Da li neko ima iskustva sa busenjem arterskog bunara?

Ideja je da se izbusi arterski bunar tako da nije potrebna pumpa (voda sama izlazi na povrsinu, jer je pod pritiskom). U Negotinu postoji nekoliko starih cesmi na javnim povrsinama sa pitkom vodom. Radi se uglavnom o arterskim bunarima dubine 100-200m koji se nalaze u parkovima. Protok vode nije veliki (par litara u minuti), ali je konstantan.

Posto mi je potrebna voda za zalivanje biljaka, cak i nije bitno da mora da bude pitka, ali ne sme da bude slana (sto se desilo prilikom busenja jednog arterskog bunara oko 10km od Negotina).

Pozdrav,

Badnjevac

Mislim da su tu troškovi kopanja znatno veći nego kod klasičnih bunara baš zbog veće dubine. Karotaža terena je neophodna kao i bušenje test-bušotine. Mislim da bi bilo korisno konsultovati hidrogeologa. I stoji da je salinitet vode jako bitan, naravno ako bušotina bude pozitivna. On čak mora imati nižu vrednost nego za pijaću vodu.

Ima smisla ovo sto si naveo. Ipak, nada je da troskovi nisu mnogo veci, iz razloga sto se radi o busilicama koje su relativno malog precnika. Koliko sam uspeo da procenim na osnovu nekoliko klipova na Jutjubu, cini mi se da se radi o burgijama precnika 5-10cm. Ceo sistem za busenje je montiran na kamion i opsluzuju ga 2-3 coveka.

Da li na internetu postoje javno dostupne hidrogeoloske mape Srbije?



Badnjevac

Cak i da postoje, kakva je tebi korist od njih. To su makrolokacijske mape, a tebi verovatno treba bunar u okviru nekog tvog poseda. Izvodjac ti ne garantuje da ce naci vodonosni sloj, a busenje ce naplatiti i zasto arterski bunar a ne obicna busotina za smrk do 10 metara?

Korist je u tome sto (valjda) mogu da saznam prakticnu verovatnocu nalazenja vode na velikim dubinama (100-200m). Sto se tice klasicnih bunara, tu vec znam sta je potrebno i verovatnoca je ogroma, posto svaki plac ima svoj bunar. Dubine se razlikuju: 10-30m.

Sa arterskim bunarom, nije mi potrebna pumpa, struja, odrzavanje i sve sto ide uz to. Mesto na kome planiram da busim je vikendasko naselje gde napajanje nije stabilno (ceste varijacije napona kad duva vetar, itd.).

I dalje zivim u nadi da arterski bunar moze da se izbusi za 2-3 dana sa odgovarajucom mehanizacijom i da ne kosta znatno vise od klasicnog kopanja/zidanja bunara.

Sto se tice geoloske karte Srbije:

geoliss.mre.gov.rs/OGK...terSrbija/

Treba da naucim kako se citaju slovne i graficke oznake.



Badnjevac

Pozdrav, Badnjevac.
Kažu da svaki čovek treba u životu da: "Posadi šljivu, ili izbuši (iskopa) bunar ili napravi kuću" .
Ja izbuših četvrti (prošle godine) u četvrtoj kući...

Pretpostavljam da ste sigurni da je voda u bunaru - pod pritiskom - na odreženoj dubini ?
( Kod mene na vikend placu, teče sama iz bunara dubine 7 metara ( a iz dubljih bunara ne teče sama.. tj. ne penje se,.. jer je ova sa 7 metara, voda koja se cedi iz okolnih bregova).
Ne znam koliko će vam značiti moja iskustva jer su iz Vojvodine (Zrenjanin).

Uglavnom se voda vadi iz "vodonosnih (pešćanih) platoa" - nešto kao velika podzemna peščana jezera. Iz peska se voda cedi - preko sita i izvlači gore.

Ako je tamo dole, na dnu bunara, neki pritisak, verovatno ima nekog gasa - koji pravi taj pritisak ?
Ili se voda cedi iz okolnih brda , pa zbog razlike u visini (tog vikend naselja i tih brda) dolazi do pritiska koji vodu podiže kroz cev bunara ?

