Sadržaj
MiniChat
Sparta: leopard 01-Oct-2024 12:17:31 kiklop99: Pozdrav svima, nov ovde, zna li neko ima li ranih sorti Cherry paradajza i kako se zovu 30-Aug-2024 20:24:59 drveni: Pozdrav. Uzgoj maka je dozvoljen u Srbiji s tim da se setva na većim parcelama mora prijaviti. Kada se govori o uzgoju maka misli se na uzgoj u cilju dobijanja semena. Zasecanje nedozrelih čaura i sakupljanje lateksa je krivično delo. 27-May-2024 05:49:25 daff: recite molim vas, da li je u srbiji zabranjeno gajenje maka (Papaver Somniferum)? 18-May-2024 14:42:23 dr.strik: Pozdrav.Kade moze da najadam meckino grozje bilka -uva -ursi (uvin caj).Dali nekoj prodava ili ima za prodavanje 16-May-2024 19:25:00 hoppla: Pozdrav 30-Apr-2024 12:37:55
Shout History
Samo za registrovanje članove
Novi nalog/Prijava
Korisnički info
Facebook
|
Forums › OSTALE BILJNE VRSTE › Voće › Asimina/Pawpaw (Asimina triloba)
Asimina/Pawpaw (Asimina triloba)
Voće i voćarske preradjevine
Forum › Voće
|
Strana 24 od 55
Idi na stranu: Prethodna 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55 Sledeća
Prethodna tema ::
Sledeća tema
|
|
|
Autor |
Poruka |
dadoxxlČlan Udruženja
Pridružio se: Jul 30, 2007 Poruke: 1288 Lokacija: Mostar
dadoxxl
Član Udruženja
Pridružio se: Jul 30, 2007
Poruke: 1288
Lokacija: Mostar
|
Poslato: Pon Dec 14, 2015 9:35 pm Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Kupio kalemljenu sadnicu u Njemackoj
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
Google Ads |
|
LilkeZaslužni član
Pridružio se: Nov 06, 2012 Poruke: 378 Lokacija: Svrljig
Lilke
Zaslužni član
Pridružio se: Nov 06, 2012
Poruke: 378
Lokacija: Svrljig
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
vindiesel.zmajČlan Udruženja
Pridružio se: Mar 13, 2012 Poruke: 389 Lokacija: selo Bašin
vindiesel.zmaj
Član Udruženja
Pridružio se: Mar 13, 2012
Poruke: 389
Lokacija: selo Bašin
|
Poslato: Pon Dec 14, 2015 11:00 pm Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Kalemljene sadnice je sada veoma teško naći na brdovitom Balkanu... Što nije slučaj u drugim normalnijim zemljama(iako mi nećemo da priznamo da su normalnije, bar za život normalnih ljudi). Kod nas može samo da se švercuje iz inostranstva po 2-3 sadnice, da se stavlja neki evrić u pasoš na carini i tako to...
Imam zemlju gde bi posadio neko drveće, a ne bi šljivu, tako da je ovo prvo što mi palo na pamet
_________________ www.facebook.com/egzoticnebiljke
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BadnjevacZaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007 Poruke: 1483 Lokacija: Negotin
Badnjevac
Zaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007
Poruke: 1483
Lokacija: Negotin
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 12:08 am Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Jedina prednost kalemljenih sadnica je sto ranije procvetaju u odnosu na one koje su gajene iz semena.
Na primer, kad je sadnica gajena iz semena, potrebno joj je 5-6 godina da procveta (od trenutka kad se zasadi semenka).
Kad se kupi kalemljena sadnica, potrebno joj je 3-4 godine da procveta (pod uslovom da je kalem pupoljak sa sadnice koja je vec radjala).
Za sada je nemoguce kupiti sadnice dobijene iz reznica (naravno, cekamo Vojvodine slike oziljenih reznica).
Da napravimo grubu aproksimaciju, da je kalemljenoj sadnici potrebno duplo manje vremena da procveta (3 godine u odnosu na 6 godina).
Kod nas mlade sadnice iz semena mogu da se kupe za 3-5 evra.
U inostranstvu kalemljene sadnice mogu da se kupe i sa slanjem do Srbije, ispadne 30-50 evra po sadnici.
