Zbog evidentnog globalnog zagrevanja koje je pogodilo Dunavsko Karpatski region, ovogodisnji cetinari trpe susu kakva se ne pamti,Pitanje za poznavaoce tematike,da li treba zalivati certinare,starije od jedne godine, sa kakvom vodom, kada, koliko cesto, kojim cetinarima voda smeta,da li treba i prskati krosnju, prihranjivati. Ja sam primetio,konkretno zbunasta Tisa je u pitanju kada sam slucajno ostavio crevo iz kojeg je tekla voda,jedno 2 sata,sutradan su se drasticno digle grane,pa sam hteo da pitam kakva su druga iskustva,jer ko se bavi cetinarima kao ja ima isti problem. Ja mogu navesti moj nacin kako se borim sa susom ali malo kasnije,ako se razradi ova tema,koja je po meni vrlo bitna,i izgleda da ce svake godine biti sve bitnija.

Pa četinari su generalno otporniji na sušu od lišćara. Borovi, čempresi, juniperusi i orientalne tuje su naročito otporni. Ali ja sve što je mlado (do 4-5 godina) zalivam redovno. Velika stabla ne zalivam, nema svrhe a i ne vidim da im suša smeta. Taksodijumi su prilično osetljivi i traže dosta vode.
Za zalivanje sam do nedavno koristio kišnicu i bunarsku vodu. A onda mi se i cisterna ispraznila i bunar presušio pa sam prešao na česmovaču. Za četinare vodu ne pripremam, čak ni ne zagrevam na suncu, jednostavno napunim kantu i zalijem.

Pa jeste, i po meni koliko vidim su borovi i juniperusi otporni na susu. ali tuje cak i ove divlje sto imam kao zivu ogradu iznutra su se dosta osusile, pa i smaragdne tuje se iznutra jace suse nego inace, Lavsonovi cempresi tesko podnose susu a bogami i zimu. Kedrovi i tise dobro podnose susu ali kleke (neke vrste),tesko.Pacempresi vole vodu, i nije lose cak ujutru posle svanuca svo zimzeleno oprskati sa vodom,primetio sam da nicemu ne smeta,a sada sto neke biljke kao Tisa nije potrebno oprskati nije bitno,vazno je da nicemu ne smeta.Ja sam zalivao travu sa prskalicom i normalno moralo je nesto od zimzelenog i zahvatiti,bogami nicemu ne smeta kada periodicno dobije iz prskalice vodu Cak sam primetio da se Lavsonovom pacempresu vratila ona plava boja cetina, Znaci za zimzeleno vazi pravilo voda,voda i samo voda, jer je njemu generalno mesto u planinama gde ima i vise vlage u vazduhu i gde je tlo kiselije.Dalje kod mene je bunarska voda i puna je krecnjaka i dosta je hladna,primetio sam da je bolja nego ona iz vodovoda koja je meka,i toplija ali hlor vise smeta nego tvrda voda, A i financijski je isplativije jer je gradska voda skupa.

Ja se bavim bonsaijem , i primetio sam slične stvari , kao i vi. Juniperusi (ovi obični , ne oni sa iglicama) , imam ih nekoliko , i svi su odlično podneli ove velike temperature. Neki su bili u polusenci , a neki direktno na suncu , i svi odlično napreduju , nemaju ni trunku suvog dela na sebi , dok su mi dve smrče načisto osušile , kao i jedna kleka sa iglicama (juniperus communis). Juniperus communis mi je stajao na suncu , dok je jedna smrča bila direktno na suncu a druga u polusenci.

Moje iskustvo: imam par stotina cetinara na jendom mestu (Sirogojno). To su razni borovi, jele, smreke, duglazije i kedrovi, a ima i po neki zmijobor, metasekvoja, dzinovska sekvoja, losonija, tuja itd.

