BIOLOŠKA ZAŠTITA OD ŠTETOČINJA

- BIOLOŠKE METODE → sastoje se od upotrebe nekog korisnog organizma za suzbijanje štetnog organizma
- imaju posebno velike prednosti pri zaštiti povrća gdje primjena kemijskih sredstava za zaštitu bilja ima i najveće nedostatke (ostaci u namirnicama) → posebno su te prednosti očite u zaštićenom prostoru
- biološka zaštita u zaštićenom prostoru zahtjeva posebno poznavanje svih štetnika u dotičnom objektu i uvjete o kojima ovisi uspješnost tog načina zaštite i tehnologije postupka
- ne može se jedan štetnik suzbijati grabežljivcima i parazitima, a drugi kemijskim insekticidima, jer bi on spriječio djelotvornost unesenog organizma
- za biološko suzbijanje štetnika upotrebljavaju se njihovi prirodni neprijatelji, uzročnici bolesti štetnika, grabežljivci i paraziti
- biološka zaštita traži mnogo veće znanje od onoga koje je potrebno za uobičajeni način zaštite
1) UZROČNICI BOLESTI
- nalaze se formulirani u bioinsekticidima
- bioinsekticidi su neznatno opasni po čovjeka i domaće životinje, pčele, prirodne neprijatelje štetnika, okoliš, pa udovoljavaju najoštrijim zahtjevima integralne zaštite bilja
- kod nas već dvadesetak godina imaju dozvolu bioinsekticidi na osnovi bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) → poznato je stotinjak sojeva ove bakterije između kojih se soj kurstaki koristi u pripravcima namijenjenim suzbijanju gusjenica, a soj tenebrionis za suzbijanje kornjaša
- Btk ima dozvolu za suzbijanje kupusnog bijelca, kupusnog moljca i nekih vrsta sovica, a Btt za suzbijanje krumpirove zlatice
- postoje bioinsekticidi koji sadrže gljivice i viruse uzročnika bolesti, štetnika za zaštitu povrća od štitastih moljaca, tripsa i lisnih uši, koriste se pripravci koji sadrže gljivicu Verticillium lecanii (vertalec, mycotal, microgermin)
- između pripravaka koji sadrže virus treba izdvojiti mamestrin → djeluje na kupusnu sovicu
- naglo se razvijaju bioinsekticidi koji sadrže entomopatogene nematode, posebice za suzbijanje štetnika u tlu, te ličinke iz porodice Sciaridae
2) GRABEŽLJIVCI
- koprivin crveni pauk u zaštićenom prostoru se suzbija pomoću grabežljive grinje
- uspješnost ovisi o pravovremenoj primjeni grabežljivca dok se štetnik još nije jako razmnožio
- u novije vrijeme se prodaju i neke druge vrste grabežljivih grinja Amblyseius cucomeris ili Amblyseius degenerans, također i pomoću grabežljivih stjenica roda Orius koje napadaju i neke druge štetnike
- lisne uši se suzbijaju u zaštićenom prostoru pomoću grabežljive mušice šiškarice Aphidoletes, Aphidimyza
- za širu primjenu ne samo u zaštićenom prostoru već i u slobodnoj prirodi uzgajaju se ličinke zlatooke najčešće vrste Chrysoperla carnea, protiv lisnih uši, tripsa i drugih štetnika mekana tijela u promet se stavljaju jaja ili ličinke
- uzgaja se i više vrsta bubamara namijenjenih za suzbijanje lisnih uši, crvenog pauka, zlatica

3) PARAZITI
- parazitska osica Encarsia formosa protiv štitastog moljca u zaštićenom prostoru
- parazitska osica Diglyphus isaea i Dacnusa sibirica protiv minirajućih muha
- parazitska osica Aphidius colemani i Aphidius matricariae, Diaeretiella rapae protiv lisnih uši
- parazitska osica Trichogramma brassicae parazitira jaja leptira, pa se upotrebljava protiv sovica kupusnog bijelca i drugih vrsta štetnih leptira na poljskom uzgoju povrća
- sve se više širi primjena nekoliko prirodnih neprijatelja protiv istog štetnika istovremeno koja daje sigurniji, katkada brži ili trajniji uspjeh
- osim nabavke grabežljivaca i parazita od raznih tvrtki moguć je i njihov uzgoj u odvojenim manjim djelovima staklenika
- nikako se ne smije pretjerati ili nestručno primjeniti insekticide i druga štetna sredstva za ove prirodne neprijatelje i tako umanjiti njihovu brojnost
- pri poljskom uzgoju povrća susreću se i druge vrste prirodnih neprijatelja štetnika poput ptica, ježa, krtice
- veće grabežljive ptice jako smanjuju brojnost poljoprivrednih glodovaca iako njihovu zadržavanju i gnježđenju pogoduje drveće uz rub polja
- posebice se ne smiju uništavati krtice, jer se hrane brojnim štetnicima u tlu, nego samo treba spriječiti da one naprave veću štetu