Da napravimo grubu aproksimaciju, da je kalemljena sadnica oko 10 puta skuplja.
Jos jedna cinjenica, kalemljena sadnica nikad ne moze da ima idealan spoj kalema sa osnovom. Ovo znaci da transport materijala iz korena u list i obratno, nikada ne moze da bude tako dobar kao kod sadnice koja je iz semena (ili iz oziljene reznice). Ovo vam je slicno kao kod coveka: ako ne daj Boze nesrecnim slucajem odsecete prst, mozete da odete kod najboljeg hirurga na svetu i on ce vam ga zasiti, ali taj prst vise nikad nece biti kao pre "secenja".
Sta ovo znaci prakticno?
Znaci da ce posle 5 ili 10 godina, stablo dobijeno iz semena biti mnogo bujnije i vece nego bilo koje stablo koje je dobijeno kalemljenjem.
Licno sam razgovarao na jednom festivalu sa profesionalnim odgajivacima Asimine trilobe u SAD. Radi se o festivalu koji je posvecen Asimini. Posetio sam par predavanja i razgovarao sa profesorima, kao i sa uzgajicvacima koji se bave gajenjem Asimine trilobe profesionalno i amaterski.
Nijedna selekcija Asimine nije dobijena hibridizacijom u kontrolisanim uslovima. Drugim recima, sve selekcije su dobijene tako sto je neko u SAD otisao u sumu, nasao Asiminu, probao plod i resio da je registruje kod ministarstva za poljoprivredu SAD-a. Posle registracije, dobio je certifikat gde pise da je on "vlasnik" te selekcije i da niko ne moze da bez njegovog odobrenja prodaje i razmnozava tu selekciju (odnosno moze, ali mora prvo njemu da plati ili odredjenu sumu $$$ ili da kod advokata napravi ugovor po kome ce od svake sadnice nekoliko $$$ da ide vlasniku).
Naravno, tu ide i reklama gde "vlasnik" selekcije pocinje da siri pricu kako je njegova selekcija najbolja, najukusnija, samooplodna, najbrze radja, itd. Tipicna prica o kapitalizmu (da ne skrecem sa teme mnogo...)
Najinteresantnije predavanje kojem sam prisustvovao je od jednog odgajivaca koji je kupio parce zemlje u drzavi Ohajo u SAD-u. Covek je najobicniji penzioner, koji je resio da se bavi proizvodnjom Asimina. Na njegovu srecu, kupio je sumu u kome je bilo nekoliko stabala Asimine, ali su bile prilicno krzljave i sa malim plodovima.
Covek je raskrcio sumu, ali mu je bilo zao da posece stabla Asimine koja su tu samonikla. Ostavio ih je, a zatim pored njih obradio zemlju i ulozio nekoloko hiljada $$$ da kupi veci broj registrovanih selekcija Asimine koje se prodaju na trzistu SAD-a.
Sve je lepo slikao fotoaparatom i nekako sklepao u svoju pricu o asiminama. I sta se desilo?
Kad je raskrcio ostalo drvece oko samoniklih sumskih Asimina, ove su pocele da "divljaju" posle prve godine. Imale su dirketno sunce i prakticno bez konkurencije (ostalo drvece i zbunje koje je raslo oko njih). Plodovi su postali skoro tri puta veci. Takodje, plodovi sa sumskih Asimina su postali sladji i ukusniji, zbog mnogo vise sunca.
Sto se tice kalemljenih selekcija, neke su pocele da radjaju pre, neke posle, ali je on doneo plodove i sa sumske Asimine i sa selekcija. Sve plodove je isekao na pola i izlozio. Tako da smo mogli da ih slikamo.
Okacicu sliku cim je nadjem, ali moj utisak je da nema razlike izmedju samonikle i kalemljene Asimine.
Napominjem, jedina prednost je sto definitivno brze radjaju...
Pozdrav,
Badnjevac
_________________ Kad džojstika nema, miševi kolo vode.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BadnjevacZaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007 Poruke: 1483 Lokacija: Negotin
Badnjevac
Zaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007
Poruke: 1483
Lokacija: Negotin
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 12:19 am Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Ovo je sajt posvecen festivalu paupau (lat. Asimina triloba):
www.ohiopawpawfest.com/
A prilazem i par slika koje sam licno uslikao na istom...