Borovi, smreke, duglazije i zmijobor su susu podneli izuzetno dobro: sjajni su i zdravi. Kedrovi su takodje prilicno dobri, s obzirom na to da su posadjeni u aprilu i manje su mogli da se ukorene. Samo se jedan osusio od njih 11, tek posadjenih, a ona tri posadjena ranije su sva tri ziva.

Jele se jedva drze. To je i prosle godine bilo. Moracu da ih menjam, jer ova padina (zapadna) je ocito previse susna za njih, osim kad je leto bas izrazito kisno.

Susa smeta i sekvoji - dzinovska je poluocelavila a metasekvoja se osusila sasvim. Prosle godine mi se osusila kunungamija, kao i par kriptomerija. Doduse, nisu imale ni par meseci da se ukorene, iz kontejnera su posadjene tek pocetkom leta, a nije moglo biti zalivanja - tek onog sporadicnog, kad retko naidjem.

Losonije i tuje sam posadio krajem leta. Nadam se da ce preziveti do pocetka kisa, a ako usmeju, sledece godine ne sumnjam da ce preziveti i same...

I meni se kleka osusila,prvo sam bio u dilemi da li je zbog jake zime, ili loseg krecnjackog zemljista,prvo je pocela da zuti,ovde su me savetovali da je to hloroza(nedoststak Fe) ali jedna polegala kleka je bila ispod prkosa koji raste kao korov,i ospostavilo se da na tom mestu ima onu lepu plakastu boju jer je tu immala senku i vlagu od prkosa tako da sam sada prilicno siguran da propada od jakog sunca. Sto se tce smrca,primetio sam da proslogodisnje iglice,ili grane nevazno, spaljene,ali na juznoj strani.Sada brze bolje stavljam crevo i ispod njih i natapam sa vodom,(za svaki slucaj) Inace primetio sam da su Srebrne Smrce,pa i patuljasta srebrna smrca izuzetno dobro podnele susu ni ne zalivam, bas su lepe i to savetujem svim ljudima Srebrna smrca je zakon-Picea Pungens)pa i Picea Pungens-Glauca -mozda sam malo subjektivan.Inace cetinari su mi stari u proseku 5 godina.

Slažem se za srebrnu smreku. Ja sam je imao nekih 4 godine kod sebe , i nisam je nešto mnogo zalivao , a i držao sam je na suncu i odlično je napredovala , sve dok nisam uradio delimičnu defolijaciju (tehnika uklanja lišća , odnosno iglica kod četinara - vezano za bonsai) , kada je iznenada počela da drastično propada , da bi se na kraju osušila. Inače , orezivanje je odlično podnosila , kao i zimu , tako da ko može , neka ih uzima , one su izuzetno dekorativne , mada imaju jednu malu manu , a to je da su veoma skupe (na proleće je bila jedna izložba u Bg , gde je čovek tražio 7.000 za biljku visine 30 - ak cm). I u vreme kada sam ja kupio onu moju , cene su bile visoke , ali ja sam je dobio za neke male pare. Čini mi se da prodavac nije znao šta prodaje.

Pungensice imaju još jednu manu, sporo rastu. Dok su male sporije i od tise, kasnije malo ubrzaju.
Druga smreka koja je otporna na sušu i koja nažalost takođe raste sporo je omorika.
Solecar, ta cena od 7000 za pungensicu od 30 cm je apsolutno neprihvatljiva. To bi bilo preskupo čak i da se radi o nekom kalemljenom kultivaru. Ja sam kupio dve biljke za po 300 din. proletos na cvetnoj pijaci. Visoke pola metra, zdrave i lepo oblikovane mada u malo skučenim kontejnerima. Izgleda da su dugo čekale na kupca. Čovek je prvo tražio 500 din. za komad ali sam uspeo da dobijem obe za 600 jer je bio zadnji dan i bilo je očigledno da ih neće prodati.

