Necu valja sam morati voditi ovu temujer nisam neki strucnjak u ovoj oblasti
ali pokusacu otvoriti diskusiju mozda se neko zainteresuje,naime procitao sam skoro nesto jako zanimljivo>naprimer-na rodnoj grani vocke,otprilike 40-50cm od vrha napravimo rez sa nozicem za kalemljenjepo u duzini oko 5 cm i odvojimo polako koru od debla grane ,ali posto se ona opet sastavi izmedu stavimo sitne kamencice.U biljnoj apoteci se kupi jedan prasak,zaboravio sam kako se zove,i pospe se po tom mjestu pa se to umota prvo mahovinom zbog odrzavanja vlage i na kraju se to sve omota najlonom i poveze i ispod reza i iznad,i mislim da se mora cekati jedno 15 dana.Kada prode to vreme odmota se najlon i navodno ispod najlona se ukazu zilice.Onda se ispod tog reza i zilica odsjece grana i direktno se usadi u zemlju kao i svaka sadnica.Tvrde da se tim postupkom dobija vocka iste sorte kao i ona sa koje je odstranjena....i da je ne treba kalemiti..neznam samo u koje se vreme to moze raditi i ako neko zna nesto vise o ovom vrlo zanimljivom stvaranju novih sadnica molim da se oglasi.........

Pozdrav,
postupak koji si opisao se naziva vazdušna položenica ( položnica ).
Poenta je da na grančici izazoveš stvaranje adventivnog korena (žilice). Prašak koji si pomenuo ( uzgred ni ja ne znam tačno kako se zove, mada pretpostavljam da je nešto na bazi indolbuterne kiseline- IBA, ) predstavlja fitohormon auskin koji bi trebalo da izazove ožiljavanje.

Tačno je da se dobija nova biljka koja je 99,9% istovetna kao majka.
Ne bih znao tačno kada se izvodi, mada budući da je reč o položenicama, kod njih je princip da se letorast ( prošlogodišnja grana ) pre kretanja vegetacije položi u zemlju ( ili se samo zabode vrh - kupina ) i tokom vegetacije će doći do ožiljavanja i stvaranja novih biljaka. Verovatno je to slučaj i kod vazdušne položenice. Mahovina predstavlja podlogu na kojoj će se razviti žilice.

Eto, nadam se da sam ti bar malo pomogao. Pozdrav.

Zdravo svima posebano vama pozdrav.
Što se tiče hormona 'IBA' to je to ,samo ne znam da li se njime premazuje mesto sa kog se po jednoj metodi skida kora te se na to mesto priljubi mešavina mahovine i treseta i umota u polietilensku foliju i podveže kako ne bi dolazilo do gubitka vlažnosti .I druga metoda koja nakon zasecanja kore predviđa kamenčiče u prosek da razdvajaju kore što ima svojih prednosti ,kora štiti od prekomernog gubitka vlažnosti.Opet mi nije poznato dali se zaljuščeno mesto ispod kore pospe prahom'IBA'.
A vreme u kom se izvodi radnja vazdušne položnice je proleče ,kad su biljke u periodu da najviše luče (narodski-mazgu) kalus za prijem kalem grančica, okvirno kraj marta početak aprila .Sve radnje se izvode sa visokom dozom sterilnosti(čistoče) ruku,alata i pribora(dezinfekcija krpom natopljenom u alhohol ).Tokom celog leta potrebno je obezbediti visoku vlažnost zemljišta oko vočke .Umesto hormona 'IBA'neki pominju koru od banane da služi kao hormon rasta. o čemu bih voleo više da saznam.
Po mojim saznanjima ova metoda se najviše koristi za razmnožavanje citrusa i aktinidija.
Što se tiče hormona 'IBA' gde se mogu nabaviti (kupiti) koliko koštaju i kako se koriste jedno kratko uputstvo nije na odmet.

U postu iznad, naveo sam "pre kretanja vegetacije", ali to je zapravo taj period kraja marta. Naravno, kako ovih godina imamo skroz poremećene vremenske prilike, može se desiti da vegetacija krene i početkom marta ( Ja sam prošle godine radio rezidbu krajem februara. Prvog dana ništa, a drugog dana su jabuke već počele da cvetaju i to poprilično ).

Napominjem da nikada nisam izvodio kalemljenje vazdušnom položenicom, ali po nekoj logici, trebalo bi da se IBA-om naprska (natrlja) mesto na kome je uklonjena kora. Ovaj hormon izaziva pretvaranje ćelija u primarne tvorne ćelije ( one koje rastu i grade organe ).
Mislim da vlažna mahovina sasvim dovoljno može da očuva vlagu. Nekako mi je ovaj metod sa kamenčićima nepouzdan. Deluje mi dosta teško da se kora odvoji toliko da se ne formira kalus i da biljka sama ne zaleči ranu.

Naravno, sterilnost je uslov koji mora da postoji u svakom vidu kalemljenja. Ne daj Bože da dobijemo zaražene biljke, šta smo onda uradili.

