Pozdrav svima,

Potrebna mi je pomoć u izboru vrste drveća za sadnju. Prvo da objasnim okolnosti. Majka je nasledila obradivo zemljište veličine oko pola hektara u selu u Užičkom kraju. Tu parcelu niko nije posećivao decenijama. Na njoj rastu tri stare jabuke sa gomilom mladica okolo (nepoznata sorta). Oko pola parcele je pokrila samonikla mlada šuma. U pitanju su uglavnom mladice breze, ima par malih hrastova i dosta drugog, nama nepoznatog drveća. Većina mladica su visine oko 1m ili manje, ali neke su i 3+ metara visine. Drugu polovinu parcele zauzima korov i šiblje. Majka i ja želimo da tu drugu polovinu parcele raščistimo od šiblja i posadimo drveće. Želimo da parcela postane šuma. Ne mora da bude komercijalno drveće, nećemo ga nikada seći. Pošto se drveće svuda seče, mi prosto želimo da malo vratimo prirodi. Ali ne znamo šta da posadimo. Koje drveće dobro podnosi sušu i hladnoću, a po mogućstvu da je dugovečno i raste veliko? Ili jednostavno, koje ima najveću šansu da preživi i napreduje pošto, osim sadnje, neće biti daljih intervencija (zalivanje, prskanje, đubrenje) već će biti prepušteno samo sebi. Razmišljali smo i o starim sortama voća (orah), ali može i nešto drugo. Samoniklu šumu nećemo dirati osim da uklonimo polomljena stabla.

Hvala i pozdrav

ja bih posadio smrcu [ picea abies ]. Posto ne zelis da seces najbolje bi ti bilo da posadis pitomi kesten, barem ces imati plodova za jelo u izobilju a drvece neka raste .

Pozdrav

Možeš orah, to vam je najjednostavnije. Sakupiš plod, poseješ u školicu, kad malo stasaju presadiš na stalno mesto i gotovo. Bitno je da prvo očistite lokaciju od korova.

Drvene sorte koje donose rod tipa hrast npr, divlja kruska, jabuka, oskorusa -nesto sto ce privuci i zivotinje da imaju u njoj cime da se hrane. Zbunaste lesnike ako poznate nekog ko ima zasad lako mozete odvojiti izdanaka pa posaditi,a i mecija leska je isto otporna.
Samo koristite hidrogel kod sadnje i setve da se biljke ukorene i da u startu imaju neke rezerve vode.
Te mladice jabuka slobodno presadite, za koju godinu kad se prime mogu vam poslati otporne sorte ciji plod po opadanju doceka zdrav prolece, pa nakalemite par stabala ako imate volje.
Hrast je najbolje da se seje tada bude najotporniji na susu.
Orah ako nikne iz semena sa genetikom ranijeg ulaska u vegetaciju zna mraz i minus praviti ostecenja i kao takav nema veka.
Divlju krusku i lesku proizvode rasadnici voca tako da im cene nisu visoke.

Za hrast se slažem. Sa orahom semenjakom ne bi trebalo biti problem, još nisam čuo da se semenski dobijen orah smrzno. I orah kao i hrast je biološki vrlo produktivna vrsta. Mislim da kod te parcele nije problem smrzavanje već suša. Ako sam dobro razumeo pokretač teme nije u mogućnosti da zaliva a onda od jabuka i krušaka neće biti ništa.

Vamo severno ga zeza bas mraz, ali to je zbog nmv.
A divlja kruska i jabuka ako je bas teska susa odbace ploda puno, nista drugo.

Fruška gora je najveća prirodna sastojna oraha (J. regia) u Evropi gde raste u kombinaciji sa lipom. Svake godine uklonim desetine semenjaka sa placa, da to ne radim odavno bi me ugušio orah. .
Mislio sam na problem suše kod formiranja nasada. Kasnije kad voće krene da rađa naravno da nema problema ali kod tek zasađenih sadnica, ako je ovakvo leto, biće grbavo.

Istina orah podnosi susu - ja ga nesto ne volem pogotovo od kada se orahova muva rasirila.

Ne volim ga ni ja. Prevelik je, širi se, zauzima mesto, pravi duboku senku i ništa pod njim ne raste.

Kazes da zelis da parcela postane ,,suma,, Pa ako mislis da imas sumu onda sadi sta god stignes. Imas gomile listopadnog i cetinarskog drveca na raspolaganju. Posadi od svega po malo i imaces pravu sumu.

Pozdrav

Hvala puno svima na odgovorima.
Jeste, glavni problem je kako sadnice da prežive bez zalivanja prvih par godina dok se ne ukorene. Orah, kesten i mečija leska mi deluju kao dobar izbor. Šta mislite o bagremu i crnom boru? Za njih sam pročitala da su jako otporni i da se koriste za pošumljavanje raznih terena. Da li je 5 metara dobar razmak između sadnica ili treba više-manje?

Pozdrav

Crni bor je dobar kao i beli. Otporni na sušu, neosetljivi na sastav tla i dobro podnose blizinu drugih stabala. Bagrem je korovsko drvo pogodno samo za vezivanje zemljišta u prevenciji erozije. Mada je leguminoza (akumulira azot) u mnogim drugim aspektima kvari zemljište. Razmak od 5 m je dovoljan, kod borova može i manji.
Kesten je upitan jer traži kiselo tlo. Ako je zemljište neutralne ili bazne reakcije, kesten nema šanse. Ovo važi za pitomi kesten (Castanea sativa). Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) je sasvim tolerantan i na sušu i na kreč i možeš ga ubaciti u program pošumljavanja.

Cena isto, za bor se moze kupiti 10- ak drugih vrsta sadnica.
Startnu zalihu vode postizete sa hidrogelom u sadnji, pisao sam vec o tome.

Možeš i bođoš (Celtis occidentalis). Samo pobacaš i malo prekriješ zemljom, niče kao ludo.

Ima negde da se nabave (kupe) crni orasi? Mislim na plod ne na sadnicu, treba mi oko 500-tinak komada.....