Od 10 tuja koje su kod mene treca godina, 8 mi se osusilo ove godine pa sad ne znam jer to zbog suse ili cega, ali bile su zdrave do ove godine. Izuzetno su se brzo osusile. Samo su ostale one koje su bile vise u senci i gde je zemljiste malo vlaznije tokom godine. Trudio sam se sto cesce da ih zalijem u vecernjim satima.

drveni citat:

Pungensice imaju još jednu manu, sporo rastu. Dok su male sporije i od tise, kasnije malo ubrzaju. Druga smreka koja je otporna na sušu i koja nažalost takođe raste sporo je omorika. Solecar, ta cena od 7000 za pungensicu od 30 cm je apsolutno neprihvatljiva. To bi bilo preskupo čak i da se radi o nekom kalemljenom kultivaru. Ja sam kupio dve biljke za po 300 din. proletos na cvetnoj pijaci. Visoke pola metra, zdrave i lepo oblikovane mada u malo skučenim kontejnerima. Izgleda da su dugo čekale na kupca. Čovek je prvo tražio 500 din. za komad ali sam uspeo da dobijem obe za 600 jer je bio zadnji dan i bilo je očigledno da ih neće prodati.

Pa čovek je i rekao je da je to kalemljeno. Čim sam čuo koja je cena , okrenuo sam se i otišao. Inače , ja nju već duže vreme tražim , ali bezuspešno. Video sam da su je neki posadili ispred svoje zgrade , ali ni ljudi koji su ulazili u zgradu u trenutku kada sam se zatekao tamo , nisu znali da mi kažu gde je nabaviljena , jer je to radio neko drugi iz zgrade , i bio je na odmoru u to vreme.

Kako bezuspešno pa to je jedan od najčešćih četinara u prodaji. Srebrnu smreku ima skoro svaki rasadnik.

Neznam Drveni da li si na istoj talasnoj duzini ali mislim, koliko sam shvatio da se radi o patuljastoj smreki Picea pungens-Glauca Globosa, i ona je skupa i vrlo malo je ima u prodaji,doduse i neobilazim nesto rasadnike,ali niko ih i ne reklamira. Sto se tice cene ja sam moju pre 5 god platio 3000 din isto je bila visoka oko20 cm, sada je visoka oko 50 cm,i smatram da se o njoj radi posto je verovatno pogodna za Bonsai tehniku.Jer ta vrsta smreke je vrlo retka i moguce je da je prodavac trazio 7000 din,posto sam primetio da su se cene za 5 god. duplirale.Inace za obicnu srebrnu smreku verujem da su cene niske .Milose, slabo si zalivao, meni se ove god samo jedna osusilla,ali je i dosad sporo rasla. Nema,kada su vrucine oko 40 treba bukvalno natapati ujutru ili uvece zemljiste,jer tesko voda probija susne slojeve,napr. kada bi bila provala oblaka, to covek pomisli super,ali ja sam kod zadnje kise malo otkopavao zemljiste (mislim u julu)da vidim dokle je natopljeno, tuga , ma ni 30 cm.I jos sam na dosta mesta primetio kod odraslih Smaragdnih tuja opekotine od sunca(koje su na celodnevnom suncu) znaci da im steti ,jako ultravioletno zracenje.Inace sto se tice brzine rasta omorike to je relativno,ja ih imam dve,jedna je porasla ove god oko20cm a druga oko 60 cm,isto tako i srebrne smreke-jedna mi je cak oko 80 cm porasla a druga oko 30. Sve to mogu da potkrepim slikom ako sumnjas.

miroslavusjak citat:

Neznam Drveni da li si na istoj talasnoj duzini ali mislim, koliko sam shvatio da se radi o patuljastoj smreki Picea pungens-Glauca Globosa,

Kako si zaključio da se radi o tom kultivaru kad Solecar to nigde nije pomenuo?

Ja sam je prvi pomenuo, zakljucio sam da misli na nju,kada je rekao da su skupe. Nebitno.

Nažalost , danas je takvo vreme da na osnovu cene ne možeš biti siguran o čemu se tačno radi , jer jedan može da zacepi cenu , a drugi da po realnoj ceni.