Inace, tamo je priroda fantasticna, a ljudi su veoma srdacni/komunikativni i pomalo odseceni od sveta. Kao kod nas "brdjani" sa Pestera. Mislim da sam bio jedini gost koji je dosao iz Evrope.
Badnjevac
_________________ Kad džojstika nema, miševi kolo vode.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BadnjevacZaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007 Poruke: 1483 Lokacija: Negotin
Badnjevac
Zaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007
Poruke: 1483
Lokacija: Negotin
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 12:22 am Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Pobednik festivala. Najveci plod sa neimenovane selekcije. 29 unci mu dodje nesto preko 800 grama.
Opis:
|
|
Veličina fajla: |
70.11 KB |
Pregleda: |
58 puta |
|
_________________ Kad džojstika nema, miševi kolo vode.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BadnjevacZaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007 Poruke: 1483 Lokacija: Negotin
Badnjevac
Zaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007
Poruke: 1483
Lokacija: Negotin
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 12:27 am Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Izlozba plodova (neimenovane i registrovane selekcije). Odgajio penzioner koga sam pominjao prethodno...
Opis:
|
|
Veličina fajla: |
178.83 KB |
Pregleda: |
85 puta |
|
_________________ Kad džojstika nema, miševi kolo vode.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
Miodrag22Član Udruženja
Pridružio se: Jun 28, 2010 Poruke: 1503 Lokacija: Sombor
Miodrag22
Član Udruženja
Pridružio se: Jun 28, 2010
Poruke: 1503
Lokacija: Sombor
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 7:59 am Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Quote:: |
Nijedna selekcija Asimine nije dobijena hibridizacijom u kontrolisanim uslovima. Drugim recima, sve selekcije su dobijene tako sto je neko u SAD otisao u sumu, nasao Asiminu, probao plod i resio da je registruje kod ministarstva za poljoprivredu SAD-a. Posle registracije, dobio je certifikat gde pise da je on "vlasnik" te selekcije i da niko ne moze da bez njegovog odobrenja prodaje i razmnozava tu selekciju (odnosno moze, ali mora prvo njemu da plati ili odredjenu sumu $$$ ili da kod advokata napravi ugovor po kome ce od svake sadnice nekoliko $$$ da ide vlasniku). |
U prilog ovoj tvrdnji moram reći da su sve domaće sortte oraha izdvojene iz prirodne populacije kao biotipovi koji su se od ostalih razlikovali po krupnoći ploda i sadržaju ulja u jezgri. I ne samo naše sorte, to važi i za Nemačke, Francuske, Bugarske... Hibridizacijom stvarati sorte koje kasno prorađaju iz semena 10-12 godina, pa proces ispitivanja od najmanje još toliko... jednostavnije je uzeti nešto iz prirode što zadovoljava proizvodne kriterijume.
Iskreno, čak i u prirodi se takvi primerci teško nalaze, ali ipak ih ima.
Imam dve asimine stare tri godine, obe su iz Mostara stigle u Sombor, sporo rastu, ali su zdrave i prija im sredina, ni sam ne znam šta da očekujem od njih, zbog njih sam prevrnuo gomilu literature i nigde nisam našao podatak da se može razmnožavati ožiljavanjem. Zapravo bilo je pokušaja u posebnim uslovima vlažnosti vazduha i temperature u zatvorenom prostoru sa rezultatima koji su pre na nivou statističke greške nego nečega što bi se nazvalo uspešnim pokušajem.
Kalemljenje okulacijom ne dolazi u obzir, jedini način koji se preporučuje je čipovanje ili kako to mi voćari zovemo ‚‚na zarez‚‚ ali literatura nigde ne pominje u koje se to vreme radi, bar ne precizno.
Ostaje nam da se nadamo da će naši sejanci dati koliko toliko upotrebljiv plod, ako ga i ne da , bar ćemo imati neobično drvce u vrtu. Ionako nebih sa tim plodovima izlazio na pijacu kao što ne izlazim ni sa lonicerom kamčatikom, aronijom.... imamo mi naše kontinentalno voće, za sve ostalo tu su supermarketi, ovo je za naše uslove samo hobi voćka.
