Scotch citat:

Ispiranje supstrata verovatno radite destilovanom vodom ili grešim?

Destilovanom ili kisnicom, ali uglavnom kisnicom, posto bi mi otislo pravo bogatstvo na destilovanu vodu, koliko stotine i stotine litara biljke popiju preko leta ili ispari

Quote::

Što se konteknera tiče izgleda kao saće koje čine male saksije 1,5 x 1,5 cm i duboke 3,5-4 cm.S obzirom da je seme sitno a klijanci mali ida ne napreduju nekom brzinom taj prostor bi trebao biti dovoljan bar jednu godinu. Ćelije su blago konusne pa se biljke koje treba presaditi lako vade sa supstratom.

Te kontejnere za rasad nemoj da planiras, uglavnom sve mesozderke imaju jako dubok koren, za samo par meseci po klijanju bi to prerasle, kakva crna godina, za godinu dana pojedine drosere dodju do maticne velicine a saksija bez minimum 7 do 10 cm dubine ne dolazi u obzir ....

mozes to sace da iskoristis za prvih par meseci u zavisnosti koliko ti buljke budu brzo rasle... mada tusta je u pravu sto se korenja tice... ali opet veoma lako se presadjuju bez velike opasnosti po biljku tako da mozes neko vreme verovatno do 6 meseci tako pa cak i vise neke biljke rastu brze neke sporije...

@Scotch - da neostanem nedorečen, moraš da nam preciziraš šta planiraš da seješ, ovako lupamo uglavnom u prazno, svaka vrsta se ponaša drugačije, pojedine rosulje postaju matične biljke za manje od godinu dana, kod nekih nepenthes-a možeš da čekaš i godinu dana dok seme proklija, ako uopšte i proklija, tako da najbolje bi bilo da ne nagadjamo, ali generalno to saće u većini slučajeva bi bilo korisno nekoliko meseci....

ne bih se u potpunosti slozio sa ovim vezano za koren. Naime ako su razgradive celije , odnosno od nekog materijala kao kutija sto sam vidjao onda bi opusteno mogao da iskoristi za male biljke jer koren mesozderki u prvih par godina nije nikako toliko jak da ove razgradive kutije sto sam ja vidjao moze da probije ali ako je u pitanju druga stvar onda pozdrzavam vasu teoriju


u principu tusta je vec sve rekao u prethodnom postu, budi precizan sta planiras i kako, iznesi svoju teoriju kako bi sta uradio i za koje vrste pa cemo ti dati savete , i naravno nemoj nikoga da slusas stopostotno nego izvuci na kraju nesto svoje pa ces videti. svi imamo razlicita iskustva i manje vise svi imaju uspeha. Bilo je i padova ali opet imamo uspeha u dobijanju biljke iz semena. Iskreno nesto moram reci a to je da ono sto sam definitivno zakljucio jeste da se nikako ne isplati gajiti mesozderke iz semena. Mnogo je maltretiranja, cimanja , suza i slicno da bi dobio na kraju odraslu biljku. Jer jedna Sarracenia na primer dok dodje do perioda da se moze smatrati odraslom treba da prodje oko 5 godina..... Droserice , barem one koje imam su zahvalnije malo po tom pitanju ali dionea i sarracenia nikako . Bolje kupiti odraslu biljku i vec sledece godine mozes imati jos jednu ili dve prinove, u extremnim slucajevima i vise , a ovako cimas se dugo vremena i pitanje na kraju sta moze da se desi. Meni je jedno dvadesetak saracenia stradalo kompletno i nisu mogle da se oporave nakon vremenske nepogode kad je grad padao. Da su bile odrasle a ne male bolje bi prosle daleko to sam siguran.

Mozda nije lepo sto se na to vracam, ali ni meni nije prav prvi komentar naseg novog clana. Mi smo ovde 'samo' grupa hobista koja se druzi i razmenjuje iskustva i misljenja, a ne servis za opsluzivanje sirih narodnih masa. Osnovna je pristojnost predstaviti se i pristojno pitati nesto, a ne iz neba pa u rebra iskritikovati ljude, jer novi clan posle iscitane cele jedne strane, nije zadovoljan procitanim.

