nenika.d citat:

Ja čitam na ovom forumu, svi sade 5x5 i stvarno ne znam odakle vam to jer kako me sećanje služi da bi ostvarili subvenciju potrebno je da se minimalno na 1 ha posadi 500kom. što znači 5x4m, a pri sadnji na 4x4 dobijate 625 sadnica na 1 ha. Što se tiče sadnje 5x2,5m pa nakon 10 god. da se polovina uništi, ja mislim da ništa gluplje u životu nisam čuo, jer 1. plaćate sadni materijal duplo 2. troškovi obrade, navodnjavanja, prskanja....su veći 3. rod očekujete oko 5 god, da bi pun rod bio oko 7 god. što znači da iskoristivost je u periodu od 2 do 3 god, s tim što je to previše gusta sadnja pa morate da krešete grane i da tim nepovoljno utičete na formiranje krošnje Ali to je moje mišljenje ne morate ga prihvatiti

E pa sada i ja tebi mogu postaviti neka pitanja kao sto su kako ces na rastojanju 4x4 prolaziti traktorom sa atomizerom , tarupom.......Ja sam sadio 3x5 ,pa sada kada sam pre neki dan tarupirao imao sam problema sa prolaskom jer su se grane sa rodom razisle i nesto traktor ume da poskida .Sa razamkom od 4 metra necu da razmisljam.Sad ti mozes reci da imas mali traktor pa da uspevas ali mali traktor i moze za mali zasad pa da se snalazis (mada i sa njime sumnjam) ali na iole vecem o tome nema govora.
Drugo sto se tice sadnog materijala , lesnik spada u najjeftinije za podizanje zasada tako da to sto je u startu duplo na kraju se vrati bar puta 1000.
Troskovi obrade i prskanja su isti i za 1x5 i za 10x5 a prihodi su u prvih 10-15 godina drasticno veci.
Trece proredjivanje zasada nije fiksno i zavisi od bujnosti i iz prakse ono je uglavnom izmedju 12-15godine a to znaci da recimo od 7 do 15-te godine ako idete u retku sadnju gubite izmedju 2500-3000 eura po hektaru,sto je za mene nedopustivo.
Takodje smatram da rastojanje 2,5x5 nije optimalno vec treba ici na 3x5 jer onih pola metra umeju da puno znace i mislim da je njega pomenuo Milan zato sto je on u startu sadio na rastojanju u redu od 5 metara pa kada je video kada ce se to popuniti , zeli da ubaci izmedju njih po jednu sadnicu tako da dobija to rastojanje o kome govori.I u njegovom slucaju to je ispravno.
Na kraju sve izraste jako i ume da bude ovako a rastojanja su negde i 8 metara.

Ne$a citat:

Znaci cupaj Neso i ne zali za njima! Mislio sam da se moze izleciti necim, ali sta je tu je, ne docekase prvi plod. Hvala lepo Tubravich!

Pozdrav imenjace ,imas li ti sliku cele biljke i koliko ti je to cesta pojava.Ne mora odmah da znaci da je nesto ozbiljno , moze da bude i obican nedostatak nekog elementa.

Evo cele biljke, ova mi je najsarenija. Od 100 komada sedam je sareno ali nisu na jednom mestu vec rastrkane svuda po jedna.

Imenjace ,ako ne gresim ti si sadnice sadio u pesku i misljenja sam da je pre u pitanju nedostatak nekih mikro i makro elemenata jer sam pesak oskudeva u organskoj materiji posebno humusu pa samim tim i azotom.
Romana je izvrsna sorta koja obilno radja ali je i nesto zahtevnija i slabija na susni period (vece su joj potrebe za vodom) i jake temperature a i ti takodje namas sistem navodnjavanja.
Ja ne bih nista dirao vec uradio folijarnu i analizu zemljista , pa tek onda video stanje.Sumnjam da je u pitanju neka bolest a posebno virus.

Slazem se sa nenadom i mislim da je osnovni problem u pesku. Da li si ubacivao zemlju u rupu prilikom sadnje i koliko vode si im dao?

Pesak dabome Imenjace moj, tu je kod mene u okolini sve na pesku. Sistem nemam ali imam cesme na svakih 30m pa ih zalivam crevom, malo to potraje al tako i obidjem svako drvo posebno. Sto se tice rupa, nisam ubacivao zemlje nego sam stajnjak mesao sa ovim peskom iz rupa i to vracao. Ipak ih necu jos cupati, neka to ostane zadnja solucija. Hvala na savetima !

Ne$a citat:

Pesak dabome Imenjace moj, tu je kod mene u okolini sve na pesku. Sistem nemam ali imam cesme na svakih 30m pa ih zalivam crevom, malo to potraje al tako i obidjem svako drvo posebno. Sto se tice rupa, nisam ubacivao zemlje nego sam stajnjak mesao sa ovim peskom iz rupa i to vracao. Ipak ih necu jos cupati, neka to ostane zadnja solucija. Hvala na savetima !