Zaista ne znam gde se može nabaviti IBA. Pokušajte u PP apotekama da se raspitate. Do sad sam imao iskustva sa prostim spajanjem i spajanjem na jezičak, kao i sa okuliranjem. To su oni najčešći i "najprostiji" načini. Nikad nisam koristio hormone rasta. Pozdrav

Pozdrav svima
Postupak vazdusne polozenice sam izneo jer mi se ucinio vrlo zanimljiv za otvaranje teme o kalemljenju.Sto se tice klasicnog kalemljenja to je poznato,a od svih je najpoznatije i naj ucinkovitije -kalemljenje na spavajuci pupoljak (premda nisam neki strucnjak) Taj prasak se zove hormonski a to sam saznao u jednoj biljnoj apoteci u Bihacu,gde sam ga i kupio.

Mislim da vazdušna položenica i nije način kalemljenja,Ovaj izraz se sreće u cvećarstvu ali kao margotiranje.Često se koristi za razmnožavanje fikusa. Pozdrav kalemarima.

'Metoda vazdušne položenice' se kod nas odavno zove margotiranje ili markotiranje.
Poenta je da se prekine tok biljnih sokova od lišća prema korenu kroz floem , ali da ostane u funkciji ksilem koji provodi vodu i mineralne materije od korena ka krošnji (listovima).
Na ovaj način neće uvenuti lišće i grančica.
Uz to, iz vršnih delova biljke se hormoni zvani auksini 'spuštaju' do preseka i tu im se povećava koncentracija. Auksini pak utiču da se iz još neizdiferenciranih ćelija meristemskog tkiva formiraju inicijalne korenove ćelije (ili da se inicijalne ćelije koje su već formirane probude).
Meristemsko tkivo se nalazi između ksilema i floema, tj. između kore i drveta, tako da mazati hormonom deo sa skinutom korom nema mnogo smisla (ima utoliko što će deo hormona i tuda prodreti u biljne sokove i njima se transportovati do meristemskog tkiva).
Oko preseka se stavlja treset (beli je po mom mišljenju bolji, ali verovatno zavisi i od vrste) koji sve vreme treba da ostane vlažan.
Treset se učvršćuje pomoću najlona svetle boje. Tamna boja najlona dovodi do preteranog zagrevanja. (postoje i varijante sa raznim posudama učvršćenim na mestu preseka).
Ako ovako razmnožavate voće, treba da znate da dobijate sadnice 'na sopstvenom korenu' što nije uvek dobro (ja nisam voćar, oni bi vam to bolje objasnili)

Koje voćke se ovako mogu razmnožavati?
Koliko vremena treba da se jave korenčići? Mislim da sam negde pročitao da to margotiranje može da se otegne i na dve godine.

Ja sam margotiranjem razmnozila fikus,korencici su se pojavili posle 10 meseci.Nije lose tako razmnozavati drvenaste biljke,samo sto treba docekati da se pojavi koren,ja sam zavirivala svaki dan da vidim dal se nesto pojavilo.

Imam skromno iskustvo:
Probao sam sa višnjom, kajsijom i ukrasnom jabukom.
Kod sve tri vrste se koren pojavi u istoj sezoni.
Po mom mišljenju, ako se pojave korenovi, porebno je ožiljenicu odvojiti pre zime i posaditi je; razlog - na višnji i kajsiji na kojima sam ostavio margot preko zime korenovi su izmrzli.

Ja sam probao sa košćelom. Upalilo je ali sam ja bio nestrpljiv, prerano je odvojio od majke i uvenula je. A inace mislim da ovaj nacin dolaska do bonsaija nije bas naj naj jer se cesto (mada ne uvijek) gubi njegova bitna karakteristika-nebari.

Aleksa citat:

Ja sam probao sa koćelom. Upalili je ali sam ja bio nestrpljiv, prerano je odvojio od majke i uvenula je. A inace mislim da ovaj nacin dolaska do bonsaija nije bas naj naj jer se cesto (mada ne uvijek) gubi njegova bitna karakteristika-nebari.

Sedi...jedan za polugodiste

Bonsai Master citat:

Imam skromno iskustvo: Probao sam sa višnjom, kajsijom i ukrasnom jabukom. Kod sve tri vrste se koren pojavi u istoj sezoni. Po mom mišljenju, ako se pojave korenovi, porebno je ožiljenicu odvojiti pre zime i posaditi je; razlog - na višnji i kajsiji na kojima sam ostavio margot preko zime korenovi su izmrzli.

Mene jako zanima za krušku (postavio sam i temu nešto niže). Možeš li detaljno opisati kolike debljine treba da bude grana i u kom periodu godine to treba obaviti?

Kora se lakše skida kada je drvo 'pod mezgrom', tj tada počne vegetacija i kambijum počne intenzivno 'da radi'.
Orijentaciono to je od kraja marta.
Mogu se margotirati i poluodrvenele reznice, u junu mesecu.
Debljina ima uticaja, ali mislim ne previše - ne valja da bude pretanka grana jer onda ne može da nosi teret, a i teže se ožiljava.
Margotiranjem se mogu ožiliti i grane starije od 1 godine, ali to je nešto teže i ne ide kod svih vrsta.

Imam limun star nekoliko godina razmnožen margotiranjem.Solidna biljka ima dvadeset plodova , a bilo je još toliko ali već popapani.