Ja licno imam ocajno iskustvo sa kupovnim semenom, to sam vec pisala par puta. Svaki put je placeno skuplje nego zlato (bukvalno!) a niklo je - nista. Jos smo drug i ja delili seme, bas da bi povecali sanse za klijanje.

Seme koje sama uzgajam, klijavosti je skoro 100%. Rosulje cescih vrsta (capensis, aliciae, spathulata, binata, coccicaulis, intermedia, itd) najbolje, ali UBEDLJIVO najbolje napreduju napolju, kada seme samo padne na treset, samo nikne, samo raste...bez ikakvih lampi, presadjivanja, hranjenja. Opstaju samo najjace, najvece i najlepse. Sama priroda odradi posao.

Moram da idem, nastavak u sledecem broju.

Još jednom se izvinjavam, svakom članu foruma a posebno Urednici zbog...

Još uvek sam u fazi edukacije i nabavke. Danas mi je stigao treset i prvo seme Drosera aliciae, mislim da se tako zove. A sve je počelo tako što je moj junior želeo da mu nabavim Venerinu muholovku. Potraga je prilično potrajala da bi na kraju dobio dve. Dva prelepa bokora, prekrili ivice saksije....

Biljke su negovane sa puno ljubavi i neznanja iako nisam nepismen. Biljke su smeštene na osunčeno mesto (jugozapad), zalivane zakišeljenom vodom, odozdo i tako... Obe biljke su cvetale, na jednoj dve a na drugoj tri cvetne drške i uz uspešno oprašivanje (pčelice, pčele i četkica)donele ukupno sedamdesetak semenki. Cvetne drške nisu dirane dok se ne sasuše do osnove. Nakon precvetavanja i odstranjivanja cvetnih drški biljke su počele da stvaraju nove izdanke. I pošto se meni činilo da svi nemaju dovoljnoprostora rešim da ih sve presadim. Nakon presađivanja držale su se neko vreme a onda počele jedna po jedna da venu i propadaju. I natavno sve su propale i matične i podmladak I tako evo me među Vama znalcima.

Dakle providne PP posude sa poklopcem mogu nabaviti samo sa baklavama i tolumbićima što će mi izuzetno teško pasti.

Neku rasvetu već mogu nekako da sklepam itd. Kada sejati (kalendarski)?

U knjizi "Carnivorous Plants of the World" James and Patricia Pietropaolo ima se svašta pročitati na temu, međutim praksa je sasvim drugo.

pa nije bas "sasvim" drugo , i ta knjiga je pisana iz necijeg iskustva prijatelju, nisu oni cisto onako pisali. Odlicne stvari i savete sam nalazio na slicnim mestima.


sta planiras da sejes, mislim da te je vec neko to pitao

Baš me zanima zašto sam "nerazuman"

Pa tu knjigu je napisao bračni par koji živi u zamlji koja je postojbina velikog broja vrsta mesožderki i imaju sve moguće podatke za obradu (klimatske, meteorološke, edafske ,petrografske, pedološke, mineraloške...) Kako ono kažu "zapadnjaci uče na oksfordu, kembridžu, jelu i... a Mi na greškama.

Pa još prikupljam podatke i materijal, i trebaće mi još nekoliko dana da apsolviram temu, a onda disertacija.
Zanima me koliko treba da je zbijen-nabijen ili rastresit supstrat za setvu?
Gde se može nabaviti perlit i da li ga nude u manjem pakovanju?

Čim se spremim sejem seme Venerine muholovke i droseru i ako nabavim još koju vrstu.

tretet ne moras da nabijas previse cak je i bolje da je rastresitiji.
jedino mesto gde prodaju perlit a da ja znam je hidroponika gospodara jovana 4 u centru grada. cinimise da je oko 100 din 4l

sto se semena drosera tice ja imam malo zaliha pa ako te interesuje posalji pp.

pozdrav

Scotch citat:

Baš me zanima zašto sam "nerazuman"

ne znam na sta mislis......

