Totalni sam laik, pomozite!

Meni to liči na spatifilum (Spathyphyllum wallisii) To je zeljasta višegodišnja billjka Listovi su trajni,izduženi,zašiljeni na dugoj dršci prilično čvrsti ,jasnozelene boje obrazuju neku vrstu kitica iz kojih se uzdižu cvasti obavijene belom zaštitnom braktejom.
Cveta od proleća nadalje,tokom dosta dugog perioda.Razmnožava se deobom bokora odraslih primeraka,kada prestane da cveta.
Držati je na svetlosti ali ne na direktnom suncu.Treba izbegavati temperaturne skokove,budući da ova biljka zahteva konstantnu toplotu.
Zaliva se češće bar tri puta nedeljno,u vreme najveće aktivnosti biljke kada precveta manje se zaliva. Lišće se redovno prska.
E to ti je to,bar tako kažu knjige
Pozdrav

Hvala Vam i svaka Vam cast. Super je videti da se neko razume u tako plemenite stvari kao sto su biljke.
Mozete li mi malo jednostavnije (konkretnije) objasniti to razmnozavanje. Sta treba da radim? I cemu sluzi taj cvet ako nije za razmnozavanje?

Pa da probamo da objasnimo po narodski
Deoba znači deljenje,Kad ti biljka precveta znači kad završi cvetanje tek tada možeš uzeti bokor.
U cvetu biljka troši veću snagu dotok hranjivih sokova koji su usmereni s korena ka listu i cvetu su veći i tada biljku ne treba dirati ni presađivati niti čupati deo bokora.Kad vidiš da ti biljka više ne cveta to jest da više nemaš ni jedan cvet možeš biljku presaditi a sa tim i prilika da polako odvojiš stariji veći bokor da neoštetiš korene (žilice ostalog bilja)i taj bokor presadiš u drugu saksiju. Upravo je to slučaj sa tvojom biljkom na slici možeš izvaditi deo starijeg većeg bokora.A i napravićeš malo mesta (treba mi vazduha )
A što se tiče cveta zašta služi,pa da uživaš u njemu to ti je pogled na beli zaštitni list koji okružuje cvast. Videćeš kad cveta.

Imam spatifilum već skoro dve godine i za to vreme je izbacio samo jedan jedini cvet.

Imate li ideju kako da ga 'nateram' da procveta.

Najčešće cvate početkom zime, ali može procvasti u bilo koje doba godine i čak više puta tijekom godine.
Bitno mu je dosta vlage, stalna temperatura, redovno prihranjivanje ali i mirovanje nakon cvatnje da prikupi energiju.
Za vrijeme mirovanja treba ga rjeđe zalijevati, ali nikako ne zaboraviti na njega.
Ipak uz dobru njegu pogoduje mu i zračenje, ne bi vjerovala!
Stavi ga kraj TV-a ili računala i iznenaditi će te svojom ljepotom.
Provjeri na linku:

www.inet.hr/~tvukoman/...ivosti.htm

Cubrilo citat:

I cemu sluzi taj cvet ako nije za razmnozavanje?

Sjeme koje se stvara nakon cvatnje možeš posijati da bi dobio nove biljke, ali samo ako si jako strpljiva osoba.
Dijeljenje busena je ipak jednostavniji i brži način za dobivanje nove biljke.

Izgleda da je moje iskustvo u saglasnosti sa prethodnim (mada stvarno prvi put čijem za to).
Imao sam spatifilum nekoliko godina, u stanu sa centralnim grejanjem, stajao je pored TV-a , a prema prozoru i radijatoru (relativno udaljen od prozora, oko 2.5m).
Cvetao je od kraja zime (mart), pa do novembra.
Iz svakog bokora mu je izlazio po jedan cvet.
Dugo bi stajao, a kad bi se osušio, odmah bi kretao sedeći.
I bokrao se solidno, čim bih mu na proleće promenio saksiju.

Cubrilo citat:

I cemu sluzi taj cvet ako nije za razmnozavanje?

