Ja sam u februaru kivi posijao u rastresitu zemlju na dubinu od 1 cm i
nista nije niklo , cak sam ga 1 dan prije toga drzao u mlakoj vodi ...
a cijelo vrijeme je bio na sobnoj temperaturi !
Mislim da cu probat opet al onaj Markusov recept sa posipanjem sjemena
preko treseta i pokriti posudu staklom , da vidimo kakva je klijavost onda !!!

FATKA , Markus ... kako sad napreduje kivi ?

Boki, dobro su one sadnice sto sam kupila, a prosle godine nisam znala sa njima i uginuse a bas su dobro nikli i bili se odrvenili.

Ja imam doma jedanog mladog kiwija,, ali ne znam dali je muški ili ženski.. Na koji način se to može raspoznati?

Evo da se i ja malo uključim u raspravu. Prošle godine dobio sam par sadnica actindia arguta, (hardy kiwi). S obzirom da ga ne mogu kupiti nigdje u rasadniku, a imama pre malo sadnica za pergolu, odlučio sam ga razmnožiti.
Najsigurniji način za razmnožavanje je koliko sam uspio pronaći na netu, razmnožavanje položenicama ili nagrtanjem. Čim se grančice slijedeće godine ukorijeni, mogu se prebaciti u jesen na stalno mjesto.

Zdravo svima , ja sam jadna od najnovijih clanova i molila bih neko da mi objasni ukratko kako od jednog ploda kivija da posijem, treba li semenke cuvati u vati, u frizideru i sl.
Veliko hvala unapred

nacuo sam da neki proizvodjaci kivija proizvode biljke iz semena bez kalemljenja kako onda raspoznaju muske i zenske valjda po listu ali kako kada se uopste ne razlikuju

Sproveo sam jedan, za mene, zanimljiv eksperiment: u mali plastenik, pre 7 nedelja, pokušao sam da ožilim 48 poluzrelih reznica kivija. Koristio sam Tref supstrat za ožiljavanje, uz dodatak još 10% perlita. Reznice sam posadio na u litarske kontejnere, zalio rastvorom Antrakola, smestio u plastenik, koji je u hladovini. Jedina razlika je bila u primeni fitohormona. Koristio sam Plantellin hormon za poludrvene reznice, drvene reznice, oba su zasnovana na IBA, koristio sam neki stari holandski hormon, zasnovan na NAA i fitohormon za koji sam se ogrebao od uvaženog člana Foruma Mileta. Rezultati su interesantni: 24 reznice tretirane Plantellinim fitohormonima su se osušile za 3-4 nedelje. Važno je da sam posle odbacivanja lista, izvadio svaku reznicu i utvrdio da kausirano tkivo na preseku, nije trulo. Znači da razlog sušenja nije bio nekvalitetan supstrat, ili preterana vlaga. Rezultati holandskog hormopna NAA, od 12 reznica 8 je još u životu ( list nije otpao sa reznice), o od 12 reznica tretiranih Miletovim hormonom, 9 je u životu. Reznice u ovom periodu počinju da puštaju korenčiće, tako da eksperiment nije završen. Prethodni rezultati su me malo razočarali, tako da su moji Rizophon hormoni završili u kanti za smeće. Javiću kako je završilo.

Draganp - iskrene čestitke,
Ja još nisam pokušao sa ožiljavanjem, ali se pripremam za proljeće - sa zrelim reznicama. Interesuju me ovi tvoji litarski kontejneri (da li su to plastične flaše ili namjenski rađeni kontejneri), zatim (tko je proizvođač supstrata za ožiljavanje Tref i šta je rastvor Antrakol i da li ste pravili taj rastvor i u kojem omjeru ili se radi o fungicidu)?
Mislim da zaista možete biti zadovoljni sa postignutim, jer ste bogatiji za jedno korisno iskustvo.
Bit će mi drago čuti rezultate za preostale reznice.

I mene veoma zanima kako će završiti preostale reznice. Pa da odgovorim, za supstrat evo link www.agrospektar.co.yu/supstrati.htm plasticni su kontejneru kupljeni od rasadničara (četvrtasti su, mogu lepo de slažu), a antrakol je fungicid, dobar je za dezinfekciju. Ako Vam je lakše, u bivšoj državi se zvao zineb. Hvala na lepim željama, želim nam puno sreće.

malus citat:

Evo da se i ja malo uključim u raspravu. Prošle godine dobio sam par sadnica actindia arguta, (hardy kiwi). S obzirom da ga ne mogu kupiti nigdje u rasadniku, a imama pre malo sadnica za pergolu, odlučio sam ga razmnožiti. Najsigurniji način za razmnožavanje je koliko sam uspio pronaći na netu, razmnožavanje položenicama ili nagrtanjem. Čim se grančice slijedeće godine ukorijeni, mogu se prebaciti u jesen na stalno mjesto.

Cudi me da niko nije probao oziljavanje polozenica sto deluje kao najlogicnija varijanta kada je procenat uspelih reznica tako mali. Sledeca mogucnost je margotiranje koje uspeva i sa biljkama koje se jako tesko razmnozavaju.
Evo na ovom mestu je foto stripom objasnjeno margotiranje a biljka je bas kivi : www.abads.net/Airlay/

ja gledah, gledah, al ovo na slici baš brugmansia...

a i piše ...

Pise!

Razmnožavanje kivija nagrtanjme zemlje na izrasle lastere daje odlične rezultate. Ja sam isprobao i ovaj oblik razmnožavanja sadnica i rezultati su bili 100%. Međutim na ovaj način se može razmnožiti mali broj sadnica. Tu se može iskoristiti malo broj lastera i to onih koji su bliže zemlji, pa se mogu položiti, a takvih (zavisno od uzgojnog oblika, ljetne rezidbe i sl.) u pravilu je uvijek manje. Kod ovog načina razmnožavanja treba obratiti pažnju da se održava potrebna vlažnost zemljišta tokom cijele vegetacije kako bi se korijen položenica što bolje razvio do jeseni. Ja sam u ovom slučaju uvijek koristio obje strane položenice (tj. i onaj do stabla i onaj prema kraju lastera koji viri iz zemlje i koji je već pustio novi mladar). Kod presjecanja ožiljenog lastera, (kod pripreme za sadnju) normalno treba voditi računa da obje strane imaju približno dobro razvijen korijen. U svakom slučaju ovaj način razmnožavanja kivija (za vlastite potrebe) može poslužiti, jer je prijem tako-rekuć zagarantovan

Hvala na informaciji. To se nametalo kao logicno.
E sad, daj mu prst a on hoce celu saku....mozda bi neko delimicno zasecanje kore ispred svakog okca nateralo biljku....pa da iz svakog okca dobijemo novu biljcicu? Uz redovno zalivanje, prehranjivanje....