_________________ Gringo Che
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
Miodrag22Član Udruženja
Pridružio se: Jun 28, 2010 Poruke: 1503 Lokacija: Sombor
Miodrag22
Član Udruženja
Pridružio se: Jun 28, 2010
Poruke: 1503
Lokacija: Sombor
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:09 am Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
_________________ Gringo Che
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
misoo83Zaslužni član
Pridružio se: Maj 07, 2010 Poruke: 612 Lokacija: Okolina Panceva
misoo83
Zaslužni član
Pridružio se: Maj 07, 2010
Poruke: 612
Lokacija: Okolina Panceva
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 1:21 pm Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Badnjevac citat: |
Jos jedna cinjenica, kalemljena sadnica nikad ne moze da ima idealan spoj kalema sa osnovom. Ovo znaci da transport materijala iz korena u list i obratno, nikada ne moze da bude tako dobar kao kod sadnice koja je iz semena (ili iz oziljene reznice). Ovo vam je slicno kao kod coveka: ako ne daj Boze nesrecnim slucajem odsecete prst, mozete da odete kod najboljeg hirurga na svetu i on ce vam ga zasiti, ali taj prst vise nikad nece biti kao pre "secenja". |
Kao i kod ostalog voca kad se kalemi npr engleskim spojem nakon par godina kad se presece mesto spoja i ne moze da se primeti gde je sraslo tkivo dva drveta, nema trulog drveta sto znaci da je i protok sokova "normalan".
U svakom slucaju kad se seje iz semena dobija se bujnije stablo ali nepoznatog kvaliteta roda jer kao i kod svakog drugog voca prilikom oprasivanja se ukrstaju 2 drveta i ti geni se prenose semenom.
Quote:: |
Nijedna selekcija Asimine nije dobijena hibridizacijom u kontrolisanim uslovima. Drugim recima, sve selekcije su dobijene tako sto je neko u SAD otisao u sumu, nasao Asiminu, probao plod i resio da je registruje kod ministarstva za poljoprivredu SAD-a. Posle registracije, dobio je certifikat gde pise da je on "vlasnik" te selekcije i da niko ne moze da bez njegovog odobrenja prodaje i razmnozava tu selekciju (odnosno moze, ali mora prvo njemu da plati ili odredjenu sumu $$$ ili da kod advokata napravi ugovor po kome ce od svake sadnice nekoliko $$$ da ide vlasniku). |
kazu da je Neal peterson stvorio pet sorti asimine i kazu da je to trajalo vise desetina godina, sejao razno seme i na kraju od velikog broja sadnica izabrao one koje imaju dobre karakteristike i dodelio im imena i zastitio od kopiranja sadnica tako da jedino od nejga moraju da se kupuju kalemljene sadnice.Znaci on je radio selekciju semenjaka asimina.
Razgovarao sam i sa Sheri Crabtree sa "Kentucky State University" koja je zaduzena za proucavanje i razmnozavanje asimine i oni tamo vrse proizvodnju kalemljenih sadnica asimine, ukrstaju asimine medjusobnim oprasivanjem sorti i daljnjim uzgajanjem semena tih "hibrida".
Kalemljena asimina je bolja iz razloga jer je to klon biljke i ako uzmem grancicu od neke sorte ili semenjaka dobrih karakteristika i kalemim dobicu klon te biljke.
Sto se tice oziljavanja grancica asimine, probao sam i to ali bez uspeha i cisto sumljam da je to i moguce u nasim sulovima (u kontrolisanim uslovima u labaratoriji je moguce ali mali % uspeha).
U americi imaju srece jer to drvo raste kod njih po sumama i tokom puno godina kako se samo razmnozavalo iz semena mogu da se nadju samonikle nekalemljene asimine koje imaju krupnije plodove i bolji ukus nego neke sorte i npr kad bi se od takve biljke uzele grancice dobila bi se asimina sadnica klon.
U svakom slucaju jednostavnije je uzgojiti iz semena a onaj ko voli da ima kalemljenu asiminu on ce ili kupiti iz inostranstva takvu sadnicu ili ce nabaviti grancice i sam kalemiti.
