Odlična tema al ispade veliki saveti - nikakva pomoć. U redu sejali ste to što ste sejali i nabavljali seme svuda i ...

Dajte nešto konkretno kao temperatura noću-danju, dužina dana vlaga, vetar, pritisak a pulsa nema.

trazis podatke koje su nepotrebni

jednostavno posejes semena po tresetu u zatvorenu kutiju i stavis na juzni prozor ili pod sijalicu hladno svetlo po 16 h dnevno i posle nekog vremena obicno 2 nedelje semena nicu... jedino nepentesi malo prave problem jer je tesko nabaviti sveze seme, jer njihova semena brzo gube vijabilnost...
inace drosere, dioneae, utricularije i ostale mesozderke vrlo lako klijaju u "vlaznim kutijama" mada se pokazalo bar kod mene da prirodno svetlo ima bolji efekat na isklijavanje ali to je i logicno

ja ovo radim iz hobija i nepotrebno mi je da se zamaram sa viskom informacija, meni je bitno da seme proklija i da dobijem dobru biljku...
mada mogu da razumem ako hoces da znas, a za to ti je najbolje da postavis razlicite experimente u kontrolisanim uslovima...
ako hoces tako nesto pusti mi pp. i dacu ti dosta semena od spatulate pa postavli experimente pa javi iskustvo


pozz

eno ima gore na sajtu dosta detaljnih informacija

Bucket citat:

eno ima gore na sajtu dosta detaljnih informacija

Ne tražim ja ništa, pogotovu ne nepotrebno. BiologN01, pa Ti si pokrenuo ovu temu sa ciljem da se iznesu nečija iskustva a Sam pišeš kao da ne želiš da svoja iskustva podeliš.
I hladno svetlo i vlažna kutija su širok pojam.
Ja ovo radim iz hobija i potrebne su mi informacije da ne bih pucao u prazno.
Literatura je jedno (sajt), a savet iz prakse je nešto drugo.

pa problem je to sto ja ne pratim nikakve parametre te i samim tim ne mogu da ti kazem temperaturu u kutiji ili vlaznosta ( predpostavljam da je od 90 % do 100% ), i jedno da je najbolje koristiti ove male plasticene kutije koje sam stavio na prvom postu...

Pa dajem ti savet i ja radim iz hobija, ja sam skontao da sto je prostija aparatura to je bolji uspeh. cak i moji profesori na fakultetu daju nama semena raznih biljaka da ih mi studenti koji nemamo blage veze o cemu se radi da isklijavamo semena, jer oni i suvise obracaju detalje na parametre...

moj licni predlog ti je da se manes literature i da pokusas ovako:

-plasticna kutija
- 1-2cm treseta( poravnaj ga zbog osvetljenja semena)
- voda u tacni oko 0.5cm (uvek ali slobodo neka varira tj kad dodje pred kraj dospi novu)
- i juzni prozor ( ako ti je zaklonjen onda pod sijalicu ( belo svetlo oko 6500 k imas na pjaci bajlonijevoj jedna kosta 250 din ) po 16 h dnevno 10 cm od kutijice)
- kada proklijaju ( obicno oko nedelje ) sacekaj da formiraju par listova i polako ih aklimatizuj ( ja obicno otvaram poklopac par dana pre nego sto ga skroz skinem)
- i po zelji nahrani ih sa nekim sitnim insetkima ( ja gajim musice bas za njih ali imas da kupis i larve susenih komaraca u skoro svakoj prodavnici gde prodaju ribice) ili javi se meni rado cu ti dati jednu koloniju. ( drosere posebno vole da dobiju hranu, jer bar moje iskustvo je tako, brze rastu cak i nekoliko puta brze)

i ako ti nesto treba jos, pitas konkretno i neko ti obavezno odgovori

@Scotch nema tu neke velike filozofije, mada si delimicno u pravu, literatura je jedno, a praksa je nesto sasvim drugo. Medjutim, verujem da bi ti svako od nas izneo za nijansu drugacije savete, jer se svako ponasob snalazi kako ume i moze pa se ta iskustva ne mogu generalizovati, vec su to individualna iskustva zasnovana na sistemu gresaka. Svi mi volimo da se "hvalimo" uspesima u odgoju a uglavnom precutkujemo neuspehe, medjutim na neuspesima se uci i na zalost kako to obicno biva na sopstvenim greskama. Unistio sam mali milion sejanaca, pre nekoliko dana sam ubio droseru indicu pred samim cvetanjem itd... Ali OK, opet i time sam nesto naucio, kako u buduce ne bi trebalo raditi..

