I opet Joci moram reći-puno ti hvala!
Baš si mi sve lijepo detaljno objasnio. Naime, dobila sam još jedan litops (isti kao onaj sa prethodnih slika), cvjetaju trenutno oba i baš ću probati malo promrljati sa prašnicima i tučkom. Oba su holanđani pa pojma nemam da li su istog porijekla (tj. da li su "u rodu") i da li će što biti od mog mrljanja, ali ne košta me ništa da se malo poigram i probam nešto novo!
Hvala još jefnom na uputama!

Ja s lithopsima očito ne znam. Od drugog mjeseca normalno napreduju i sve je bilo ok. Danas mi se jedan od postojeća tri pretvorio u želatinu. Ful sam ljuta jer su ova druga dva zdrava. Svi su u istoj posudi sa istom njegom ??? Inače ne kupujem lithopse jer se svaki put razočaram i svaku put uginu. OVe sam slučajno dobila na poklon pa ih zato imam.

Dok nisam ništa znala o njemu, imala sam ga nekoliko godina, cvjetao mi. Čim sam počela čitati i saznavati, on je uginuo.

I meni su tako uginuli neki ove godine, nisam sigurna dal'sam već pisala o tome. Isto tako, ista saksija ista nega i pola se osuši pola normalno nastavi da živi. Ne znam, ove godine im nešto ne valja

Sto kazete na mlade lithopse sijane kasno u proljeće?

Ovo je slikano neki dan. Inače...to je prvi lithops koji mi je procvjetao...ikad!

Prethodna fotogarfija je dupla..

Sto se tice ovoga ispod, to sam kupio neki dan u Obiju u Slavonskom Brodu. Promjer posude je 8.5 cm. Meni se čini da se oni jako guraju. Planiram ih malo razdvojiti na proljece kad ih budem presađivao (ako prežive naravno).
Koliko ih je riskantno razdvajati?

Joj Narcoleptic, prvo mi ispao jezik na sijance, pa onda na onu "gužvu" na zadnjoj slici Pošto su mi moji prvi u grupici krepali iz čista mira (prije nego što sma ih uspjel ai jednom zaliti, a kamo li presaditi ) nemam pojma o njihovom presađivanju.

Jel možeš molim te nešto više napisati o sijancima? Kažeš da si ih posijao na proljeće...a što i kako si radio nakon sijanja da su ti opstali?

Hvala, no radio sam toliko pogrešaka da se čini nemoguće da išta imam.
Posijao sam 200 sjemenki, a sad imam oko 30 biljčica...zbog pogrešaka.
Sjeme sam naručivao iz češke sa str. kaktusy.com.

Sijao sam negdje krajem 5.mj,a trebao sam puno ranije ili čekati jesen.Unatoč svim savjetima, nestrpljivost je prevladala.
Sijao sam ih u mješavinu za sijenje kaktusa (zemlja za cvijeće i kvarcni pijesak granulacije oko milimetra). Mješavinu sam lagano posuo tim čistim pijeskom slojem koji nije sasvim prekrio mješavinu. Sjeme sam posuo na vrh i lagano pošpricao da se sjemenke smjeste.

Supstrat nije bio steriliziran, a trebao je biti. Par dana nakon sijanja se pojavio tanki sloj zelenih algi. Taj sloj stoji i sad,no čini se da im alge ne smetaju previše. Ipak vi sterilizirajte.

Kada sam posijao, nisam ničim prekrio posudu, a trebao sam jer veća vlažnost znači bolju klijavost.

Par puta sam ih špricao fungicidom, a jednom kad sam to radio sam ih ostavio izvan staklenog okvira, nekud otišao kad ih je zadesio ljetni pljusak..krupne kapi po mladim lithopsima...i kaktusima isto...

Mislim da sam ih jednom prihranio gnojivom za kaktuse...

Do sada sam pravio sve veće i veće periode zalijevanja (prskanja), no nikada nisu bili duži od 3 dana. U biti ih treba držati vlažnima.