Quote::

Pa tu knjigu je napisao bračni par koji živi u zamlji koja je postojbina velikog broja vrsta mesožderki i imaju sve moguće podatke za obradu (klimatske, meteorološke, edafske ,petrografske, pedološke, mineraloške...) Kako ono kažu "zapadnjaci uče na oksfordu, kembridžu, jelu i... a Mi na greškama.

ako tako gledas onda u osnovi ne bi ni trebalo da se bavimo sa ovim jer vecina tih istih mesozderki nisu ni "predvidjene" u startu za nase klimatske uslove ali i opet gajimo. Pa mi zimi koji ostavljamo napolju svoje izmisljamo toplu vodu da ih sto bolje zastitimo dok su u hibernaciji jer su mrazevi najveci problem koji biljku moze da zadesi, a kod nas toga ima na pretek

Quote::

Pa još prikupljam podatke i materijal, i trebaće mi još nekoliko dana da apsolviram temu, a onda disertacija. Zanima me koliko treba da je zbijen-nabijen ili rastresit supstrat za setvu? Gde se može nabaviti perlit i da li ga nude u manjem pakovanju?

kod mene se definitivno najbolje pokazala smesa koju sam na vecinu sajtova nasao a to je 50/50 treset/perlit . Tako dobijas i rastresitost kakvu treba i dovoljno vazduha za koren, a kao sto biolog rece ne mora nabijati

perlit hidroponika cena 130 kinti 4 litre , bas sam juce pazario nekih dvadesetak litara zajedno sa vermikulitom

Quote::

Čim se spremim sejem seme Venerine muholovke i droseru i ako nabavim još koju vrstu.

muholovka je barem iz mog iskustva jako nezhvalna za sejanje.

reci mi da li uopste imas neku odraslu mesozderku ili tek pocinjes sa ovom pricom pa oces odmah da sejes?
po nekoj logici stvari predpostavljam da nemas al opet pitam jer moze covek da pogresi u razmisljanju

Sada imam jednu venerinu muholovku koja se sprema da cveta.

Kad čovek omatori a Ku..i se bez učiju (naočara) i čitam "Tekst ne moraš da nab... A čovek lepo piše Treset.... Šta je venikulit u odnosu na perlit?
Ja nisam ba[ bez iskustva što se sitnosemenih vrsta tiče tako.
Lako je Vama u BGD-u meni se ne isplati dolazak u DS zbog 10 l. nečeg.

Imam punu kuću amerikanaca iz sve tri amerike pa što nebi probao i sa ovima koje nisu vegetarijanci ako se to tako kaže. A sve za ljubav mog mlađeg kolege - Juniora. Da moj sin obožava mesožderke a i njegovi prijatelji

A i čovek se lepše oseća kad nemoguće učini mogućim a postoji i inat, po definiciji (Srpskoj) to je kad radiš u korist svoje štete.

Što se navedene knjige tiče (pa ja nerazuman) shvatili ste da nipodaštavam sadržaj. Naprotiv, samo sam hteo da kažem da autori imaju na raspolaganju baš sve pa i kongresnu biblioteku. Postoji li na našem zržištu i u ponudi ikakva monografija na temu biljka mesožderki?

meni vermikulit treba zbog nekih drugih biljcica a i zbog toga sto sam dobio savet od jednog poznanika da odbija stetocine i komarce. inace sam nalazio da pinguicule pojedini stavljaju u mesavinu treset/perlit/vermikulit

ukratko o vermikulitu
www.hidroponika.com/in...duct_id=28

sto se tice ponude , nisam upucen jer nisam se ni trudio da trazim. imam neke knjige iz inostranstva, imam 3 dvd-a sto su momci iz sarracenia northwest pravili i gomilu bookmarkovanih stranica tako da mi jos samo nas srpski bezobrazluk, nadobudnost i nerazumljivost definitivno ne trebaju hahahaha

Ma izvinjenje je primljeno sa svih strana, odavno! Da nije, ne bi mi ovde uveliko caskali o biljkama... Uzgred, ne pamtim kad je ovaj deo foruma bio ovako ziv.