Ja imam vise asimina koje su kupljene kao sadnice ili uzgojene iz semena raznih sorti iz razlicitih izvora tako da cu imati i genetski razlicite biljke sto ce pomoci i samom oprasivanju.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BadnjevacZaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007 Poruke: 1483 Lokacija: Negotin
Badnjevac
Zaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007
Poruke: 1483
Lokacija: Negotin
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 3:44 pm Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Samo da napomenem da sam tokom prezentacija na festivalu Asimine video samo jedan nacin kalemljenja. Posto nisam vican prevodjenju strucnih termina iz poljoprivrede, evo samo naziva i opisa nacina kalemljenja (eng. whip and tongue):
www.appleman.ca/korcha...ipgrft.htm
Iz nekog razloga, niko nije kalemio na spavajuci pupoljak ili na "T".
Da li je to zbog same Asimine trilobe ili omiljena metoda nekoliko ljudi, ne znam...
Badnjevac
_________________ Kad džojstika nema, miševi kolo vode.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BadnjevacZaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007 Poruke: 1483 Lokacija: Negotin
Badnjevac
Zaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007
Poruke: 1483
Lokacija: Negotin
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 3:56 pm Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
misoo83 citat: |
Badnjevac citat: |
Jos jedna cinjenica, kalemljena sadnica nikad ne moze da ima idealan spoj kalema sa osnovom. Ovo znaci da transport materijala iz korena u list i obratno, nikada ne moze da bude tako dobar kao kod sadnice koja je iz semena (ili iz oziljene reznice). Ovo vam je slicno kao kod coveka: ako ne daj Boze nesrecnim slucajem odsecete prst, mozete da odete kod najboljeg hirurga na svetu i on ce vam ga zasiti, ali taj prst vise nikad nece biti kao pre "secenja". |
Kao i kod ostalog voca kad se kalemi npr engleskim spojem nakon par godina kad se presece mesto spoja i ne moze da se primeti gde je sraslo tkivo dva drveta, nema trulog drveta sto znaci da je i protok sokova "normalan".
U svakom slucaju kad se seje iz semena dobija se bujnije stablo ali nepoznatog kvaliteta roda jer kao i kod svakog drugog voca prilikom oprasivanja se ukrstaju 2 drveta i ti geni se prenose semenom.
Quote:: |
Nijedna selekcija Asimine nije dobijena hibridizacijom u kontrolisanim uslovima. Drugim recima, sve selekcije su dobijene tako sto je neko u SAD otisao u sumu, nasao Asiminu, probao plod i resio da je registruje kod ministarstva za poljoprivredu SAD-a. Posle registracije, dobio je certifikat gde pise da je on "vlasnik" te selekcije i da niko ne moze da bez njegovog odobrenja prodaje i razmnozava tu selekciju (odnosno moze, ali mora prvo njemu da plati ili odredjenu sumu $$$ ili da kod advokata napravi ugovor po kome ce od svake sadnice nekoliko $$$ da ide vlasniku). |
kazu da je Neal peterson stvorio pet sorti asimine i kazu da je to trajalo vise desetina godina, sejao razno seme i na kraju od velikog broja sadnica izabrao one koje imaju dobre karakteristike i dodelio im imena i zastitio od kopiranja sadnica tako da jedino od nejga moraju da se kupuju kalemljene sadnice.Znaci on je radio selekciju semenjaka asimina.
Razgovarao sam i sa Sheri Crabtree sa "Kentucky State University" koja je zaduzena za proucavanje i razmnozavanje asimine i oni tamo vrse proizvodnju kalemljenih sadnica asimine, ukrstaju asimine medjusobnim oprasivanjem sorti i daljnjim uzgajanjem semena tih "hibrida".
Kalemljena asimina je bolja iz razloga jer je to klon biljke i ako uzmem grancicu od neke sorte ili semenjaka dobrih karakteristika i kalemim dobicu klon te biljke.
Sto se tice oziljavanja grancica asimine, probao sam i to ali bez uspeha i cisto sumljam da je to i moguce u nasim sulovima (u kontrolisanim uslovima u labaratoriji je moguce ali mali % uspeha).
