OPIS BILJKE
Kubanola je pronađena 1913. godine od strane Američkog botaničara Džozefa Nelsona Rouza, a prvi opis dao je botaničar Lord Natanijel Briton. Biljka je prvo imenovana kao Portlandija, a 1979. godine Panamska naučnica Aneta Ajelo izdvaja Kubanolu u poseban rod, a i danas je u upotrebi oba naziva za ovu biljku. Rod Cubanola ima samo dve vrste: Cubanola domingensis i Cubanola daphnoides. C. Domingensis je endemska biljna vrsta iz Dominikanske Republike, a veoma retko se sreće na Jamajci i Kubi gde ovu biljku nazivaju Campanita Criolla ili Kreolski zvončić. Danas je sastavni deo i flore Tajlanda. Raste kao žbun ili manje drvo (visina do 2 metra, maksimalna visina u prirodi do 4 m). Ukoliko ima dovoljno prostora formira se kao omanje drvce, sa krošnjom na visini 1-1,5 metra, a ukoliko je okružena višim biljkama i raste u polusenci ranije počinje grananje i formira se kao raskošni grm. U sobnim uslovima maksimalna visina je 1,5-2 metra. Korenov sistem je moćan, površinski, sa krupnim razgranatim korenjem. Listovi su sivo zeleni ili tamno zeleni, sjajni, izduženo ovalni, zaoštreni na vrhu, dužine 6-12 cm i 3,5-6 cm široki, celi po obodu, sa kratkim lisnim drškama, naspramno postavljeni na tankim i elastičnim granama.
Mnogobrojni cvetovi su trubasti, viseći, slični cvetovima brugmansije, belo-zelene boje, 18-20 cm dugi sa mirisom koji podseća na toplu čokoladu ili kakao, a zbog cvetova ovu biljku nazivaju i ljiljanovo drvo. Cvetanje je u periodu od proleća do kasne jeseni, svaki cvet traje više od nedelju dana, a u večernjim satima miris im je najintenzivniji. Cvetovi su pojedinačni ili se u paru pojavljuju u pazuhu listova, obično u periodu od juna do oktobra. Plodovi su zaobljeni, elipsasti dugi 3-4 cm, sa sitnim semenkama.
Način uzgajanja
Veoma sporo raste, svega nekoliko centimetara godišnje. Ne podnosi temperature ispod 5 stepeni celzijusa, kao ni nagle promene temperature. Optimalna temperatura je 24-26 stepena, a temperature u zimskom periodu moraju biti iznad 10 stepeni kako ne bi došlo do odbacivanja listova. Zahteva svetlo mesto, u prirodi raste na direktnom tropskom suncu i ispod krošnji vlažnih šuma, a u sobnim uslovima najbolje uspeva pri rasejanoj sunčevoj svetlosti. Odgovara joj jutarnje ili popodnevno sunce, a od podnevnih sunčevih zraka je treba zaštititi.
Najbolje uspeva u dobro dreniranom supstratu pH vrednosti 6,6-7,8. Nije preterano zahtevna biljka i uspešno se gaji u sobnim uslovima. Duža izloženost niskim temperaturama zimi i izloženost strujanju hladnog vazduha dovodi do odbacivanja listova, a snižavanjem temperature ispod 4,5 stepena celzijusa može doći do propadanja nadzemnog dela biljke i u tom slučaju u proleće iz korena kreću novi izdanci.
Zaliva se umereno, nakon prosušivanja površine supstrata u saksiji, vodom koja je za nekoliko stepeni toplija od temperature vazduha u prostoriji. Zimi se zalivanje smanjuje, ali treba voditi računa da se supstrat previše ne isuši, kao i da ne bude previše vlažan. Za Kubanolu neophodno je obezbediti dovoljno toplote i svetlosti. Direktni sunčevi zraci povećavaju cvetanje, ali smanjuju veličinu listova. Obilno se zaliva od proleća do jeseni, a u letnjem periodu preporučuje se redovno orošavanje i po nekoliko puta dnevno. Leti se može izneti na svež vazduh, na zaštićeno mesto od vetra i direktnog, podnevnog sunca. Prihranjuje se od proleća do jeseni tečnim kompleksnim mineralnim đubrivom svake dve nedelje, a pri formiranju pupoljaka može se pojačati đubrenje kalijumom i fosforom.
Orezivanje nije potrebno, osim uklanjanja suvih grančica ili skraćivanja suviše dugih grana.
Presađivanje se vrši rano u proleće tek kada korenje počne izbijati na otvorima saksije, dok se površinski sloj u saksiji menja jednom godišnje. Nove saksije treba da su iste visine ali šire za 2-3 cm za mlade biljke i 5-6 cm za starije biljke. Supstrat treba da je propustan i za vodu i za vazduh. Ne odgovara joj baštenska zemlja koja se vremenom jako sabija usled zalivanja. U supstrat se obavezno dodaje perlit ili neki materijal za razrahljivanje, a prilikom presađivanja treba voditi računa da se koren sa zemljom prebaci u veću saksiju, pošto biljka ne voli presađivanje i ukoliko se skroz ogoli koren pri presađivanju biljka može propasti. Drenažni sloj na dnu saksije treba da je minimum 10 cm.
Razmnožavanje
Razmnožava se semenom ili zelenim reznicama, odnosno vrhovima grana koje još nisu odrvenile. Ukorenjivanje je veoma sporo i može trajati i duže od godinu dana, a procenat ukorenjenih reznica je veoma mali. Optimalna temperatura za ožiljavanje reznica je 23 stepena.
Seme veoma brzo gubi klijavost zbog čega setvu treba obaviti što pre posle ubiranja semena, plitko u rastresit supstrat. Za uspešno klijanje i nicanje pored svežeg semena, neophodno je održavati umerenu vlagu supstrata, izbegavati prevlažavanje i isušivanje, a poželjno je obezbediti i grejanje saksije sa posejanim semenom. Mlade biljke cvetaju već sledeće godine nakon nicanja. Nakon nicanja mladih biljaka iz semena pikiranje se vrši u fazi 2-3 i 5-6 listova.
Saveti
Držati biljku van domašaja dece i kućnih ljubimaca zbog otrovnih listova.
Biljka je poreklom iz tropskih, vlažnih krajeva i veoma povoljno reaguje na redovno orošavanje. Za formiranje plodova i semena neophodno je da biljka ima dovoljno svetlosti.
Bolesti i štetočine
Kubanola je otporna na pojavu bolesti i štetočina, ukoliko se pravilno neguje.
Na biljci se mogu pojaviti štitaste vaši, lisne vaši ili grinje, kao i pepelnica i rđa ukoliko je biljka na neadekvatnom mestu tokom leta. Pri pojavi bolesti ili štetočina odmah treba primeniti fungicid, insekticid ili akaricid.
_________________ Život je bajka koju sami pišemo...
|