Jadranska crna jela (Abies pardei Gaus., A. biokovensis Kušan): Endemska crna jela iz istočnojadranskih obalnih brda prirodno raste kao samoniklo stablo samo duž primorja jugozapadne Hrvatske izmedju Rijeke i Makarske, ali su u zadnjih tridesetak godina njene šume većinom posječene. Njena 3 glavna nalazišta su Vinodol iznad Crikvenice, srednja velebitska padina kod Karlobaga i istočne padine Biokova kod Rašćana, a sva su ta i ina nalazišta nedavno uglavnom uništena šumskom sječom. Njeno su tipsko stanište burni primorski obronci kamenog krasa, gdje raste niže ispod bukova pojasa, većinom s primorskim hrastovima u sredozemnoj svezi Abieti-Quercion Quez
Nažalost, o ovoj hrvatskoj endemskoj vrsti javnost vrlo malo zna jer je službeno, zbog profita i ideoloških razloga, proglašena običnom jelom Abies alba iako se od nje jasno razlikuje. Posječena jela se čak može obnoviti iz panja, što obična jela nikako ne može.
Više o ovoj zanimljivoj jeli možete pročitati na wikinfo.org/w/Hrvatski..._crna_jela
Bilo bi dobro da se ljubitelji drveća uključe u njeno očuvanje i posade je na svom posjedu jer ova vrsta postaje kritično ugrožena!

Palmofane,

Izuzetan clanak! Ne mogu nista uraditi za pravo resenje problema - a to je zakon republike Hrvatske o zastiti endemske vrste - ali eventualno mogu negde posaditi neki primerak?
Da li je otporna na zimske uslove? Da li ti imas neki primerak za prodati?
Pozdrav.

U naučnim krugovima postoje velika razilaženja po pitanju ovog drveta. Nažalost smatra se da nema dovoljno karakteristika da bi se jadranska jela mogla nazvati vrstom i da je u pitanju križanac, u najboljem slučaju odvojena provenijencija A. albe.

Drveni, osobine koje su iznete, cine ovu jelu posebnom.
Dalja diskusija u kojoj meri posebnom - kao 'vrsta' ili 'kultivar' ili 'hibrid' - skrece situaciju sa najvaznije fasete, a to je opstanak i ocuvanje!

Ja bih voleo da imam cetinar koji dobro raste u ekstremnim uslovima, trpi susu, ima lepu i dekorativnu koru, tehnicki odlican kvalitet drveta i jos se obnavlja iz panjaca! Pa nek se zove i varijetet A. albe - al nek je zasticen pre nego sto nestane...

Dodao bih takodje, da ni nauka nije nesto konacno. Trenutno je status
ove jele takav kako si opisao - ali to ne znaci da u buducnosti nece biti izmenjen. Znas i sam koliko ima pretumbacija u porodicama, vrstama... Vrlo cesto se radi o promeni kriterijuma - i cela se konstrukcija zaljulja i preorganizuje. Vise mi je muka: te kedrovi vise nisu 4 vrste vec jedna, te odredjeni borovi nisu varijeteti jedne vrste vec dve/tri razlicite vrste... ko kaze da u buducnosti i ova jele nece doziveti kriterijum da postane vrsta? (u sustini, bitno zbog zakonske zastite)

U ovom je trenutku bitno da crna jela dozivi buducnost.

P.S. Evo jednog (od mnogih) primera 'zbunjenosti' taksonometrijske nauke:

Pinus balsamea L.
Pinus taxifolia Salisb.
Abies balsamifera Michx.
Peuce balsamea (L.) Rich.
Abies hudsonia Bosc ex Jacques
Picea balsamea (L.) Loudon
Abies minor Duhamel ex Gordon
Picea aromatica Carrière

Ovo su sve sinonimi za vrstu koja se danas zove... Abies balsamea!?

Znam da su ovi sinonimi uglavnom napusteni, naravno. Ali, mozda ce i ovaj zadnji biti za 30 godina zamenjen nekim sasvim desetim?

Zmijobor citat:

Drveni, osobine koje su iznete, cine ovu jelu posebnom. Dalja diskusija u kojoj meri posebnom - kao 'vrsta' ili 'kultivar' ili 'hibrid' - skrece situaciju sa najvaznije fasete, a to je opstanak i ocuvanje! Ja bih voleo da imam cetinar koji dobro raste u ekstremnim uslovima, trpi susu, ima lepu i dekorativnu koru, tehnicki odlican kvalitet drveta i jos se obnavlja iz panjaca! Pa nek se zove i varijetet A. albe - al nek je zasticen pre nego sto nestane... Dodao bih takodje, da ni nauka nije nesto konacno. Trenutno je status ove jele takav kako si opisao - ali to ne znaci da u buducnosti nece biti izmenjen. Znas i sam koliko ima pretumbacija u porodicama, vrstama... Vrlo cesto se radi o promeni kriterijuma - i cela se konstrukcija zaljulja i preorganizuje. Vise mi je muka: te kedrovi vise nisu 4 vrste vec jedna, te odredjeni borovi nisu varijeteti jedne vrste vec dve/tri razlicite vrste... ko kaze da u buducnosti i ova jele nece doziveti kriterijum da postane vrsta? (u sustini, bitno zbog zakonske zastite) U ovom je trenutku bitno da crna jela dozivi buducnost.

Odličan primer je slučaj sa kedrovima koji si naveo. Od 4 vrste došlo se na dve i dendrolozi su sigurno imali debeo razlog za ovako drastičnu promenu u taksonomiji. A situacija sa jadranskom jelom je toliko konfuzna da je dosta autora tretira samo kao drugi naziv za bugarsku jelu (Abies borisii-regis) koja čak ni sama nije vrsta već hibrid obične i grčke jele. Baš zato i ne treba istrčavati sa otkrivanjem novih vrsta da posle ne bi bilo razočarenja (ne mislim samo na A. pardei već uopšte).
A da je posebna - jeste. I najgora stvar koja se može desiti je da nestane.

Da bi se dokazalo da Abies pardei ne postoji kao vrsta išlo se čak do toga da je cijela šuma iznad Vinodolskog posjećena,a budući da je karakteristika te vrste da se obnavlja iz panja onda su još i bagerima povadili panjeve! Toliko o očuvanju bioraznolikosti i što reči o struki,koja najvoli sve staviti u njoj poznate okvire,ono što im nije poznato,što iz fotelje nisu uočili,ne postoji!

Zmijobor citat:

Palmofane, Izuzetan clanak! Ne mogu nista uraditi za pravo resenje problema - a to je zakon republike Hrvatske o zastiti endemske vrste - ali eventualno mogu negde posaditi neki primerak? Da li je otporna na zimske uslove? Da li ti imas neki primerak za prodati? Pozdrav.

Nažalost nemam ni sadnicu ni sjeme, ali bi se sadnica mogla nabaviti od forumaša koji žive blizu prirodnog staništa ove jele. Mislim da ova jela nije baš osjetljiva na zimu jer je Biokovo ipak jedna od najviših hrvatskih planina i na njoj su hladnoća i snijeg redovite pojave svake zime, usprkos tome što se nalazi blizu mora.

Zmijobore, ako je uspeš nabaviti ubeleži i mene bar za jednu. Nudim 6 sadnica ginka za jednu jadransku jelu.

Naravno, Drvenko. Kunst je samo nabaviti... :)))
Aj, budem probao...