U americi imaju srece jer to drvo raste kod njih po sumama i tokom puno godina kako se samo razmnozavalo iz semena mogu da se nadju samonikle nekalemljene asimine koje imaju krupnije plodove i bolji ukus nego neke sorte i npr kad bi se od takve biljke uzele grancice dobila bi se asimina sadnica klon.
U svakom slucaju jednostavnije je uzgojiti iz semena a onaj ko voli da ima kalemljenu asiminu on ce ili kupiti iz inostranstva takvu sadnicu ili ce nabaviti grancice i sam kalemiti.
Ja imam vise asimina koje su kupljene kao sadnice ili uzgojene iz semena raznih sorti iz razlicitih izvora tako da cu imati i genetski razlicite biljke sto ce pomoci i samom oprasivanju. |
Slazem se sa tobom. Ipak, kad budem nabavio registrovanu sortu/selekciju (kalemljenu) i kad uporedim plod sa te sorte sa sadnicom koju sam sam selektovao i odgajio iz semena, tada cu moci sa 100% sigurnosti da kazem da su registrovane selekcije bolje.
Badnjevac
_________________ Kad džojstika nema, miševi kolo vode.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
VojvodaČlan Udruženja
Pridružio se: Dec 21, 2008 Poruke: 9124 Lokacija: Predejane-Motel-Predejane
Vojvoda
Član Udruženja
Pridružio se: Dec 21, 2008
Poruke: 9124
Lokacija: Predejane-Motel-Predejane
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 5:20 pm Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Sve sto postavim na forum vi zajebavate . Pa lepo sam vam reko sacekajte . A sada cu vam [ samo da smanjim slike pokazati nesto ] I nemoj da vise od mene pravite budalu nije lepo.
O asiminama znam malo vise od svih vas zajedno . Danas sam vadio sadnice iz rastilista ,,sve,, Trazi neki makedonac oko 1000 komada i ne pita za velicinu. Samo pita da li ima dobar koren. To je ono o cemu ja pisem. svi gledaju velicinu sadnice a niko koren. Koren je bitan drugari moji .
vidimo se za sat/dva .
Pozdrav.
_________________ Nenad Vojvoda Sinadinovic
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
dr.jareZaslužni član
Pridružio se: Nov 21, 2009 Poruke: 718 Lokacija: Istocna Srbija (zona 7a)
dr.jare
Zaslužni član
Pridružio se: Nov 21, 2009
Poruke: 718
Lokacija: Istocna Srbija (zona 7a)
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 5:24 pm Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Badnjevac citat: |
Samo da napomenem da sam tokom prezentacija na festivalu Asimine video samo jedan nacin kalemljenja. Posto nisam vican prevodjenju strucnih termina iz poljoprivrede, evo samo naziva i opisa nacina kalemljenja (eng. whip and tongue):
www.appleman.ca/korcha...ipgrft.htm
Iz nekog razloga, niko nije kalemio na spavajuci pupoljak ili na "T".
Da li je to zbog same Asimine trilobe ili omiljena metoda nekoliko ljudi, ne znam...
|
Ovo na linku je englesko spajanje slicno prostom spajanju samo sto se radi rez na plemki i podlozi pa se "uzube"... nema razloga da i druge metode kalemljenja ne budu uspesne... sve zavisi od starosti podloge i nacina koji kalemaru odgovara...
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
BadnjevacZaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007 Poruke: 1483 Lokacija: Negotin
Badnjevac
Zaslužni član
Pridružio se: Feb 16, 2007
Poruke: 1483
Lokacija: Negotin
|
Poslato: Uto Dec 15, 2015 5:49 pm Naslov: Re: Asimina- Asimina triloba
|
|
Pretpostavljao sam da nacin kalemljenja nije veoma bitan.
Inace, hteo bih da znam kako se ova metoda tj. naziv (eng. whip and tongue) prevodi ispravno na Srpski jezik?
Badnjevac
_________________ Kad džojstika nema, miševi kolo vode.
|
|
Nazad na vrh
|
|
|
|
Forum
› Voće
|
Strana 24 od 55
Idi na stranu: Prethodna 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55 Sledeća
|
|
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu Ne možeš glasati u ovom forumu Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma
|
U Enciklopediji:
Poručite:
|