje u Nemackoj. Celo stablo pazljivo obmotaju debelim konopcem preko zime.

Badnjevac citat:

Mozda se Jovan vise trudio, pa je tokom zime neke sadnice stitio. Kada su biljke dobile na debljini stabla, mozda im mrazevi manje smetaju (kao kod nekih palmi)?

Nikad ni jednu nisam štitio. Samo sam izdvajao iz mase sejanaca one koje ne izmrzavaju u toku više zima. Neke biljke koje sam doneo kao reznice sa crnogorske obale su odmah izmrzavale, ali imam i onih, istog porekla koje nikad nisu izmrzavale. Ipak, ponekad se dešavalo da im pukne kora na osunčanoj strani, u toku zime i to bi verovatno moglo da se spreči zasenjivanjem stabla nekim pokrivačem. Ako "ranu" premažem kalem voskom ili fitobalsamom,obično rana zaceli za godinu ili dve.

Nikada nisam đubrio lagerstemije posle juna meseca. U proleće mogu da dobiju samo "vinogradarsku" formulu, sa većim udelom kalijuma. Mozda je to delimčno pomagalo

Pred zimski san da ubacim slicicu moje lagerstroemie( ako je to ona) koju sam ,,odgajila,,od semneki dobijenih od Mary Jo ( eh da sam uspela vise )
Mozda cveta na leto 2009

Ggm, jeste lagerstroemia zašto se pitaš, super ti je porasla! mojoj već opada lišće

Malo sam sumnjala mada mi je Kikca rekla da je ona.
Ovoj je lisce blago pocrvenelo ,uskoro ce i ona da ocelavi i da ide u zimovnik.Jos je napolju.

da, da, i moja je pocrvenela, eto ti jos jedan dokaz da je ona

Da li neko zna da mi kaze kada je najbolje da presadim lagerstroemiu, iz saksije u dvoriste?

Prvo zavisi iz kojeg si mjesta,a drugo ukoliko odgovara klima uvijek,ako zemlja nije smrzla,orezi je dobro da bi predivno cvjetala,

Hvala Dado! Ja sam iz Smedereva, zima ume da bude bas hladna. Ove zime je bilo - 12. Leti bude toplo, ja bi je zasadila na suncanoj strani. Ne znam da li je za nju nepogodno to sto duvaju jaki vetrovi. Mada jos uvek nemam biljku kod sebe, danas sam videla sliku na internetu i mnogo mi se svidela. U svakom slucaju uskoro je nabavljam.

Vjetrovi joj ne smetaju,moje se sve nalaze u saksijama,a bura kod puse ovdje to je za neizdrzat,plastenik tek postavljam u 5.mjesecu,jer mi je znala bura da odnese i konstrukciju plastenika.Lagostremija hoce sunce i vode,veoma brzo raste,a cvjeta od 8.mjeseca pa nadalje.

Dado, trebam li ja orezati onu veliku od tebe? Meni sve nešto žao
Želim je uskoro presaditi u dvorište, da li tad da režem?
Hoće li joj presađivanje odložiti cvatnju?