Pozdravljam bonsai kolege. Ovo je jedan od meni najdražih radova. Iako je odrađen od loših na glasu, komercijalnih (jeftinih) bonsai biljčica, videti ćete kako priča bude išla da ipak i oni mogu da prušte veliko zadovoljstvo i dočaraju lepotu prirodne idile. Usput ću obijasniti i razliku između Sai - kei i Bon - kei stila peizaža. Veliko zadovoljstvo mi je pružila kreacija ovih peizaža pa reših da ga podelim sa vama.
Nedeljnom šetnjom po jednom rasadniku ugledah veliku stenu vulkanske lave, dimenzija 60 cm x 40 cm, debljine oko 30 cm, a težine 14 kg, (Sl.1.) Sekund mi je trebao da vizualiziram svoj budući rad te je odmah kupih. Lava dobro zadržava vlažnost, tako da neću puno brinuti oko zalivanja, puna je minerala, što je opet jedan plus, porozna što će omogućiti dobru prozračnost i kretanje korena i u njenu dubinu...., a i sam njen izgled je budi volju za prirodom.

Posekoh je na pola po dužini (Sl. 2. – Sl. 4.). Obzirom da je porozna, nije bilo teško, mada mi je oduzelo oko 2 sata to sečenje i na kraju dobih dva brdovita predela, a u koje je trebalo postaviti neku biljčicu, a zatim satima uživati u rezultatu

Izbuših otvor za biljku, rupe, fiksirah mrežice, žicu za uvezivanje, postavih malo mahovine ... (Sl. 5 – 6.1).

Privremeno postavih jedan kineski brestić u stilu „Fukinagashi“ ili Oboren vetrom, a da bih se uverio mi ideja i nije tako loša, (Sl.7.).

Pripremih potom kriptomeriju, ilex i offiopogon travčicu te kreirah, mogu reći, lep peizaž (Sl. 8.- 9.), postavih bronzane figurice (Ten - pai), jelena,srne i bambija ... (Sl. 10.) i osetih mir, tišinu, spokoj ... koji je vladao tim minijaturnim peizažom, a koji se je nalazio tu ispred mene, na mojoj terasi u centru grada..., a što je i bit bavljenja bonsaijem, približiti prirodu sebi, a u nemogućnosti svakodnevnog odlaska u šumu.

Odmah mi se je „ukazala“ i vizija ostrva,mora ... te pripremih i odškljocah sledeće divne fotke (Sl.11 – Sl.16.).

....

Drugu polovinu vulkanske lave pripremih na isti način, (Sl. 17.1), kupih nekoliko biljčica za sitne pare, jer su bili tako reći rashodovani,(Sl. 17.2. i 17.3)

i krenuh u formaciju, (Sl.17.4 – Sl.17.8 ), drugog peizaža,(Sl.17.9),

...

... a gde sam posvetio više pažnje detaljima. Jastućićima od mahovine, (Sl.17.10), sitnim čupercima trave (Sl.17.11), paprati (Sl.17.12),neizbežnom bršljenu (Sl.17.13), kamenom stoliću za pic-nic, ili klupici za odmor umornim šetačima (Sl.17.13 a), a na kraju malo doterah grančice koje su mnogo strčale (Sl.17.14),

...

,,, a za rezultat dobio... (Sl. 17.15 – prednja i Sl.17.16 – leđna strana).

Kasnije, a da bi ugođaj bio maksimalan,kreirao sam i potoćić od peska (Sl.17.17 i Sl. 18.).

Par detalja, (Sl. 19 – Sl.20).