Mislim da se P.nelli redje zaleva.

VladaR citat:

Pridružujem se klubu onih koji strahuju nad litopsima. Posle ubistva, pridržavam se striktno sledećih pravila, koja sam dobio pri kupovini jednog Lithopsa (koji je još živ i presvlači se): Nabavljena biljka se sadi u podlogu koja ima Ph 5,5 do 6,6, pa je najbolje napraviti mešavinu od sledećih sastojaka: 1/5 šumskog humusa, 1/5 ilovače, 1/5 sitnog peska, 2/5 krupnog peska i malo isitnjenog uglja Biljka se ne zaliva od novembra do marta. U aprilu se zaliva 1 do 2 puta nedeljno, kada se stari kamen suši, a iz sredine raste novi. U maju, junu i julu poliva se jednom nedeljno. U avgustu jednom mesečno - jer u letnje sušno doba biljka formira pupoljak. U septembru, biljka se zaliva 1 do 2 puta nedeljno, jer im je period cvetanja. U oktobru zalivati 2 puta mesečno. Vremenom, živi kamenovi naprave malu grupu i tada možemo da ih razmnožavamo. Mr ph Branislav Kraljević

Vlado, kalaendar je u principu dobar. jedino se ne bih slozio sa zalivanjem 1-2 puta nedeljno bilo kada. Toliko cesto nije nikada potrebno.

Drugo, princip je da se ne pocinje sa prolecnim zalivanjem sve dok se stari par listova u potpunosti ne zasusi, da postane kao papir. Kalendar tu nije najsigurniji pokazatelj jer nemaju svi litopsi istu dinamiku ciklusa. Oci su mnogo pouzdaniji pokazatelj.

Ipak, posto je prirodni areal litopsa prilicno sirok, i posto neka podrucja imaju zimske padavine, postoje litopsi, L. optica pre svih, koje je neophodno zalivati i zimi. Njihov ciklus je malo obrnut, oni su 'zimnjaci. Jos neki litopsi pokazuju jasne znake da su zedni tako sto se smezuraju. Tad ih ipak treba zaliti, bez obzira na kalendar. Signal kod L. optica, koji je prilicno neugodan jer lako istruli ako ima previse/precesto vlage, jeste kad mu vrh listova vise nije ispupcen.

Sto se tice supstrata, ja se nikako ne bih slozio sa kiselim supstratom. Samo zaista vrlo mali broj litopsa odstupa od neutralnog supstrata, preferirajuci pri tome pre ekstremno alkalican nego kiseo supstrat. Ali to su i inace vrlo retke biljke i nisu, na zalost, ceste u nasim kolekcijama. Svo ostali preferiraju neutralni supstrat, iako po nuzdi mogu tolerisati blagu kiselost.

Stoga je bitno naglasiti da pesak mora biti kvarcni jer recni pesak koji najlakse nadjemo, najcesce nije kvarcni vec ima primesa krecnjaka i pre je alkalican nego neutralan. Takodje je bitno da sav pesak bude krupan, moze cak i sitan sljunak. Ja koristim supstrat koji sadrzi 40-50% kvarcnog peska i sljunka a druga polovina je ilovaca i perlit. Ne volim previse organskih sastojaka u supstratu za litopse a ni njima nije milo. Oni su jedni od tipicnih stanovnika (ne svi, naravno) kvarcnih polja, skupa sa argirodermama i jos nekim mesembima. Sa takvim supstratom ne pamtim kad mi je uginuo neki koliko toliko odrasli litops.

Nadam se da sam malo pomogao i tebi i ostalim ljubiteljima ovih divnih biljaka.

Uzgred, poslednjih nekoliko dana upravo presadjujem moju kolekciju litiopsa. Prilicno su napredni i polako zauzimaju sav slobodni prostor a ne znam kako da prosirim terasu... Nabavio sam i dobre saksije, relativno vrlo duboke (6,5x6,5x11) kakve litopsi najvise vole a sto je i za mene veoma vazno. Kad ih ima par stotina i kad je terasa konacnih dimenzija, onda je svaki kvadratni santimetar veoma bitan.

Pozdrav,
Joca

Und3i2c0v3i2 citat:

uh .... kupih lithopse danas ... reko aj da dodjem i prochitam shta pametniji ljudi imaju da kazhu ..... i skroz ste me zbunili kad sam ih kupovala utisak mi je bio da ih nije teshko odrzavati. lik mi je rekao da ih zalivam jednom mesechno (recimo) i da ih drzhim u senci. naravno vole svetlo, ali ne direktno sunce. i to je to ne mogu reci da sam puno vishe nauchila chitajuci vashe komentare na stranu to shto sam zbunjena .... koje su ovo vrste lithopsa ako neko zna? (a sigurna sam da ima takvih) imam i josh jedno pitanje ... vezano za "presvlachenje" ... moji su se rascepili ali oni spoljni listovi nisu josh pocheli da se sushe. interesuje me od kog momenta u toku tog ciklusa "presvalchenja" ne treba da ih zalivam? i da ... shta vam znachi "prskanje"? pa ovo moje chudo je kao nokat malo ... ako bih stavila kapljicu mislim da bi mu bilo previshe lol kako da ga prskam, i od kog momenta?

