Pozdrav svima ljubiteljima lešnika. Đuka čini mi se da imamo zajednički problem. Mada je moj otišao korak dalje pa zahvatio i plod. Mislim da se radi o nekoj plamenjači možda čak i o moniliji. Slikao sam tri ploda, dva bolesna i jedan normalan. Prskao sam Bajlatonom (mislim da se tako zove) pa ću videti ima li rezultata. Svaka sugestija je dobrodošla.

Zeljkozeljko zanima me da li znas koja je sorta ovaj trouglasti lesnik, a sto se tice bolesti mislim da to treba najozbiljnije shvatiti i poceti sa tretmanom cim opadne plod na jesen i to prvo bakarnim krecom pa ostalo sta sleduje.

Pozdrav svim forumasima posle krace pauze. Sto se tuce zastite lesnika, prenecu vam ono sto sam ja nasao u jednoj knjizi Zorana Keserovica i njegovih kolega.
Orjentacioni program zastite leske:
Prvo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja, a to je krajem aprila. Ovo je preventivno prskanje radi zastite od bakterioze, monilije i botritisa. Koristi se jedan od preparata: Bakarni oksihlorid 50, Bakrocid 50, Bakarni krec 50, Bordovska corba S-20 i dr.
Drugo prskanjese izvodi pocetkom maja kada su vec formirani plodovi radi suzbijanja leskovih grinja, vocnih pipa i stenica, koristiti jedan od preparata: Folimat LC-50, Thionex E-35, Tiocid E-35, a za preventivnu zastitu od<monilije, botritisa, pegavosti koristiti jedan od preparata:Delan SC 750, Baykor WP-25, Antrakol, Melprex S 65, ZupinebS-70.
Trece prskanje treba obaviti krajem maja radi suzbijanja leskovog surlasa, leskinih grinja, leskove strizibube koristiti jedan od preparata: Folimat LC-50, Thionex E-35, Tiocid E-35, Gisathion WP-25%, a radi zastite od pepelnice koristiti jedan od preparata: Saprol, Afugan, Bayleton WP-25, Kumullus, Karathane FN-57, Poljogan.
Cetvrto prskanje treba obaviti u toku junaradi suzbijanja: leskovog surlasa, grinje, stenice, biljnih vasiju. Koristiti jedan od preparata: Folimat LC-50, Thionex E-35, Gusathion WP-25%, Tiocid E-35, Azinfos-metil WP-25.
Peto prskanjese obavlja u julu, ukoliko je i dalje problem od napada: leskovog surlasa, stenica, grinja i dr. Prskanje se obavlja sa jednim od napred navedenih preparata.

Quote::

Prvo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja, a to je krajem aprila.

U zadnjih 4-5 godina to je sredina janura i nije mi jasno zbog cega bakarni krec ili bordovska corba, sa njima tretiranja treba da idu u septembru i po mogucstvu ponoviti u novembru-decembru a koriste se za suzbijanje bakterioze.

Milane 55 ako dobro pogledaš sliku videćeš da su samo bolesni trouglasti a zdrav je obao. Ne znam da li ima to veze sa bolešću. Od sorti sam sadio: tondu romanu,kosford,halski džin i rimski. Ne garantujem da mi nije isporučeno još nešto.
Nenadb nije mi jasno zašto prskanje u septembru kada već kreću listovi da opadaju, mislim da je to tada jalov posao. Možda to kasno prskanje prebaciti na proleće i leto kao još jedno dopunsko kakda se uoče simptomi bolesti. Prskanje posle cvetanja ide da bi se zaštitio budući, već oprašeni plod, tada još nisu formirani listovi.
Pozdrav

Zeljko,kod lesnika najvaznije prskanje bakarnim krecom jeste upravo u septembru i to je sve osim jalov posao.Lesnik se razlikuje od drugog voca.Drugo prkanje je pozeljno i moze se obaviti u zimu kada je sadnica bez lista ali je ono septembarsko mnogo vaznije.Inace je malo rano da vec u septembru pocne da opada lisce.
Na prolece je kasno svako prskanje protiv bakterioze ,monolije.....moze se samo leti obaviti prskanje bakarnim krecom ukoliko je bakterioza izrazena a to zavisi od godine do godine.Za monoliju je to vec debelo kasno.
Prskanje da bi se zastitio plod od monolije ide za vreme cvetanja (polovina janura),kada se na vecini sadnica opuste rese a i onda je idealno ponovoti ga posle dvadest dana.Monolija u lesnik ulazi upravo u fazi cvetanja- oprasivanja.To je ono sto je napalo tvoj lesnik na slikama.