Da rezimiram, za pocetak je dobro se drzati nekih osnovnih smernica iznetih u strucnoj literaturi, a vremenom ces po osecaju i sam videti sta je OK a sta ne ...

Poseban problem je sto bukvalno svaka vrsta odredjenih mesozderki trazi da joj se i malo drugacije ugadja, sto je naravno nemoguce, ali treba traziti neku zlatnu sredinu...

Moj predlog ti je da krenes sa droserama, posebno " korovskim " vrstama pa laganica.

Na sledecem linku imas jako dobar sajt posvecen droserama a koji se temelji na autorovim licnim iskustvima i za svaku vrstu ponasob je izneo dosta dobrih informacija kao i jako puno prakticnih saveta od sejanja pa do presadjivanja

www.growsundews.com/

Meni je puno pomogao u samom startu i od srca ti ga preporucujem, a za neka konkretna pitanja, tu smo na forumu da razglabamo....

Quote::

Odlična tema al ispade veliki saveti - nikakva pomoć. U redu sejali ste to što ste sejali i nabavljali seme svuda i ..

Prvo , ovo zvuci kao da neko psujes i pljujes. Dakle u startu ti je stav pogresan i bezobrazan , a to nikako ne ide u prilog .

Drugo , decko je pokrenuo temu vec sa predznanjem vezanim uopste za razmnozavanje ovih biljaka

Trece , ako te je nesto vec zanimalo mogao si da konkretno pitas a ne da pocinjes sa neprijateljskim tonom kao sto si poceo sa prvom porukom koju si uopste i napisao

Cetvrto , da si malo bolje pogledao ostale teme vezane za ovo video bi da smo i tamo uveliko vodili konverzaciju za sve ovo

Peto , ako ti je onaj sajt NEPOTREBAN sto je naveden , onda nema sta vise da se polemise. Na onom sajtu su sasvim korektne informacije koje tebi niti bilo kome drugome licno ne bi dao da ih ne nalazim korisnim. Imas vezano za vecinu mesozderki ako ne mozda za sve bitnije vrste koje postoje pocev od toga sta je STRATIFIKACIJA , za koje biljke je predvidjena , pa do toga kako se koja biljka seje i na sta treba obratiti paznju. Ja kad sam poceo da ih gajim iz semena gospoda od kojih sam iz inostranstva kupio seme pored jos nekih stvari uputili su me licno na ovaj sajt. Procitao sam ga detaljno, procitao sam jos dvadesetak sajtova, pregledao jedno dvadesetak videa na tu temu i nista nisam nasao za shodno da smatram NEPOTREBNIM kao sto ti kazes, jer iskustva su razlicita i razlicite su situacije i uslovi. Ako mislis da cemo ti mi reci nesto preterano pametnije da ti sve to uspe iz prve ruke tesko , pogotovo sto si ti trazio informacije kao sto su temperatura , vlaznost, vreme sejanja, da li da ih obilazis u pola noci i ljulao krevetic. Ta literatura je i napisana iz njihove prakse. Kao sto i ovde sve sto pise ne mora da znaci da ce tebi uspeti, svako od nas ima drugacije metode a pritom verujem u to da ne moze svakome sve da bas bas uspe.

U principu briga me da li Biolog ili ko drugi oce ili nece da podeli iskustva, mene je samo izritirao tvoj ton prve poruke, jer je bezobrazan. Zato nisam ni zeleo da ulazim do ove druge poruke u razgovor nego sam pustio sajt koji sam licno dao i Biologu i jos nekim ljudima koji nisu sa ovog sajta jer je jako barem iz mog iskustva dobar, a ti si mogao lepo da pitas a ne da glumis Dzon Vejna.