Kao sto sam napisao Vladi, onaj na gornjoj slici bi vec mogao da pocne da se zaliva, a donji - jos uvek nema potrebe. Ima dovoljno vode za mlade listove unutar starih. To je prirodan ciklus litopsa - mladi listovi oduzimaju vlagu i minerale starim listovima sve do njihovog kraja. Ako zelis da ih presadjujes, mozes i sada, ali kad ih presadis nemoj ih zalivati bar nedelju dana, a onaj donji i dalje nemoj, sve dok se ne osuse listovi.

Ne znam ni ja sta znaci prskanje. Ja ih ne prskam nicim jer bi zaostali krecnjak samo naruzio njihov izgled. Sta vise, kad ih polijem, nije mi tesko da papirnom salvetom ili nekom krpom koja dobro upija pokupim kapljice iz istog razloga.

U svakom slucaju, nemoj ih zalivati cesto a kad ih zalivas - zalij dobro, da malo vode procuri iz saksije (malo, ne puno!)

Sto se tice sunca, ako su naviknuti na njega (postepeno navikavanje) nema problema, ni najjace sunce im ne skodi. Pazi samo da se saksija ne pregreje da ne bi dobila kuvano korenje.

Pozdrav,
Joca

hmm ... kazhesh da onaj na gornjoj slici mogu da zalijem, a on se josh nije osushio, tj. stari listovi se nisu osushili. trebalo bi da bude suvo kao papirchic neki, zar ne? ako sam ja dobro skapirala kako to izgleda kad se osushi
hvala na savetu u svakom sluchaju

Und3i2c0v3i2 citat:

hmm ... kazhesh da onaj na gornjoj slici mogu da zalijem, a on se josh nije osushio, tj. stari listovi se nisu osushili. trebalo bi da bude suvo kao papirchic neki, zar ne? ako sam ja dobro skapirala kako to izgleda kad se osushi hvala na savetu u svakom sluchaju

Mozes ali jos ne moras. Stari list je vec sasvim gotov i nece se ni malo obnoviti. Ako priblizno u ovoj fazi zalijes biljku, nece joj skoditi, samo ce deo vode uzeti iz supstrata a deo iz starog lista. To ce ovom drugom malo produziti vek i nista vise.

Ja nerado zalivam pre nego sto se potpuno zasuse jer mi biljke deluju ruzno u toj fazi presvlacenja pa nastopjim da se ona sto pre zavrsi. Znaci, cista estetika. Sta vise i ako malo ranije zalijes - princip je isti. Samo je stvar estetike, biljki nece skoditi.

Pozdrav,
Joca

axa ... ok, hvala joco

imam nove lithopse
i presadila sam ih danas
valjda nisam nishta zeznula, bila sam pazhljiva

Mislim da su mogli ići malo dublje, pogotovo ako misliš da ih stavljaš na sunce!

axa ... ok. nisam znala. treba svakako da uzmem josh neke rubre recimo, pa kad ih budem ubacivala zatrpacu ih josh malo. inache, ne stoje na direktnom suncu, ali imaju puno puno svetla tokom celog dana. hvala na savetu. ako nekome josh neshto padne na pamet .... slobodno

help. help!..pitat cu odmah i za lithopse i pleie da ne pisem ponovo na drugom topicu..obe vrste su u glinenim posudama, lithopsi u dubljoj, a pleii u nesto plicoj posudi..cijeli dan na suncu (kad ga ima, a sada poprilicno)..pleii imaju po dva lista, osalo se redovito susilo..neke cudne sivkaste su boje i ne izgledaju najbolje..lithposi su se presvukli ima vec 2 mjeseca i totalno su smezurani, ali stvarno totalno..a dva zelena su postali zuckasti..uzas!
e sad moj zakljucak je bio da im i jednima i drugima fali vode, a zalijevam ih i vise nego sto bi trebalo..ne znam vise sta da radim..sad ih zalijevam i previse jer kontam da nemam sta izgubiti, stvarno lose izgledaju..ne znam u cemu je problem..nikad im nije falilo vode, a ponasaju se kao da umiro od zeđi..a kad ih zalijem treba 100 godina dok voda procuri kroz rupe..svugdje pise stedit max zalijevanje, a po mojima bi se reklo da ih treba svaki dan zalivat..ne znam je li krivac sunce i glinena posuda kroz koje voda i kroz stijenke isparava, doslovno vidim kako izlazi tako da bas i nema straha od gnjilenja..
slicna stvar mi se desava i sa ostalim zivim kamenjem: frithia, faucarie dvije vrste, tithanopsis( on se jos najbolje drzi)..ne znam u cemu je problem..strah me da cu ih poceti previse zalijevati pa ce sagnjilit..prije sam mislila da ne mogu umrijeti zbog nedostatka vode, al sad ne znam sta je gore..