Hvala na objašnjenju Nenade. Jedno pitanje.Razmak između redova kod mene je 4 m.Da li tokom prskanja atomizerom na traktoru u 5 ili 6 godini traktor može da priđe između njih.Naime dvoumim se između atomizera i vučene prskalice sa dvotaktnim motorom. Leđna prskalice mi zadaje grdne muke plus se nadišem svega (treba na 30 i nešto stepeni nositi masku). Pozdrav

Zeljko ,mislim da je 4m izmedju redova malo odstojanje i da ces imati problema sa prolazenjem traktora.....kacices rod ,tesko ces obradjivati ali ako si vec posadio....
Sto se tice prskanja ako ti zasad nije preterano velik ,moj savet ti je atomizer jer za lesnik godisnje nemas vise od 6-8 prskanja tako da ce ti on zavrsiti posao.

Dali treba prskati lesnik u prvoj godini i drugoj?Spremam se da posadim divlji lesnik za podlogu pa me zanima.Ako moze neko da mi napise kako to ide.

Moj suprug je od kucnog bojlera napravio prskalicu za voce. Na njega ide i dugacko crevo tako da traktor ide pored vocnjaka putem i uopste ne mora da ulazi izmedju stabala.

Bojler se stavi na traktor, naravno.

Pozdrav od novog clana mafije(poljoprivredne).Elem na jesen planiram da se upustim u avanturu na jednoj probnoj parceli 60tak ari. I tu bih sadio i svoje sadnice -izdanke od leski koje su stare 30tak godina i koje radjaju ko lude al sve sto rodi pojede neki crv koji je zut, debeo ko svinja, i ima tamno braon glavu....E sad ima li neko sliku tog surlasa da vidim jel to to pa da se uozbiljim ubuduce(video sam sta mu je lek u vasim predhodnim izlaganjima).

Zdravo svima!
Ja sam Djura i novi sam clan vaseg foruma.
Ovo sto ste do sada uradili je fenomenalno.

Kako bi dao samo mali doprinos ovoj temi, odlucio sam da izvucem sve znacajne tekstove i formiram jedan fajl koji ima oko 50 stranica.
Fajl mogu da koriste pocetnici, novi clanovi foruma i bilo ko ko je zainteresovan za LESNIK.

Zamolio bih strije tj. iskusnije uzgajivace da pregledaju dobro ovaj tekst i odobre njegovu javnu upotrebu. Ja sam samo slozio ono sto su vec iskusni rekli.

Крцкалица за лешник !

Техничке карактеристике:

Калибратор са подешавањем зазора и нагиба са усипним кошем,
еластична веза између калибратора и крцкалице,
подесив зазор са касадним ожљебљеним, фрикционим ваљцима.
Погон - електромоторни редуктор варијатор, са могућношћу подешавања брзине у опсегу од 1:6
Капацитет ~ 100кг/ч
До сада је израђено 2 машине. На пробама су добијени следећи резултати : Нескрцкано мање од 2% (најситнији и најкрупнији), лом испод 1%. Када се скупи довољно нескрцканог лешника једноставним подешавањем машине исти се такође скрцка.
Рок израде је 35дана, гаранција 12 месеци. Цена по договору, а зависи од начина плаћања.

milovanl @ panet.co.yu

Pozdrav
Na brzinu sam preleteo preko spididjurinog fajla i bez uvrede , to nikako nije fajl sa kojim treba da se vode pocetnici.Ima tu dosta ispravnih stvari ali ima i mnogo pogresnih.Trebale bi stranice da se sve kaze ali ono sto mi je najvise bolo oci je sledece

Quote::

PITANJE: Posto hocu da gajim lesku u vidu zbuna, da li sada na prolece da ih skracujem na par cm. od zemlje da stimulisem rast novih izdanaka, i da li ce se razviti 6-7 novih u toku godine gde bih ja na prolece 2009 odabrao 3-4 za osnovne grane buduceg zbuna? ODGOVOR: Prvi koji mi je odgovorio napisao je: Da na prolece (trece godine) ne diram nista, ako su vec skracene na 30-tak cm. da sacekam sledece prolece (cetvrtu godinu) i tada da ih skratim skoro na nulu, pa onda dve godine (do seste) da ne diram nista.

Ovako nesto nikada nisam cuo.Cetvrte godine da se skrate na nulu???Pa cetvrte godine sadnice vec treba da polako prorode.A trece da su skracene na 30 centimetara???Sadnice ako su jednogodisnje treba da se skrate na 20-30 cm pre sadnje ,dvogodisnje nema sta da se skracuju jer vec teraju letorasti(ovde mislim na sadnice uzete iz rasadnika, znaci pre sadnje).Poenta kod grmastog uzgoja je dobiti sto vise izdanaka sa strane i onda one koje imaju najbolji polozaj ostaviti a ostale eleminisati.Pocetne grane u najvecem broju slucajeva idu napolje posto one teraju i forsiraju sredinu a mi se trudimo da upravo sredina bude slobodna , prozracna, kako bi sunce ulazilo u krosnju.
Mislim da je onaj odgovor bio najobicnije zezanje, mada mi je i samo pitanje cudno......posle dve godine rada,sadnice na 3h povrsine seci na par cm od zemlje??
I da .... o ceni lesnika od 7,8 Eura.A gde to i ko toliko placa na vecu kolicinu?Kada je bio taj pad, cena je bila 360-380 dinara a kada je bio skok cena je bila 800 dinara(samo te godine i nikada vise).Nazalost tako , a ja bih voleo kada bi cena lesnika bila 20e ali .....