Hladno svetlo nije toliko sirok pojam, u pitanju su stedljive sijalice ili neonka, uglavnom stedljive jer su jeftinije , od 25 do 35 w il kako se vec velicine krecu , hladno se misli jer nije zuta nego vise BELA odnosno DNEVNO SVETLO boja, i naravno ne greju sto bi bilo opasno da semena ne prokuvaju.
Nije vlazna kutija nego je zatvorena ,odnosno prekrivena ili sa zip kesom ili nekom drugom da bi svetlost mogla da dopire do semenki a mora biti zatvorena da bi zadrzavala vlaznost sto je vise moguce da bi semenke pocele da klijaju. Uz sve to ono sto se moze naci svuda jeste treba pripaziti da se ne pojavi budj cak vecina preporucuje da se nekim blazim fungicidom poprska povrsina treseta .
Na par mesta sam licno, ne na ovoj temi napisao da se meni za sada najbolje pokazalo kad stavim semenke u svez zivi sfagnum, ali je to ne zahvalnija varijanta jer sfagnum raste pa ugusi biljku , druga bolja varijanta je da se posadi na mrtvi ( donji deo) od opet zivog sfagnuma. Sanse da krene sfagnum da raste postoje ali lakse je to kontrolisati nego kad je stopostotno ziv. Meni je veci procenant klijavosti bio takav, al opet ni to ne mora da znaci jer mozda se samo potrefilo da su semena jednostavno sveza, dobra il sta vec ....

A da Biolog ne zeli da podeli iskustva ne bi ti napisao

Quote::

ako hoces tako nesto pusti mi pp. i dacu ti dosta semena od spatulate pa postavli experimente pa javi iskustvo Smile

pritom bi ti decko i lepo na pp objasnio

da ne trosim tastaturu, jednostavno :

Bucketa za predsednika

pozz

Izvinjavam se userima; Bucket, tusta i BiologNo1 što su se osetili popljuvanim i ispsovanim. To mi nije bila namera ni na kraj pameti i neće se ponoviti.

Ako biste se vratili na uvodni deo teme od BiologN01 ona bi Vam bilo jasnije šta sam zapravo hteo da kažem. Napisano mi je da tražin nepotrebne podatke i na njih sam mislio pod nepotrebno a ne na sajt koji je izvrstan i na njemu hvala.
Pojam "vlažna kutija" je preuzet iz teksta BiologN01, tako da se ni po toj tački ne osećam krivim. Još jednom žao mi je zbo nesporazuma. Izvinite:

E sad da se vratim hobiju. Ako sam dobro shvatio sledeće;
-Klijalište treba da je hermetički zatvoreno i da je procenat VV skoro 100.
-Da postoji 16časovno osvetljenje običnom štednom sijalicom a ne GroLux
cevima i da temperatura treba da bude 20 i kusur.
Ostaje problem sa plesnima (Fungi)

Koliko sam shvatio mesožderke su osetljive prema Ca što znači da su acidofilne i pored toga osetljive na hemijske preparate. Da li se dezinfekcija supstrata i semena može uraditi vodonik-peroksidom (H2O2)?

Zanimaju me Vaša iskustva sa presađivanjem i da li bi bilo bolje sejati u ćelijske kontejnere po principu 1-2 semena po komori u tom slučaju bi biljčice imale prostora više sezona.

Scotch citat:

E sad da se vratim hobiju. Ako sam dobro shvatio sledeće; -Klijalište treba da je hermetički zatvoreno i da je procenat VV skoro 100.

da

Quote::

-Da postoji 16časovno osvetljenje običnom štednom sijalicom a ne GroLux cevima

sad sam gledao na netu , pise da su grolux cevi predidjene bas za hidroponsko gajenje biljaka. Sad nisam imao prilike da radim sa njima ali ako ne greju onda mogu i one , u protivnom prokuvace biljke

Quote::

Ostaje problem sa plesnima (Fungi) Koliko sam shvatio mesožderke su osetljive prema Ca što znači da su acidofilne i pored toga osetljive na hemijske preparate. Da li se dezinfekcija supstrata i semena može uraditi vodonik-peroksidom (H2O2)?

nisam hemicar, niti se preterano razumem u fraze da budem iskren ali ono sto sam nalazio jeste da je odlican fungicid na bazi sumpora. U prilogu ti je video od likova koji imaju veliku prozvodnju u americi, inace svi saveti su im veoma korisni pa pogledaj i proguglaj. Veliki problem je sto preparate koje oni reklamiraju se ne mogu naci ovde ali ono sto mozes jeste da nadjes na netu taj prozivod pogledas hemijski sastav pa ovde da juris nesto sa istim ili barem pribliznim sastavom