Žaruljice po meni je to previše vode. Probaj da smanjiš zalivanje. I probaj da ih presadiš u propusniju zemlju.

presađeni su nedavno, u zemlju za sukulente..
smezurani su skroz, posebno sa strane su naborani..jednome se dio gdje ulazi u zemlju totalno suzio, ima par mm, a normalno je cm i vise...ne znam kako bi im manje zalijevanja pomoglo..

Und3i2c0v3i2 citat:

axa ... ok. nisam znala. treba svakako da uzmem josh neke rubre recimo, pa kad ih budem ubacivala zatrpacu ih josh malo. inache, ne stoje na direktnom suncu, ali imaju puno puno svetla tokom celog dana. hvala na savetu. ako nekome josh neshto padne na pamet .... slobodno

Und...itd., ne moras ove vaditi da bi ih zatrpala, ni njima se ne bi dopalo da ih stalno potezes za usi! Jednostavno, kad nadjes tu 'rubru' zatrpaj je kao i ove pa nivo podigni slojem sitnog kvarcnog sljunka, granulacije 3-5 mm. Ali kvarcnog, sto svetlijeg. Ne bilo kakvog za beton.

Medjutim, mislim da i ne moras to da cinis. Litopsi u prirodi cesto zive u kvarcnim poljima (Quarz fields) koja su pokrivena krupnim kvarcnim peskom i sitnim sljunkom. Onaj sitni pesak odnese vetar. Prva osobina ovog pokrivaca jeste da je dosta propustan za svetlost pa biljka nema potrebe da 'izviruje'. Druga osobina jeste da, buduci svetao pa i providan, kvarcni sljunak se ne greje previse pa ne pregreva biljku tako da gubici vlage nisu preveliki s obzirom na vrlo visoke temperature.

Opet, specificna osobina litopsa, kao i jos nekih mesemba po cemu su uz neke vrste havorcija, takodje poreklom sa kvarcnih polja jedinstveni u svetu biljaka koliko ja znam, jeste da ima hlorofilne agregate rasporedjene ne samo po povrsini listova, gde dobijaju svetlost kriz providni kvarc, vec i po unutrasnjosti listova, gde dobujaju svetlost odozgo, kroz te cuvene 'prozore'.

Iz toga sledi da litopsi, ako imaju dovoljno svetlosti sa svih strana nemaju potrebe da se izdizu iznad supstrata i tako samo rizikuju veci gubitak vlage.

Na zalost, na nasoj sirini, u urbanij sredini, narocito ako je okolina puna zelenila, nikad nema dovoljno svetlosti i oni ce uvek 'izviriti' ma koliko ih zatrpavala. Pri tome, neki ce izviriti vise a neki manje, zavisno od svojih optickih specificnosti.

Ja stoga moje litopse ne zatrpavam nasilno. Prilikom presadjivanja ih ukopam nesto malo dublje nego sto su bili, ali vise iz estetskih no bioloskih razloga. Posle toga ih vise be gnjavim. Neka rade kako njima odgovara.

Pozdrav,
Joca

PS. Nedavno sam presadjivao moje litopse. Sutra cu podici malo sloka.

zaruljica citat:

presađeni su nedavno, u zemlju za sukulente.. smezurani su skroz, posebno sa strane su naborani..jednome se dio gdje ulazi u zemlju totalno suzio, ima par mm, a normalno je cm i vise...ne znam kako bi im manje zalijevanja pomoglo..

Zaruljice, da, i visak vode moze dovesti do toga da se biljke smezuraju.

Stvar je jednostavna. Kad bismo mogli da crknemo od zedji i gladi a oko nas izobilje pica i hrane? Pa, jednostavno, ako su nam zapusena usta!

Ako biljka nema koren, tacnije aktivne vrhove korena sa korenskim dlacicama, to je isto kao kada mi ne bismo imali usta!

Na zalost, to se sa sukulentnim biljkama cesto desava. Siguran znak da sa korenom nesto nije u redu jeste da je zamlja predugo vlazna a pri tome biljka izgleda kao da je zedna.

Zasto nema korena - druga je prica. Mozda zato sto je poceo proces truljenja, a on, na nasu zalost, pocinje od korena - nevidljivog dela biljke. Mozda zato sto je biljka tokom zimskog mirovanja pogubila korenje jer je dugo bila suva. To se redovno dogadja mnogim sukulentima, narocito onima koji imaju tanko korenja ali i drugima, na pr. skoro sve karalume, stapelije, huernije i druge Asclepiadaceae. Mozda zato sto smo kratili korenje...

Ako biljku bez korena stavis na sunce - uzalud ti zalivanje! Razmotri i tu situaciju. Ako je tako, resenje je samo po sebi jasno.

Pozdrav,
Joca

hvala, joca!..vidjet cemo sta ce bit..iako im zemlja u biti skoro nikad nije vlazna, dapace uvijek je ekstremno suha..javit cu jesu li prezivili.. i inace ne mojoj terasi imam problem s prejakim suncem..samo sta drugo cvijece puno cesce zalijevam..