Ako je u pitanju nedostatak nekih minerala, da objasnim malo nastanak hloroze uzrokovan nedostatkom hemijskih elemenata. (Mada mi je ovde sumnjivo jer vidim da je ostatak lišća dosta zelen, ali ko zna.)
Da bi lišće bilo zeleno tj. puno hlorofila potrebno je da, osim azota koji ulazi u sastav hlorofila koji je protein, bude u zemljištu i dovoljno gvožđa tako da nedostatak gvožđa može da dovede do hloroze tj. požućivanja lišća i ako baš ima vrlo malo gvožđa prosto do izbeljivanja. Takva biljka slabo napreduje jer je hlorofil taj kod koga se ekscituju elektroni pod dejstvom fotona sunčeve svetlosti i takvi elektroni posle predaju energiju i preko niza hemijskih reakcija dolazi do stvaranja glukoze (od koje se pravi celuloza) i drugih jedinjenja. Verovatno da u poljoprivrednim apotekama postoje neki preparati sa gvožđe sulfatom, a možeš da probaš da neko staro zarđalo gvožđe nabacaš u blizini biljaka. Nešto mi u bledom sećanju neka fora sa pobijanjem eksera dal u biljku ili u zemlju pored al nisam to proveravao jer nemam tih problema. Ovo rečeno bi moglo da pomogne ako je zemljište blago kiselo. Takođe, mnogo đubrenja fosfornim đubrivima i krečom može da izazove deficit gvožđa. Kreč povećava pH vrednost, a biljka može da bolje apsorbuje gvožđe kad je zemljište blago kiselo - recimo pH oko 6.
Verovatno da gvožđe sulfat koji se kupuje rešava problem i kiselosti.
Inače zemlja ili pesak koji je crveniji ima više gvožđa od onog koji je bleđi.
Pozdrav i nadam se da ćeš rešiti problem.

Ja sam iz makedonije i sam zainteresovan da podignem nasad 2ha, pa se mislam dali da uzmem drzavno zemjiste ili sopstveno privatno,Ako resim da uzmem drzavno onda mora da bide spored pravila i programa na samo ministerstvo sto znaci za da zemem subvencii treba da bide se kako sto treba i da go podignem so sadnici koe nalaga golem trud, a vo kolku resam da podignam nasad na privatno zemjiste planiram da go podignam od sertificirano seme sto znaci deka ke se odlozi vremeto na berba za dve godini no samiot proces bi bil poeftin i pobrz.
Se imam rasprasano za sadenje so seme(lesnik) rekli su mi da nije problem.
Pa zelim i vase meslenje i iskustvo so sadenje na seme.

robcemk citat:

Se imam rasprasano za sadenje so seme(lesnik) rekli su mi da nije problem. Pa zelim i vase meslenje i iskustvo so sadenje na seme.

Nek ti je Bog u pomoci , procitaj ranije postove da se ne bi sve sto puta ponavljalo.

Kakvo bre sadjenje lesnika iz semena. Nemoj da te neko lose savetuje, to je totalni promasaj.

Hanuman citat:

Nešto mi u bledom sećanju neka fora sa pobijanjem eksera dal u biljku ili u zemlju pored al nisam to proveravao jer nemam tih problema. Ovo rečeno bi moglo da pomogne ako je zemljište blago kiselo.

Kucaju se ekseri u stablo, ali posto je ovde rec o mladom stablu onda bi moglo na bolji nacin! Burad sa spenom (od nekog strugara) da se napune vodom i da se to ostavi tako da stoji i posle sa tom vodom da se zalije!

Postovane kolege,
Imama mlad zasad lesnika od prosle jeseni i na pojedinim listovima se pojavljuju ropice i ostecednja. N znam dali su ta ostecenja od nekih parazita ili u zemljistu nedostaje nekih minerala.
Unaped zahvalan Nikola.

Insekti su uzrocnici rupica. Imam i ja to na pojedinim stablima! Za sada nisam nista preduzimao jer mi se to desavalo i u starom vocnjaku a i nije poprimilo sire razmere!

price citat:

Postovane kolege, Imama mlad zasad lesnika od prosle jeseni i na pojedinim listovima se pojavljuju ropice i ostecednja. N znam dali su ta ostecenja od nekih parazita ili u zemljistu nedostaje nekih minerala. Unaped zahvalan Nikola.

Insekti jedu lišće ali obično krenu od spolja. U poslednje dve tri godine se pojaviše neki insekti sive i zelenkasto fluorescentne boje koji jedu lišće lešnika. Ove godine ih je bilo dosta krajem aprila i u maju. Pomislio sam prvo da su specijalizovani samo za lešnik, međutim jedu sve živo - mlado lišće oraha, lišće trešnje, a komšija kaže da ih je viđao i na mladom kukuruzu (ko zna odakle su uvezeni, možda kao zlatica od preko okeana :-) Znači listojedi par ekselans. Bilo ih je više kod stabala na kraju plantaže nego li u sredini. Nisam prskao, a pojeli su u proseku recimo 5% lišća. Početkom juna insekti su se značajno proredili a sredinom juna nisam mogao da pronađem ni primerak. Moguće da im je toliki životni vek, ali video sam da su ih pauci jeli (ima paukova jer ne prskam) a moguće i ptice jer sam video na tri mesta gnezda ptica - 2 u krošnjama lešnika i jedno dole u travi. To su sitne ptice koje ne jedu lešnik (kada je u ljusci), a hrane se ili insektima ili semenjem. Uzgred hranio sam jednom iz ruke senicu na Kalemegdanu i to lešnikom. Sletala mi je na ruku i uzimala lešnik izlomljen na parčiće (ljusku naravno ne bi mogla da probije). Divan osećaj. Inače senice se hrane insektima koje sakupljaju sa lišća i grančica ali i ispod kore drveća. Takođe jedu i razno semenje. Iz napred rečenog veoma su poželjne u zasadima lešnika.

Mislim dabi teretiranje protiv lisni vasi mogao da uradim etiolom ili imate bolje resenje