[ Ove godine sam koristio dosta totala za uništavanje korova,inače nisam pristalica upotrebe hemije. A nisam imao ni neke dobre rezultate, jedan korov se osuši drugi kreće pa pršći ponovo.Da ne napominjem da nemam mnogo vremena pošto radim po celi da.Dobio sam ideju od kolege za zastiranje redova slamom. Našao sam i rad naučni rad o tome. Plaši me eventualna najezda glodara ( stavljen sistem"kap po kap"-vole da grickaju) i eventualno skupljanje lešnika. Slama -ako bude vremena- bi se stavila u jesen. Sneg i kiša do proleća bi trebala da bude dosta polegla

b][bVOĆNJAK
Korisna stara mera
ZASTIRANJE ZEMLJIŠTA
Čuva optimalnu vlagu i utiče na prinos i kvalitet plodova [/b][/b] Na razvoj reproduktivnih organa i početak rodnosti voćaka dobro utiče zastiranje zemljišta. Naročito je korisno u krajevima u kojima godišnje padne manje od 550 milimetara vode ili nema uslova za navodnjavanje. Pokriveno zemljište čuva u toku vegetacije optimalnu vlagu, utiče na prinos i kvalitet plodova, ali i bolju pripremu mladih voćaka za zimske uslove.
Ova mera najčešće se primenjuje u starijim zasadima,ali se preporučuje i za mlade. Kada je u pitanju “oblačinska” višnja, to su potvrdila ispitivanja dr Rada Miletića, dr Nevene Mitić, dr Radomirke Nikolić, dipl. inž Mihaila Žikića, stručnjaka Instituta za voćarstvo u Čačku,Instituta za Biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu i Centra za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru.
Zasad ove sorte u okolini Zaječara podizan je tokom tri godine, na zemljištu tipa smonice, na blagoj istočnoj padini. Međuredni razmak je četiri, a u redu dva i po metra. Stabla su jednogodišnja,dvogodišnja i trogodišnja.
Početkom juna, nakon obilnijih prolećnih kiša za zastiranje su korišćeni bela i crna folija, biljni materijal (natrula slama)i ručno okopavanje (prašenje), dok su za kontrolu poslužila stabla gajena bez obrade. Ogled je postavljen u tri ponavljanja sa po pet voćaka za svaku varijantu.
Širina pokrivenog prostora bila je dva metra, a ostakak između redova je stalno obrađivan. Sredinom svakog meseca, od juna do oktobra, uzimani su uzorci zemljišta na dubinama do 30 i od 30 do 60 centimetara da bi se odredio sadržaj vlage. Istovremeno je utvrđivan sadržaj ukupne vode u lišću, a početkom vegetacije i procenat (intenzitet) cvetanja i zametanja plodova.
U godinama ispitivanja, posebno u prvoj i drugoj, bilo je samo oko 490 milimetara padavina. Najmanje je zabeleženo od juna do oktobra, 272 milimetra. Temperature vazduha u prvoj godini bile su visoke, u drugoj nešto niže, a u trećoj najniže.
Sadržaj vlage do 30 centimetara dubine razlikovao se u zavisnosti od načina zastiranja i starosti stabala. Najviše je zemljišnu vlagu sačuvala natrula slama (17 odsto), koja je dobar izolator i tokom vegetacije omogućava prodor vode u pokriveno zemljište. Kontrolna varijanta imala je svega 13 procenata, pa se ovakav način održavanja zemljišta ne preporučuje.
Na većim dubinama razlike u vlažnosti bile su manje. U varijantama zastiranja izmereno je 17-18, prašenja 17, a kontroli svega 13 procenata.
Načini zastiranja uticali su i na sadržaj ukupne vode u lišću. Najviše je bilo kada je korišćena crna folija(60,2 procenta), a najmanje u kontrolnoj varijanti (54,4 odsto). Od juna do oktobra te vrednosti su se smanjivale, što je u skladu sa potrebama voćaka različite starosti. Naime, starija stabla imaju razvijeniji koren, koji usvaja više vode, a u ovom periodu počinje i stvaranje cvetnih pupoljaka, pa su potrebe još veće.
Voćke su najviše cvetale na zastiranom zemljištu, pogotovu starija stabla, a najviše zametanutih plodova bilo je kada je korišćena crna folija.

S.Malinović