Sojo, amarilisi izgledaju fantastično - mislim da bi, bez obzira što se opireš ideji trebalo da razmisliš o prodaji, tj. dodatnoj zaradi!

Moja odrasla lukovica zaista izgleda preporođeno, ali mladunci nisu nešto posebno napredni...

I kod mene ima i krupnijih i sitnijih, ali sledeće godine i te male ima da napreduju. Ja sam prošlogodišnje lukovice sadio u baštu na sunčano mesto, a oko 100 lukovica sam posadio u poluhlad i te što nisu imale celoga dana direktno sunce su mnogo sitnije. Znači na sledeće proleće sve mlade lukovice sadim na mesto gde će celoga dana imati direktno sunce.

Ja sam svoje mlade lukovice nekoliko puta prihranio preko lišća sa fertilinom (N 12%, P 4%, K 6 %, uz dodatak Mn, B, Zn i Co), možda su zato toliko napredovali.

Sigurno! Moje su em bile u hladu, em u lošoj zemlji, a skroz bez prihrane. Moram da priznam da nisam obratila dovoljno pažnje na male, iz razloga što ne žurim da porastu - zadržaću jednu, ostale ću pokloniti, nemam mesta za toliko istih biljaka...

Lidija, lukovice iz semena ne budu iste kao majčinska biljka, boja cveta je različita, obično bude svetlija nijansa ili prošarana sa belim, a mogu biti i sasvim drugačije boje.
Evo malo o problemima u uzgajanju mladih lukovica. U ovo vreme obično se javljaju cikade koje napadaju listove amarilisa.

One obično ne nanose ozbiljne štete starijim lukovicama, jer se one u ovo vreme vade iz zemlje i prekidaju vegetaciju, međutim kod mladih amarilisa kojima nećemo prekidati vegetaciju u toku zime mogu prouzrokovati ozbiljna oštećenja listova i njihovo sušenje.

Na prethodnoj slici su vidljiva oštećenja od cikada u vidu beličastih crtica na listovima. Ova oštećenja se bolje uočavaju na naličju listova. Naime, cikade sišu sok iz listova i tako mogu preneti virusna obolenja.

Na ovoj slici se vidi razlika u krupnoći lukovica. Velike lukovice su bile posađene na mesto gde su celoga dana imale direktnu sunčevu svetlost, dok su sitnije lukovice bile u polusenci, zaklonjene drugim biljkama.

Sojo, jel to znači da to ima veze samo sa genetikom? Biljka od koje sam uzela seme je stajala sama samcata, mislim - bez i jednog drugog amarilisa okolo... Znači da nije moglo da dođe do oprašivanja amarilisom druge boje...

Evo tri male biljčice koje sam obećala QoN, nadam se da ćemo se videti na izložbi cveća da ih preuzme!

Bez obzira na samoprašivanje, pri razmnožavanju semenom dolazi do cepanja genetskog materijala, pa nove biljčice mogu da liče na "babu", "dedu" i ostale pretke. Svi hibridni amarilisi nastali su dugotrajnim ukrštanjem, tako da imaju bogat genetski, odnosno nasledni materijal. Samo lukovice nastale vegetativnim putem imaju identične osobine kao majčinska biljka.

Juče sam imao akciju presađivanja onog amarilisa koji je u bašti poterao cvet, pogledajte samo koliko mu je korenje

Morao sam da ga posadim u veliku saksiju

Valda mu neće smetati presađivanje za cvetanje. Ovaj je i prošle godine veoma rano cvetao, ali ga je sada preterao. Cvetovi su mu roza boje sa tamnijom nervaturom.

Moraćeš da nam okačiš sliku ovog brzometnog momka A korenje je ogromno! S obzirom na to da mu je i lukovica povelika za očekivanje je da mu i sve drugo bude veliko. Cvet naročito

Ti već obezbeđuješ svoje biljke, pa se pitam da li i ja moje saksije da unesem? Ili da čekam da sve uvene pa tek onda?

Ja još uvek nisam unela lukovice. Povadila sam samo ta tvoja tri, da se prilagode na saksiju do izložbe, ostali su još uvek u bašti. Mislim da je još dovoljno toplo, pa nek skupe još malo snage do hladnoća.

Ja nemam gde u prostoriju da stavim 620 lukovica, kao što se vidi na slikama, držim ih na terasi dok im listovi ne uvenu. Ako kasnije vadim lukovice ne stignu listovi da se osuše do početka mrazeva, a ne volim da im režem zelene listove. To je razlog zbog koga sam povadio lukovice. Amarilise koji cvetaju hteo sam povaditi pre neki dan, ali kada sam vidio da ovaj ima cvetni pupoljak odložio sam vađenje. Sinoć sam ovoga prebacio u saksiju, a čim se malo prosuši zemlja vadim ostale lukovice iz bašte. Kažu do sledećeg četvrtka bez kiše, tako da će se zemlja prosušiti da ih ne vadim po blatu.

U saksijama su lukovice amarilisa iz ovogodišnje setve, a dole poredane prošlogodišnje lukovice koje se suše pre spremanja za zimsko mirovanje. Onima u saksiji neću prekidati vegetaciju u toku zime, kako bi što bolje napredovali.

Sojo, prosto mi neprijatno da stavljam slike ove moje sirotinje posle tih tvojih slika Al' moram da pitam...

Upravo sam izvadila mog jedinca iz bašte. Toliko korenje je imao, na pola metra okolo, da sam ga jedva izvadila, a dosta toga je i pokidano. Ostaviću ga u hladovini da se suši, pa me zanima da li treba da mu skratim korenje, ili da ostavim ovako? I da li je bolje da ga, kad odsečem listove, ostavim na hladnom, zamotanog u novine ili da ga posadim u suvu zemlju i tako čuvam, pa kad krene na proleće samo da počnem da zalivam i iznesem na svetlo?

Ja ne skraćujem korenje kada ga izvadim. Odstranim zemlju i ostavim da se suši, kada se osuše listovi korenju su suvi samo vrhovi, e te vrhove suve pokidam i malo skratim korenje pre stavljanja u kutije. U proleće kada poteraju lukovice pupoljak odstranim korenje koje je uvelo i posadim lukovice.

Lidija, one male lukovice iz semena možeš posaditi u neku saksiju ako nećeš da im prekidaš vegetaciju i zimi ih drži na umereno toplom mestu. Može se desiti da sitne lukovice do proleća u kutiji skroz uvenu, ja malene lukovice stavim u saksiju sa suvom zemljom.