www.youtube.com/v/gfVUrMaGjVs

iskreno , ja do sada nisam nista niti jednom prilikom stavljao niti sam imao problema, vodio sam racuna da prilikom stratifikacije mi ne bude previse vlazan treset , kad sam iz frizidera prebacio iz stratifikacije treset sa semenkama u posudu/kontejner/kutiju/terarijum predvidjen za dalju proceduru isti slucaj , vodio sam brigo o tome da ne bude previse vlazno, jednom dnevno otvorim da vidim stanje da se slucajno nesto ne pojavi pritom se izluftira i stvarno nisam imao problema.
Takodje vrsio sam experimente i sa standardnim beli treset/ perlit kombinacjom i sa kokosov treset/ perlit kombinacijom . Nisam imao problema sa bolestima ni u jednom slucaju , ali ako mozda oces da budes sigurniji mozes uzeti kokosov treset / perlit pa staviti u njega jer je on (trebalo bi da bude ) cist od svih gluposti kompletno. Sad opet ja najvise za rasklijavanje koristim kombinaciju sa kokosovim tresetom za svaki slucaj.
Takodje sam napomenuo da sam licno najvise i najbrze uspeo da dobijem rezultate sa sphagnumom jer je prirodno kiseo sto biljkama odgovara tako da mi je mnogo kraci period cekanja prvih izdanaka bio iz sphagnuma. S tim sto se javlja problem ako sphagnum krene da raste onda moze da ti ugusi biljku.

Quote::

Zanimaju me Vaša iskustva sa presađivanjem i da li bi bilo bolje sejati u ćelijske kontejnere po principu 1-2 semena po komori u tom slučaju bi biljčice imale prostora više sezona.

iz licnog iskustva ja se i dalje ucim, odnosno da budem iskren sve zavisi, jednostavno moras oceniti da li ti je neka biljcica dovoljno jaka da izdrzi presadjivanje ili nije. Najbolje je sacekati da dobije tri - cetiri listica pa onda izvrsiti presadjivanje. Ono sto sam prvi put kad sam poceo da sejem pogresio prilikom presadjivanja to je sto sam skoro kompletno ocistio treset oko korena pa su se previse istresirale ocigledno i dosta su prilikom presadjivanja i uvenule. Nakon nekih konsultacija sa Biologom, uradio sam kao i on trudio sam se da zadrzim veci deo treseta u vrhu korena prilikom presadjivanja ne bi li sto manje uzmeniravao biljku. Verujem da je to urodilo plodom. Ali opet ovo sve je jedno veliko ZAVISI jer ima tu dosta faktora koji mogu da uticu na rast i opstanak biljke. Jedan savet sto mogu da ti dam jeste da bi bilo najbolje kad posejes pa ti niknu onako biljcice i pojavi se par listica da ih izneses na dnevno svetlo. Na sunce je super stvar ali moras extra da pazis, prvo moras da gadjas ono jutarnje sunce koje nije jako i u pocetku moras da ih drzis po malo, tipa jedno sat vremena pa vratis pod sijalicu pa posle nekog vremena dva sata, pa tri ... mozes ostaviti i na najacem suncu ali moj savet je da stavis neku zastitu preko kao sto je na primer mreza za insekte koju kacis na vrata i prozore od kuce/stana. Tako sam ja radio sa sarraceniama i one koje su mi bile napolju posto sam u kuci na ovakvom tretmanu pokazale su se prvo da mnogo brze zdravije i bolje rastu nego u kuci pod sijalicama.

sto se tice tih celijskih komora koje pominjes ne znam sta da ti kazem jer ja nisam to pokusavao iako mi je bila neka ideja. Sad zavisi koliko semenki imas koje zelis da posejes i ne znam kakve komore su u pitanju , da li je nesto slicno onim biorazgradivim casama, ili kao sto moze da se nadje www.hidroponika.com/in...uct_id=336
pa onda mozes staviti par semenki u svaki deo
moras malo precizirati ne bi li ti mogli pomoci

Quote::

E sad da se vratim hobiju. Ako sam dobro shvatio sledeće; -Klijalište treba da je hermetički zatvoreno i da je procenat VV skoro 100.

Ne mora, moja iskustva pokazuju da je klijavost isto tako dobra i kada se saksije nalaze poredjane u akvarijumu u kome uvek imam 1 do 2 cm vode, visina saksije je 7 cm, a tu je procenat vlaznosti oko 60 - 70 %, cak i sa potpuno otvorenom metodom, sto bi ameri rekli "tray method" procenat klijavosti semena je veoma visok, a opasnost od budji daleko manja, ono sto je mnogo bitnije da je seme "sveze", sto svezije to je procenat klijavost veci, ako je seme staro ne pomazu ti ni labaratorijski uslovi, i naravno da je treset uvek vlazan.

Quote::

-Da postoji 16časovno osvetljenje običnom štednom sijalicom a ne GroLux cevima i da temperatura treba da bude 20 i kusur.