Sve u svemu sam ih tretirao isto kao i mlade kaktuse.

Uglavnom,ohrabren onim što mi je ostalo idućeg proljeća namjeravam naručiti još sjemena i to ne mješavinu kao sada, nego pojedine vrste sa lokacijskim brojevima.

Čitajte savjete u postovima iznad, ali i po internetu. Nemajte straha. Sretno!

Nesmijem ni reći koliko sam pobio kupovnih lithopsa, dok nisam 'nadošao'. Lithopsi koji niknu kod tebe bi trebali biti otporniji od kupovnih...zapravo onih iz nizozemskih staklenika

Hvala Narcoleptic!!
Ja sam litopse htjela otkad sam se počela intersirati za kaktuse i ostale sukulente, ali sam puno o njima čitala pa me uvijek bila panika kupiti ne znajući da li će opstati. Još što ti kažeš, tko zna kakvi su iz tih staklenika!

Onda prve dobila na poklon i odmah krepali, nisam stigla nigdje ni pogriješiti s njima-eto kakvi su iz staklenika, ali to sam već pisala, a sad imam dva ista kamenčića (isto poklon) i samo strepim nad njima!

Muž me prije nekih par tjedana iznenadio paktićem od 20-ak sjemenkica litopsa villetii koje je naručio preko e-baya, a imam i nešto sjemena što su mi poklonili forumaši pa se spremam na sjetvu. Samo se pitam kada je tebi od 200 niklo oko 30 jel će meni onda od 20 samo 3?
Sijanje kaktusa me inače dosta zanima, valjda iz inata kada svi kažu da je teško pa hoću baš probati.

Dli su Conophytum-i neki srodnici sa Lithopsima??? I dali je isto tako tesko i njih sejati???

Mekinje siguran sam da ćeš imati veću klijavost.Po netu se ljudi hvale da im klijaju po 100%.
Moji lithopsi su sad prilično stabilni, iako moram priznati da i ja strepim nakon što sam ih jučer zalio.

Mihajlo, Conophytumi su iz iste porodice. I njih sam sijao...od 50 sjemenki mi je niklo par komada, a nakon pljuska ostao mi samo 1 koji sad izgleda kao pred smrt. Siguran sam da bi rezultati bili puno bolji da nisam radio gore navedene pogreške..

mekinje citat:

Samo se pitam kada je tebi od 200 niklo oko 30 jel će meni onda od 20 samo 3? Sijanje kaktusa me inače dosta zanima, valjda iz inata kada svi kažu da je teško pa hoću baš probati.

Iz ovog se čini da sam ja neki preveliki stručnjak.:) ma nisam. iako katuse uzgajam preko 10 god., sijanjem se intenzivnije bavim od nedavno.

Trebaš se inatiti! siguran sam da ćeš uspjeti. Meni je negdjeprije cvjetao prvi kaktus iz sjemena. jedan od echinopsisa koje sam sijao prije više godina, samo su bili prilično zapostavljeni(nepresađeni)...

Jelencica citat:

I meni su tako uginuli neki ove godine, nisam sigurna dal'sam već pisala o tome. Isto tako, ista saksija ista nega i pola se osuši pola normalno nastavi da živi. Ne znam, ove godine im nešto ne valja

Na zalost, imam i ja losih iskustava i ove, kao i ranijih godina.

Ove godine sam za vreme god. odmora ostavio jednu malu zardinijeru sa desetak razlicitih litopsa, onih kojima ne znam tacnu identifikaciju, napolju, na gelenderu, na najpunijem mogucem suncu. Dve nedelje nisu videli ni mene a ni vodu. To su one dve sedmice kada su postizani ovogodisnji toplotni rekordi.

Kad sam se vratio, vecina je bila prilicno dehidrirala, neki vise neki manje. Vecina se oporavila par dana nakon prvog zalivanja ali dva-tri tesko da ce preziveti.