Elem, da se skoncetrisemo na sejanje semena... Sistem za 'proizvodnju' biljaka, kome se inace retko okrecem jer prirodno je najbolje i najlakse, koji se meni pokazao najboljim je sejanje u kutije za baklave ali bez busenja poklopca i dna. Kutija svakako ne moze biti hermeticki zatvorena, ali gubitak vlage je minimalan.

Drzanjem semena u zatvorenoj kutiji lako se kontrolise vlaznost treseta - koji za sejanje ne sme biti previse natopljen niti suv. Ako je posuda busna i stoji u tacni sa vodom, voda mnogo brze isparava na sve strane pa se lakse i brze moze osusiti; treba pomno paziti na nivo vode u tacni jer se par cm treseta natope kao sundjer. Na kraju, na taj nacin se bar kod mene, smanjila pojava plesni.

Kutije drzim na 15ak cm udaljenosti od stedljive sijalice. Stoje u sobi gde i ja obitavam, tako da je i temperatura okolo do 20 stepeni C. Blizu sijalice je vise, nisam merila tacno, ali odokativnom metodom guranja ruku oko nje, proveravam da li je pretoplo. Sve do 30-35 C bi trebalo da je ok za klijanje cestih vrsta rosulja, inace lakih za gajenje, u koje spada i D. aliciae.

Kada seme proklija, a biljke dobiju 3-4 listica i rosu na njima, vreme je za navikavanje na nizu vlagu. To je ujedno i najosetljiviji trenutak za njih, tada se sokiraju od promene temperature i tada ih najcesce napadaju plesni, cije spore uzivaju oko i na mladim i nejakim biljkama. Koristila sam fungicid na bazi sumpora vise puta, ali on eventualno samo uspori rast plesni i nije dugorocno resenje. U pocetku sam radi aklimatizacije, biljcicama otvarala poklopce kutija po malo svaki dan, ali posto nemam vise ni vremena ni mogucnosti da se time bakcem, prebacila sam ih pod CloneBox, sto je u stvari plasticni 'sobni' plastenik (podloska + prozirni poklopac), otvorila bih poklopcice na vrhu i ostavila dok ne vidim da nastavljaju rast. Otprilike tad negde se preporucuje i prvo hranjenje, ali ga ja ne praktikujem zbog velike sanse da se pojave plesni i cinjenice da ni za to nemam vremena - jer to nije samo hranjenje vec i ciscenje biljaka od te iste hrane. Nakon CloneBoxa, klijanci prelaze u policu koja je takodje pod svetlom, ususkana sa 5 strana. Okacila sam sliku pre neki dan, gomila nekih kupusa sad tamo zivi. Ako sve bude u redu nekoliko dana, onda podmladak prebacujem na prozor gde ima indirektnog suncevog svetla. Onda bi trebalo da je vec toplije vreme, pa biljke iznesem napolje, ali ih stavim u akvarijum, da bi bile jos malo sasticene. U akvarijumima, a jos bitnije - u zavetrini, rosulje najbolje napreduju tako da neke vrednije vrste tako drzim napolju.

Posto pod stedljivim svetlima biljke proklijaju, ali ne napreduju lepo, sejanje tempiram oko januara-februara meseca. Taman dok seme isklija i biljke porastu dovoljno da mogu stajati na otvorenom bez zastite, vreme napolju postane dovoljno toplo da ih iznesem. Sa odraslima je posle lako.

Valja opet napomenuti da je ovo moj trenutni sistem, koji se meni pokazao kao najprakticniji i najproduktivniji. Pa ipak, bas me smara sejanje...