Kombinacija daylight cevi sa grolux cevima daje odlične rezultate u rastu i cvetanju biljaka u zatvorenom prostoru, sto im veci spektar svetlosti omogucis to bolje, i mesozderke su biljke kao i sve druge, imaju normalan proces fotosinteze, pa sto im ponudis verniju imitaciju sunceve svetlosti mozes ocekivati bolje rezultate. Problem je sto se original nemacke Sylvania gro lux cevi (T8) u poslednje vreme sve se teze nabavljaju a i nabili su im dobru cenu. Po akvaristickim radnjama nude neke kineze kao zamenu za njih, ali to nije to TO. Posto se bavim biljnom akvaristikom dugi niz godina znam sta ti pricam. U svakom slucaju imas i niz drugih kvalitetnih proizvodjaca kao sto je na primer Arcadia itd.. Ukoliko se odlucis za jeftiniju varijantu, odnosno stedne sijalice, i tu obrati paznju, bolje uzeti neku skuplju filipsovu, nego neke kineske po 200 din... jer razlika je nebo - zemlja, posebno obrati paznju na kolicinu lumena (lm) koja bi za kvalitetnu stednu od recimo 25 W 6500 K trebala da iznosi oko 1600 - 1700 lm.

Quote::

Ostaje problem sa plesnima (Fungi) Koliko sam shvatio mesožderke su osetljive prema Ca što znači da su acidofilne i pored toga osetljive na hemijske preparate. Da li se dezinfekcija supstrata i semena može uraditi vodonik-peroksidom (H2O2)?

Nisam nikada vrsio hemijsku dezinfekciju semena i supstrata, ali od kako sam krenuo sa ispiranjem supstrata, posto ja koristim cist beli balticki treset, problemi su se drasticno smanjili.... Namakanje i ispiranje jedno nedelju dana. Znaci potopis treset, ostavis ga 24 h. potom ga iscedis pa u novu vodu i tako u krug... Leti sam koristio jos jedan fazon, u periodima kada je bilo danima kise, napunio bih saksije tresetom, ostavio vani na resetkastu povrsinu i pustio da priroda sama odradi svoje.

Quote::

Zanimaju me Vaša iskustva sa presađivanjem i da li bi bilo bolje sejati u ćelijske kontejnere po principu 1-2 semena po komori u tom slučaju bi biljčice imale prostora više sezona.

Ovde bi se slozio sa svim sto je Bucket napisao...

mooje iskustov je sledece:

kutija ima male rupice na vrhu da bi imala stalni dotok vazduha( ne vise od 3 )
vlaznost i tada bude blizu 100 %
sijalice obicne kineske jer nemam para za bacanje( cak prvu sijalicu sam platio 500 din u radnji i crkla mi je posle 2 h ) cak su mi starije biljke procvetale pod njima, ja koristim 40 w stedne 6700 k
temperatura je sigurno 20 i kusur...
a fungi mi se javljaju ali samo na losem semenu dobro seme mi nice i u saksiji gde bukvalno se ne vidi zemlja od algi i fungi ( jedna saksija i semena drosere trinervia jbg polio sam je sa zelenom vodim slucajno i tako...) tako da ja ne sterilisem semena mada ne kazem da je lose taiti isto ( kod mene na faksu se koristi 10 % rastvor domestosa )
stavis 9 delova vode dest. i jedan deo domestosa i biljku, semena, listove samo potopis na 10- 15 min ne vise i posle dobro isperes. sterilinije od toga nema je oni ljudi rade u streilinim uslovima i znaju znanje

P.S. mrzelo me da citam sta su bucket i tusta pisali ako sam se ponovio izvinjavam se

ja radim ovako, a ti uzmi od svakog sta ti je logicko, pa probaj od ciste price semema ne nicu...

pozz

ova kuijica je ispod rastera i po meni je dosta lose svetlo ali nemam mesta vise ispod stedljivih sijalica... ali opet i ti je nikla...

Ispiranje supstrata verovatno radite destilovanom vodom ili grešim?
Što se konteknera tiče izgleda kao saće koje čine male saksije 1,5 x 1,5 cm
i duboke 3,5-4 cm.S obzirom da je seme sitno a klijanci mali ida ne napreduju nekom brzinom taj prostor bi trebao biti dovoljan bar jednu godinu. Ćelije su blago konusne pa se biljke koje treba presaditi lako vade sa supstratom.