Huh, nije da sam stručnjak ali sam ponešto naučio, čak sam i pravio ručno svrdlo kako bih bušio na njivi.
Elem badnjevac reče rupa 5-10cm. Hmm od 10 mooožda bi mogla ali teško i to, jer u sve te rupe treba da može da se ubaci i pumpa, a nisu one baš toliko uske tj malog prečnika.
Nabuko, kad budem včrs uz računar potražiću video, gledao sam par komada gde je to super objašnjeno. Ukratko pritisak dolazi od težine tla koji pritiska vodonosni sloj, tj izdan ili akvifer što kažu englezi. Nikakvog gasa nema. Tkđ takvi izdani se mnogo sporo pune, pa kad se isprazne bude kraj priče. Čak i tlo se spusta kako se voda crpi. Sumnjam da bi badnjevac doveo do toga ali samo kažem.
Elem bolje je plići bunar ako može pa motornom pumpom da se crpi, ima sad malih koje su kompaktne baš i vrše posao. Em ne troše ništa skoro.

Svako ima opravdanje za svoje ludilo. U mojoj okolini su pre trideset i malo vise godina busili neke probne trazeci uljne skriljce, a kako su skoro svi nasi docri djaci otisli negde gde je hleb meksi a djoka tvrdji , osta sta osta. elem ka ko zna kojoj dubini i kroz ko zna kakve naslage i stene stigose do izdana tople vode i posta homoljska banja Zdrelo, sa sumporovitom vodom.

E sad to je radjeno pre raspada tamnice naroda(eks YU) i o narodnom trosku.
Ne kazem ja da su karte bezvredne ali, istrazivanja nikada nisu detaljna i vezana za mikro lokacije, npr. pedoloska karta srbije pa i ova gore prikazana.
Kod mene u krugu od ko zna koliko sve lezi na sljunku i vode ima od -2 pa ko zna koliko metara u dubinu, verovatno do tvrdog sloja koji je obicno vodonepropustan, voda je dosta tvrda al to nije ni cudno s obzirom da ceo masiv lezi na krecnjaku.

E sad @Badnjevac ne zeli pumpno postrojenje iz bilo kog razloga(losa struja, trosak sto struje sto automatike itd.) a na snagu vetra niko i ne misli, negde sam nasao podatak da negde u juznoj americi vetrenjaca izvlaci vodu sa preko dva kilometra dubine.

Nesto ne nadjoh legendu ove mape, ima li kakav kljuc?

Evo na prvom videu se baš lepo vidi i prosto je objašnjeno kako nastaju arteski bunari. Na drugom pak se vidi kako se kreću podzemne vode, izdani itd.
Što se bušenje bunara tiče kod nas uglavnom je najbolje pogledati unaokolo jel ima već nekih bunara, ili izvora. Geologija tla je bitna i ako ima takvog nečeg u blizini onda verovatno da ima i okolo, možda bude sitnih razlika u nivoima, ali ništa spektakularno. Ali bušenje na velikim dubinama ne može da bude jeftino nikako. Još ako se udari na stene, onda tek veselo
Inače u okolini Negotina sam video pre koju godinu da bušili za potrebe plantaže, išao sam za Kladovo par puta. Nije loše da se pitaju ljudi koji bušili kakvi su slojevi u pitanju. Na koliko je prvi vodonosni sloj itd. Tebi ionako ne treba neka preterana količina litara u sekundi. A za arteski bunar bogme treba da se pogodi mesto.

Quote::

Kod mene na vikend placu, teče sama iz bunara dubine 7 metara ( a iz dubljih bunara ne teče sama.. tj. ne penje se,.. jer je ova sa 7 metara, voda koja se cedi iz okolnih bregova

Evo na ovom videu je to grafički objašnjeno , ne mora nužno da bude primer kao u prvom videu.

Meni su ovakvi video snimci mnogo pomogli i pojasnili, nadam se i vama će. Ako ne razumete engleski ima valjda i prevod da se uključi preko yt-a, mada se vidi sve lepo pa je jasno generalno.