E, sad, najinteresantnije pitanje je - zasto? Nema sumnje da je za to u osnovi krivo toplo vreme uz dugotrajno odsustvo vode. Ali, zasto su neki stradali a drugi ne?

Verujem da za to ne postoji jedan jedinstveni razlog vec da, uz prethodna dva zajednicaka, postoje i drugi razlozi.

Zapazam da su najvise stradali oni koji su najdublje ukopani, tj. oni koji najmanje vire iz supstrata. Zast bi to moglo biti? Mislim da moj supstrat, koji je, kao sto stalno naglasavam, veoma porozan, ne uspeva dobro da ohladi biljku. Mozda imam i previse organskih sastojaka, ali ne verujem bas mnogo u to. Naime, litopsi, a i mnogi drugi mesembi, fenestrarije na pr., se uspesno brane od preterane toplote tako sto budu ukopani u zemlji. Ali, pri tome oni rastu na teritorijama gde kvarcni pesak propusta dosta svetlosti ali kao neporozan, dobro i odvodi toplotu. Dodatno, biljke su u kompaktnom tlu a nisu u maloj zardinijeri koja se brzo i lako potpuno progreje pa biljke dugo ostaju da se kuvaju na visokoj temperaturi tla. Verovatno do dugo u noc.

Drugi moguci razlog jeste sto razni litopsi ipak imaju i razne prohteve. Naime, uobicajeno je da preporucujemo da se litopsi preko zime ne zalivaju, sve do proleca, dok ne zamene listove, tj. dok se ne presvuku. U mnogim prirucnicima i napisima se moze naci da ih preko leta takodje ne treba zalivati. To je, kao univerzalno pravilo, pogresan savet. Najverovatnije je da ta ideja potice od 'kaktusara' a ne 'mesembasa' jer kod kaktusa je to rasiren stav ali kad su u pitanju mesembi, stvari su daleko slozenije. Neki litopsi se moraju zalivati i zimi. Neki od njih i te kako traze vodu i leti, narocito u drugoj polovini leta. Neki opet ne podnose leti vodu. Mesembi su na zalost prilicno cudljive biljke. Valjda su zato, premda svakako ne samo zato, i izazovni.

Buduci da nemam identifikaciju za te litopse u toj maloj zajednickoj zardinijeri, ne mogu im priustiti razlicite rezime. Jednostavno, tamo sam ih zakopao, pa ko ziv - ko mrtav.

Naravno, mnogi ce se pitati koji litopsi sta zahtevaju. Za odgovor na to pitanje najpre valja znati tacnu vrstu litopsa. Neki imaju vrlo siroka prirodna stanista pa ima znacajnih odstupanja u klimi, prema tome dobro je znati i lokalitet (Cole Nr. je najbolji podatak kada ga imamo). Ja cu ovih dana pokusati da napravim jedan kratak pregled u tom smislu pa cu ga svima staviti na raspolaganje. Ko zeli, mogu mu privatnim mailom poslati jedan solidan Word dokumenat sa dijagramima padavina (ca. 150 kB).

Posle svega, i za litopse vaze oni opsti baksuzni maleri! Na pr. kod presadjivanja se osteti neka korenska zilica pa lagano pocne da truli koren a zatim i biljka. Posto litopsi imaju tanusne korencice, ta se trulez dosta sporo siri, tako da po nekad i zaboravimo na presadjivanje kao moguci uzrok jer se najcesce vracamo kratko vreme unazad.

I da ne nabrajam dalje. Moj stav je - nek smo mi zivi i zdravi, litopse cemo kupiti. Oni za koje imamo dobre uslove ce i bez velike nauke opstati a oni za koje nemamo dobre uslove najverovatnije ni uz svu nasu nauku - nece. Naravno, strastveni kolekcionari se izuzimaju, oni su uvek prica za sebe.

Najvaznije je ne odustajati.

Pozdrav,
Joca