I Bioloska zastita biljaka od bolesti, tretiranjem sa razblazenim estraktom
MAHOVINE
Potapanjem mahovine u alkohol, ekstrakcija traje 5-6 dana na sobnoj temperaturi.
VSE delotvorne supstance iz mahovine koje deluju kao koktel, a ne pojedinacno vrlo su efikasne za suzbijanje i sprecavanje raznih biljnih bolesti.
Vrlo vazna napomena, posto alkohol sa svojom jacinom moze da ubije ili osteti biljke ili delove biljaka, treba se ekstrakt razblaziti na 5% alkohola sa vodom, pa se onda vise puta kroz zalivanje ili orosavanje vrsi ujedno i zastita od bolesti.
Da bi znali bez merenja alkoholometrom, koliko dodati vode da bi se dobila jacina 5%, evo primera:imate 1litar ekstrakta mahovine koji ima jacinu 96% alkohola, a treba vam da dobijete 5% rastvor. 96 podelite sa 5 i dobijete 19,2, znaci na litar ekstrakta treba dodati 18,2 litra vode.

Morrib ovo je vrlo interesantno ,ali reci molim te jer je važno na koje grupe mikoza deluje ekstrakt mahovine- plamenjače,pepelnice ,septorioze, antraknoze, bolesti poleganja ili pak bolesti korenovog sistrma. Deluje li možda i na bakterioze? Unapred zahvalna na odgovoru.

Već nekoliko dana nailazim na tekstove koji sadrže zablude o životinjicama i bubicama u našim baštama. Zato mislim da bi bilo u redu da ovde imamo izvor dobrih informacija o tome koje vrste su korisne i nikako ih ne treba uništavati. U razvijenom delu sveta te vrste mogu da se kupe u odgovarajućim pakovanjima i da se puste u vrt, gde im se prave čak i prikladne kućice gde mogu da se smeste.

BUBA MARA
UHOLAŽA
ZLATOOKA

Borna je sve rekao u svom textu BIOLOŠKA ZAŠTITA

Dodaću još toga, sad mi je vreme pred posao pri kraju

Sladolez odlicna ti je tema, znam da smo ucili da jedna bubamara u prosjeku jednog dana moze da pojede od 30-50 vasi.

Moram priznati da je ovo jedna od najboljih tema na ovom forumu! Svaka cast. Bilo bi lepo da se spisak prosiri. Meni nisu verovali kada sam rekao da je buba mara korisna zivotinja, a sad ima i dokaz. Odstampacu i staviti im pod nos.

Da li ima jos korisnih bubica? Da mi je znati.

gliste, mravi, pčele

mislim na one koje su etiketirane kao negativne, kao sto je uholaza. Uholaza je u narodu poznata kao stetan insekt, ali ni bubamara nije postedjena "jer komsinici sav kupus pojede"

Vladan citat:

mislim na one koje su etiketirane kao negativne, kao sto je uholaza. Uholaza je u narodu poznata kao stetan insekt, ali ni bubamara nije postedjena "jer komsinici sav kupus pojede"

Vladane bubamara je isključivi mesojed i hrani se vašima i drugim sitnim insektima tako da nisam siguran da baš "voli" kupus i ostalo voće i povrće. Pravi je "mikro" predator .

Gliste su vrlokorisne ''na otvorenom'', međutim u saksijama im je jelovnik ograničen pa oštećuju koren biljke...

Danas sam zatekla dve uholaze kako jedu latice amarilisa koje sad izgledaju kao da ih je nesto sprzilo i par koji jede cvetove i listove kineske papricice i jednu kako jede vrh gloriose, skroz je izbusena. Probala sam da isprskam nekim insekticidom, ali nista im ne smeta, pa sam ih onda jurila po dvoristu i potamanila koliko sam mogla mehanicki. Da li zna neko koji insekticid pomaze protiv ove napasti?

moram se nasmijati Sabrina kad si sama sebi dala odgovor-najme postavila si pitanje na biološkoj zaštiti,a na kraju svakog lanca je najveći predator od svih

šalim se malo,nemam iskustva s uholažama,osim što pročitah da,s obzirom da po noći žderu,a danju se skrivaju,da im se složi neko mirno utočište,po mogućnosti s malo sijena ili slamice, gdje će oni vrlo rado doć pa ih onda treba iz zasjede potamaniti dok su u panici,naravno usred bijela dana izvest akciju...

može se prskat bifentrinom ili permetrinom,ako ti to išta pomaže

Nemam ja nista protiv bubica koje jedu korov, ali sam pravi predator iako sam ekolog po struci, za bubice koje zderu moje cvece. Nisam ih posadila za njih, a one uzivaju li uzivaju. Eno, i cvetove lepog jove i dragoljuba mi prozdrale, cak i hostu. Stvarno ne mogu da verujem. Hvala na savetu sa slamom. Idem da im dam da ruckaju svoj poslednji obrok.

Ja sam jucer setao vocnjakom i video jedan oboleli crvenkasti list na jabuci, i namerno sam ga otkinuo da bi zavirio unutrasnjost lista, mada sam ocekivao samo brdo vaskica, prijatno sam se iznenadio kada sam video dve uholaze kako TAMANE vaskice. Odjurio sam kuci da to fotografisem, ali bilo je kasno, ove su se barabe najele, pobegle osavsi negde na pivo.