Pozdrav svima na forumu, nadam se da ce se neko javiti

Interesuje me koliko treba semenkama voca da proklijaju i da izadju van zemlje, koliko duboko se sadi, koliko vode, koja i kakva zemlja ili pesak, da li da stoji na toplom ili hladnom itd..
Konkretno me zanima za Kaki, posadio sam semenke i proklijale su, ali nikako da izadju van zemlje( da poraste), a zasadjene su na dubini od 2-3 cm, stoje mi u sobi pored sporeta i redovno zalivam kad vidim da treba ( da je stalno vlazna zemlja, al da nije blato-gnjecava).

Ako ima neko ko zna, neka napise. Hvala!

Univerzalna formula kod dubine setve semena je 1,5 x h, odnosno na primeru: ako je visina semenke 1cm - dubina setve je 1,5 cm.

Od momenta klijanja, pa do momenta pojavljivanja kotiledona ili pravih listova iznad površine zemlje može da prođe različito vreme, što svakako zavisi od genetike semena, ali i spoljnih uslova i dubine setve. Primera radi kod urmine palme prvi list, od momenta klijanja pa do izbijanja, potroši nekad čak i 60 dana.
Moraš imati malo strpljenja, jer čeprkanje po saksiji nekad može da ošteti klicu i sav trud propadne.

Nadam se da do sad nisan nista ostetio.. Znam da mi je 9 semenki proklijalo i od tad ih nisam dirao. Proslo je oko 10-ak dana, a vec su otprilike oko 3 nedelje u zemlji, mozda malo manje. Trebalo bi onda za oko nedelju dana da izbije iz zemlje.. A sto se tice zalivanja, i dali steti sto mi je pored sporeta saksija u kojoj je seme?

A mi smo učili da je dubina za sve semenke 3xH !

Čak i 3,5 x h u poljskim uslovima. Hvala na sugestiji, 1,5 x h se odnosi na sobne uslove. Ja sam se bazirao na ovaj konkretan slučaj .

Миодраже, или неко други.. да ли иједна сорта семенки воћа које проклија и када стаса у стабла може без калемљења да да плодове идентичне матици од које долазе? Надам се да сам био јасан.

Samo divlje vrste, tipa oskoruse, divlje kruske itd. Mada i tu ima razlika.

Vladan citat:

Миодраже, или неко други.. да ли иједна сорта семенки воћа које проклија и када стаса у стабла може без калемљења да да плодове идентичне матици од које долазе? Надам се да сам био јасан.

Moguće je kod nekih krušaka i oraha gde do zametanja dolazi patrenokarpijom. I nije to slučaj samo kod njih, javlja se to kod mase drugih biljnih vrsta, ali nešto ređe. Ako me pitaš koje sorte su u pitanju, moram ti reći da sam davno bio student i zaboravio sam, ali sigurno na netu možeš pronaći. Te sorte su genetski sklone partenokarpnom zametanju, ali postoji i indukovana partenokarpija uz pomoć određenih hemijskih supstanci, a evo ti i linka

LINK

Добро. Благодарим на одговорима.

Sve sto je divlje , raste iz kostice i semenke . Dzanarike, divlje jabuke i kruske , d. tresnje i ostalo.
U pravu je Miodrag da i tu postoje neke razlike ali se ne primecuju kod nas amatera.
Dal ce divlja sljiva biti ko lesnik ili ko kliker nije mnogo bitno nama seljacima .
Pozdrav

Da li bi trebalo da prekrijem saksiju sa nekim najlonom, i da li postoji nesto sto bi mozda ubrzalo tj pospesilo rast iz semenke. I da li je mozda dobro da pospem malo pepela po zemlji? Ako imate jos neke savete za uzgoj iz semenki kakija napisite. Hvala.

I meni treba par saveta...za sadnju semenki limuna,mandarine,grejfuta, jagode...Ima još toga ali ovo mi je hitno...

Beogradjanko, semenke tih citrusa slobodno posej u saksiju i to je to. Pozdrav

Kako da posejem seme breskve, sljive , tresnje , kajsije , visnje.
Ja ih samo stavim u zemlju i prodje mesec dana ne klijaju ja tad odkopam gde sam posejao pokupim koscice i kada polomim koscice semena unutra je osuseno seme. Sa svim ovim vocem koje sam nabrojao tako mi se desi.

Zdravo botanicaru. Ili menjaj ime na nalogu ili pazljivo slusaj.
semenje jabucastih i jagodastih vocki se seje u prolece odmah po prestanku svih mrazeva . Naravno seme mora prelezati tj. da odstoji . Stratifikacija ili izazivanje prirodnih uslova prirodnog dozrevanja tj. mirovanja klice semena .
Kostunjicavo voce: tresnja , visnja, breskva , kajsija , badem. se isto seju u prolece ali celu zimu moraju da se stratifikuju napolju i to u pesak.
To znaci da od proleca pa do novembra meseca sve kostice koje skupis ti cuvas na promaji. U novembru se sve kostice stavljaju u pesak napolju. U prolece kada se sneg otopi , kostice se vade i sade u klijaliste . U klijalistu ostaju do pojave drugog para listova a onda se vade i pikiraju u rastiliste . U rastilistu ostaju do jeseni kada se vade i sade na stalno mesto.
Prijatelju, ako se barem 10 % pridrzavas ovoga sto sam ti napisao uspeces . Ne budes li prihvatio ovo sto ti pisem nadaj se totalnom porazu.
Svi bi sadili i sejali ali trebaju neke stvari da se poznaju i da ih se pridrzavaju oni koji zele da ostvare uspeh.
Ovo ti kao i svima drugima govorim jer zelim da znas i upamtis jer nije na odmet da znas za dalje .
Ps..ako ima nekih pitanja javi se .
Pozdrav Nenad.