Kad sam već bio na yt evo i ovaj video, čisto da badnjevac vidi da ne moraju biti tako duboki bunari. Ovaj kod rusa je na 27 metara što je daleko manje od 100-200. Ali to ne može svuda. Što se kaže vode ima svuda samo je pitanje koliko je duboko.

Scotch citat:

negde sam nasao podatak da negde u juznoj americi vetrenjaca izvlaci vodu sa preko dva kilometra dubine.

Auuuuu, daj molim te ako možeš nađi taj podatak opet. To je nemoguće, msm visina vodenog stuba i pritisak tj podpritisak je nenormalan. Da pumpa gura odozdo na gore pa ajd ali opet tu bi bio pritisak od 200bara što je opet neverovatno, ali odozgo da vuče nema sila. Ako je neko nekad pumpao ručnom pumpom pa ako je malo preko 6m dubina onda sve teže pumpa vuče, maltene nastane vakum pa čovek koliko je težak nema sile da pritisne pumpu na dole. Mene jednom tako umalo odigla sa zemlje, a ne daj bože da se pusti ručka, to cimne kao da je na opruge.

Scotch citat:

Nesto ne nadjoh legendu ove mape, ima li kakav kljuc?

Nisam uspeo da nadjem legendu za ovu kartu:

geoliss.mre.gov.rs/OGK...terSrbija/

Ponekad su cudni ljudi koji rade u drzavnim ustanovama.

Zamislite da ste ovakvu mapu napravili za svog sefa (privatne firme) ili investitora.
Prvo pitanje bi bilo "sta su ove crtice i tackice?"



Badnjevac

Hajde da probam da definisem preciznije detalje. Na primer, naveo sam da bi prilikom busenja arterskog bunara koristio burgiju precnika oko 10cm.

Evo na sta sam mislio:

www.youtube.com/watch?v=ZASko1qG3AM

www.youtube.com/watch?v=dO5XCv4v61M

Sledece, u Negotinu postoji preko 5 arterskih bunara na javnim povrsinama (uglavnom parkovi) gde voda non-stop tece. Neki od arterskih bunara su lepo obelezeni. Postoji ploca gde pise da je taj i taj, te i te godine izbusio bunar dubine 130m koji ostavlja svom narodu, itd.

Voda je pitka, samo ima malo nezgodan miris (oseca se na sumpor).



Badnjevac

A, taj miris na "Sumpor" je miris i na 'pokvarena jaja' ?.. ima takvih bunara i u Aranđelovcu
@ Badnjevac, u vezi tih klipova sa YT, te bušeće garniture su zastarele ( U Zrenjaninu je Naftagasov pogon "Bušenje"), verovatno sa otpada - tako se ranije bušilo za naftu sa tim "tubing" cevima. A ti YT klipovi su za reklamu bunardžija.

To se sada radi sa lakšim alatom ( na autoprikolici), sa takvim su meni bunar bušili - (za geotermalno grejanje). Tanje cevi od po 3m,
ali bušeća glava bude šira .. čak 150mm,
a,
@Lilke je skroz u pravu,.. bar prvih 12 metara treba izbušiti za cevi fi=120mm - zbog potapajuće pumpe ( kad se već radi... uradi se kako treba - predvidi se i mogućnost potapajuće pumpe..)
Inače je klipna pumpa bolja od centrifugalne (ali manji kapacitet...U Zrenjaninu je čuvena "Bobek-ova pumpa"), ali je potapajuća najbolja.. ponajviše zbog gasova (liftiranja).
A, izbuši se bunar za jedan dan ( ako se nešto ne pokvari ili se naiđe na stenu pa je bolje promeniti mesto bušenja negoli bušiti stenu (nikad se ne zna kolika je... to nema na mapama )

Za zalivanje je bolja voda iz plićih bunara...


@Lilke , nisam još stigao da pogledam to što si stavio,.. videću večeras. Hvala ti unapreed .
Pozdrav.