Quote::

5m u redu 6m izmedju redova.

Zar nije 5m jako velik razmak? Meni su preporucili 3m razmak u redu i 4 izmedju redova.

kakva je sorta ne znam da li cu dobro napisati ''rugersteter''

Rut... rana, okrugla, velika.

Za piramidu je ipak malo 4m jer je Stenlej bejna sorta,pa jos ako je podloga Mirabolana.Oni uglavnom kazu Dzanarika da je podloga,mada i njih ima raznih.Uz to zavisi i od ekspozicije terena,moze se desitida ti idu puno u visenu zbog potrebe za prostorom i svijetlosti.Meni je razmak izmedju redova 6m zbog mehanizacije a ja namavio Tomu Vinkovic traktor tako da je mogao biti i 5m.Osnovne grane prvog sprata u piramide idu preko 2m tako da su skoro spojene i na 5m u redu.4m je prije za popravljenu piramidu ili piramidalno vreteno.Mada se ide na gustu sadnju na 2m u redu,ali to je u startu veliki izdatak za sadnice,a poslije zahtijeva i znatno vise orezivanja sto poskupljuje proizvodnju.Stenlejka moze ici na gustu sadnju u špalir sa formom vretena ili neke lepeze zato sti trezi ostriju rezidbu.Za ostale nisam siguran,standardna Pozegaca nemoze zbog prirodnih osobina krosnje.Stenlej se orezuje i do 60% krosnje.Kao i jabuka i kruska.

Znam da je rana, nego sam mislio karakteristike krupnoca

Samooplodna je .Dobar oprašivač za druge sorte.Nedostatak je što plodovi otpadaju jako rano pred berbu.Plod je dosta krupan i do 40 grama. Plod podeljen uzdužno na dve polovine.Boja neravnomerna tamno plava.Koristi se za stonu upotrebu i cepača je.

hvala

interesuje me da li nije kasno da se poprskaju sljive sada u cvetu jer su se pupoljci cveta otvorilki sa preparatom shorus

Chorus je bezopasan za pčele tako da primena u vreme cvetanja obezbeđuje nesmetan rad prirodnih oprašivača.

Chorus treba da je sistemični fungicid namenjen prvenstveno za prskanje protiv monilije. Kao i većina fungicida za suzbijanje monilije može se koristiti u fazi cvetanja voćaka do precvetavanja i upravo je onda efikasan. Ovi fungicidi nisu otrovni za pčele. Znači, tui je izuzetak da se može prskati u punom cvetu.

hvala puno

Rut gasteter -Poreklom je iz Zapadne Nemacke,nastala je spontanom hibridizacijom carske i brijske sljive.Rasprostranjena je u mnogim evropskim zemljama.Plod je krupan[30 -35 gr.],sirokoovalan,nesto je duzi nego siri,na oba kraja malo zaravnat ,ali je neujednacen.Peteljka srednje duga[15-18cm.] i srednje debela[1,5-2 mm] .Pokozica je tamnomodra ,prekrivena pepeljastom navlakom koja se lako skida.Meso je cvrsto a kada potpuno sazri postaje meko,zelenkasto zute boje slatko nakiselo,lako se odvaja od prilicno velike naborane kostice.Dozreva u prvoj polovini jula ,plodovi neujednaceno dozrevaju.Kvalitet ploda je dobar.Glavna odlika ove sljive je sto rano dozreva,ima krupne plodove i sto je cepaca.Stablo je srednje bujno,letorasti su glatki ,sivocrvene kore i srednje dugi.Rano prorodi i radja obilno i redovno.

pozdrav forumu.posto sam nov na forumu i sa malo iskustva sa sljivama imam jedno pitanje za iskusne sljivare. Naime posjedujem(kupio) vocnjak sljive u okolini Sarajeva.Sve sljive(sortu ne znam, mislim da su pozegace)osim kalemusa su oboljele od sarke.Prosla godina je bila jako rodna i bilo je i sljiva (kake su takve)i za jelo i za pekmez a i za rakiju.Sve koje znam savjetuju ,jer je navodno sarka,virusno oboljenje za koje nema lijeka,da ih sve izvadim iz korijena i ne sadim par godina tu sljive ili saditi ali stanlijke.Moje pitanje glasi posto ima veoma mnogo mladica sljive(iznikle onako divlje)mogu li se na njih kalemiti otporne vrste sljiva ili su i mlade zahvacene sarkom.Hvala unaprijed na odgovoru

Lek je sikira i ašov.Tu sam pesimista tako da bi preporučio samo otporne sorte jer se šarka širi, pa šta vredi iskrčiti svoj voćnjak i ponovo zasaditi kada je komšija ima.

Pozdrav svima, sljive koje sam proletos posadio sada su dobile prve listove i na nekoliko sljiva sam primetio da su ivice listova osusile, braon boje su, i ima neke rupice na liscu. Cime bih mogao da ih poprskam, mozda da sumpor u prahu rastvoirm u vodi pa sa tim da prskam?