za nas kontinentalce najbolje kupiti vec gotove sadnice badema, kojih ima po rasadnicim. i to sorte koje kasno cvjetaju kao npr ferragnese i texas, koji su i medjusobno dobri oprasivaci. te jos jedan feraduell sorte. ovo ostalo iz sjemena.... previse muke, ne znas ni koja je sorta, mozes ga godinama drzat i uzgajat i ako je neka ranocvatuca sorta (koji na moru cvjetaju u 1. 2. mjesecu) mos se slikat da ces ikad imat badema.

draganban citat:

postovanje svima, da li mozda neko ima sadnicu ili par njih ili seme koje bi posadio. Al ne ove sad nove fenci sorte vec nas lepi badem sa juga koji smo jeli bukvalno pored puta , cak sam jednom bio pored Vranja u jednoj sumi drzavnoj badema a ukus neprevazidjen ! Inace volim da imam stare sorte naseg starog voca ! hvala

"bademi sa juga" mogu se naci pored puta, po medjama po vinogradima i sl. kao pojedinecna drveca, ali ako se radi o "sumi od badema" verojatno je to bio neki veci nasad/vocnjak sa bademima, jos ako je ta suma i drzavna i ako su se ti agronimi pridrzavali minimum standarda oko podizanja nasada badema..onda si ti druze jeo fency bademe a da i nisi to znao.

Planiram ove godine da zasadim u dvoristu bademe. Ne bi preterivala sa ciframa jer mi bademi trebaju za licne potrebe. E sad koje sorte biste preporucili? Vidim da navodite feranjez i texas za sadnju u paru a mogu li kombinovati texas i markonu? Koja je kombinacija dala najbolje plodove?

Upravo san procitao sve postove u ovoj temi. Slazem se sa Vojvodom (mada vidim da se nije javljao od 2010.g.) da su autohtone, pa cak i samonikle sorte najotpornije, najjace, uopste najbolje za nase podrucje. Moje iskustvo sa bademima je zapocelo slucajno. U ocevom vocnjaku je samoniklo jedno drvo badema pre, otprilike 5-6godina. 2010.g. sa tog jednog drveta imao sam ok 2.5kG ociscenog badema i to krupnog i vrlo ukusnog. Prosle godine je slabo cvetao, pa ploda nije ni bilo, ali je zato po celom vocnjaku samoniklo oko 50 stabljika badema (prethodne godine je bilo oko 20). Resio sam da ih presadim u drvored i gajim. Ne znam koja je sorta, ali mi to nije ni bitno ("nije vazno da i je macka crna ili bela, vec je vazno da lovi miseve"), cveta pocetkom aprila. Na prvoj slici mozete videti maticno stablo badema slikano pocetkom aprila, na drugoj kosticu iz koje nice drvo badema slikano istog dana, na ostalim slikama videcete stabla stara par meseci iz istih tih kostica i jednogodisnja stabla.

Ispravka: ovde su slike stabla stara par meseci iz istih tih kostica

Eto kako od ničeg stvoriti nešto,i to dobro.Taj bajam stvarno dobro rodi,2,5 kila očišćenih bajama je dobra cifra za tako malo stablo.Imaš li koju sliku plodova,da se vidi kakvi su?

Nažalost, nisam se setio da slikam plodove, ali ove jeseni ću obavezno to uraditi. Nadam se da će ove godine bolje cvetati, s obzirom da već sad kreće toplije vreme. Inače, kad sam te godine pokipio plodove bilo ih je pun jedan džak. Polovinu džaka sam očistio i izmerio oko 1.5kg. Druga polovina džaka mi je ostala na terasi cele zime. Mislio sam da su promrzli i da neće biti dobri za jelo, međutim, prevario sam se, nije bilo nikakve razlike u odnosu na onu prvu polovinu. Ono prvo stablo, koliko znam, tata nije nikad prskao nikakvom hemikalijom, a orezao ga je samo jednom posle sadnje. Možda bi trebalo ukloniti suve grane ove godine i to je to. Stvarno otporna neka vrsta.

Ja tragam za sjemenom posto ne mogu kupiti sadnicu.

Fatka poslat cu ti ja kalemljenu sadnicu.

Wauuu hvala ti do neba.

Čini mi se da badem pripada rodu Prunus, kao i trešnja, višnja, marelica itd. Zato se badem može kalemiti na recimo breskvu, ali nije dugoročan.

Musaceae citat:

Čini mi se da badem pripada rodu Prunus, kao i trešnja, višnja, marelica itd. Zato se badem može kalemiti na recimo breskvu, ali nije dugoročan.

Tačno. Najbliži srodnik je brskva. Ako pogledate oblik lista, gotovo da je isti kao i kod breskve, a plod liči na zakržljalu breskvu. Ako ste nekad probali košticu breskve (kao ja kad sam bio mali) videli ste da je ukus sličan bademu samo mnogo, mnogo gorči.

I ne samo to. Hibrudizacijom breskve i badema stvorena je nova vrsta bod šifrom GF koja služi kao podloga za kalemljenje breskve na krečnjačkim terenima. Kao podloga odlično se pokazala u okolini Zadra. Donosi plodove koji su sterilni i po spoljnoim izgledu liče na breskvu, ali bez mezokarpa, Endokarp je tanak i u njemu se nalazi krupna koštica. Razmnožavanje je reznicama.

Miodrag,ima li sadnica u okolini Zadra?

Pretpostavljam da se mogu tamo kupiti kao podloge. To Puljka sigurno zna gde. U Smilčiću je bio podignut jedan zasad na GF podlozi, za to sam siguran. Ovde kod nas to niko ne koristi, a kod mene na selu ima jedan komad, bar ga se ja sećam, neko ga je doneo iz Zadra, ne znam da li još postoji. Proveriću, možda bih ga mogao umnožiti.