Za razliku od (većine) životinja i ljudi biljke se razmnožavaju na 2 načina. Vegetativno i polno.
Vegetativno razmnožavanje ili razmnožavanje delovima biljke je često ne samo prilikom uzgoja biljaka već i u prirodi. Na taj način obezbedjuje se brzo uvećanje broja jedinki iste vrste na odredjenom terenu (tzv. kolonizacija), čuvanje jedinke (tj. fenotipa) koja je dobro prilagodjena na date uslove... Sve ovo je omogućeno relativno velikom moći regeneracije same biljke, što je opet prilagodjenost na sedentarni (vezani) način života. Da biljka nema toliku moć regeneracije, vrlo brzo bi nestala jer je životinje i druge opasnosti (npr. nevreme) često oštećuju. Negativna strana vegetativnog razmnožavanja je što ako se promene uslovi, velika je verovatnoća da će svi ti "klonovi" na jednoj teritoriji da izumru.
Polnim oplodjenjem biljka rešava taj problem, jer pri tom dolazi do razmene genetičkog materijala izmedju dve različite jedinke i na taj način može doći do stvaranja novih adaptivnih tipova, koji su možda izdržljiviji, ili brže rastu, ili su prilagodjeniji malčice drugačijim uslovima itd. Tako da je na duže staze polno razmnožavanje korisnije za biljku.
E sad, pošto ti nemaš nameru da izigravaš Boga i da mučiš biljku menjajući joj drastično uslove života (sem ako nisi sadista) onda zaista nije bitno da li ti nova biljka dolazi iz semena ili je klon već formirane biljke.
Naravno, ja uvek više volim da sam isklijam novu biljčicu, ali ponekad je to zaista teško. Dobar deo semena zahteva "specijalan" tretman, tj. nije dovoljna samo vlaga (treba stratifikacija, skarifikacija, hormoni, hrana, specijalna tempt ili vlažnost...) a klijanci nisu uvek najizdržljivija stvorenja...

Prema istraživanju NASA-e da bi otkrila načine čišćenja zraka u svemirskim kapsulama, utvrđeno je da ima više vrsta kućnih biljaka koje imaju sposobnost čišćenja najčešćih zagađivača iz zraka, uključujući i formaldehide. To su uz Spathiphyllum Wallisii i Peperomije, Syngonium Podophyllum, Patuljaste biljke banane, Scindapsus Aureus.
Nadalje palme Areca palmata i Rhapis excelse su sposobne pročistiti zrak od isparavajućih kemikalija, a otrovne tvari i štetne plinove apsorbiraju i Cyperus i Chlorophytum te Baucarnea nolina (slonova noga)

Jednako kao što filtriraju zrak, navedene biljke povećavaju i sadržaj kisika, popravljaju vlagu i negativnu ionizaciju i općenito podižu energiju u prostoru, preporučljivo ih je držati što je moguće bliže kompjuteru ili televizoru.

Goga, hvala puno ovo što pišeš je zaista genijalno!

Baš sam nameravala da kupim jonozator za dnevnu sobu, a sada ću samo spatifilum da preselim pored TV-a.

Da li će mu smetati što nema dovoljno svetla?

Sigurna sam da mu neće smetati, moja ga mama drži na stepenicama koje vode na kat i dobiva slabo svjetlo sa sjeverne strane kroz staklene cigle, istina ne cvate joj nešto bogato ali se dosta dobro drži.
Okreni ga čim bolje prema svjetlu i da ne brineš o vlagi koja mu je jako potrebna stavi teglu u nekakvu ukrasnu posudu tako da se pod njim skuplja voda i uzima si kad mu treba, poprskaj ga tu i tamo vodom po listovima i ne bi smjelo biti problema.

Ovo za zracenje je tacno, ja ga imam 18 godina, vise ne cveta ali je poprilicno visok oko 1,5m. Stoji pored televizora, nema neku svetlost i zao mi je sto je zbog ove jake zime (stoji pored balkonskih vrata, koja otvaramo stalno zbog luftiranja) poceo polako da propada.

Ja sam jedan veći spatifilum dobila u januaru, imao je par cvetova koji su prošli. Od tada ga držim između TV-a i zvučnika, jedno metar od prozora. Međutim, u poslednje vreme ne samo da ne cveta, već ima i neke crne fleke na krajevima listova, a i na samoj površini nekog lista. Za sada ne izgleda tragično, ali se plašim da ne propadne. Šta li to može biti? Inače imam i jedan manji koji držim bliže prozoru, ali malo je zaklonjen samim okvirom prozora i on non stop cveta i drži se odlicno (kuc, kuc da ne ureknem). Oba sam presadila pocetkom marta u malo veće posude.

Pretpostavljam da ovaj uz TV nema dovoljno svjetla pa više ne cvate, a flekice su od suhog zraka, malo češće ga prskaj ali mlakom i mekom vodom!